Рјечник

sr У робној кући   »   hy հանրախանութում

52 [педесет и два]

У робној кући

У робној кући

52 [հիսուներկու]

52 [hisunerku]

հանրախանութում

hanrakhanut’um

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Идемо ли у једну робну кућу? Գ-ա-ն--հան--------: Գ_____ հ___________ Գ-ա-ն- հ-ն-ա-ա-ո-թ- ------------------- Գնա՞նք հանրախանութ: 0
han-ak-a--t--m h_____________ h-n-a-h-n-t-u- -------------- hanrakhanut’um
Ја морам обавити куповину. Ես պետք-է գն-ւ--ե- -ն--: Ե_ պ___ է գ_______ ա____ Ե- պ-տ- է գ-ո-մ-ե- ա-ե-: ------------------------ Ես պետք է գնումներ անեմ: 0
h-nrakh-nu--um h_____________ h-n-a-h-n-t-u- -------------- hanrakhanut’um
Хоћу пуно тога да купим. Ես--ա---նում-ե- ունե--------: Ե_ շ__ գ_______ ո____ ա______ Ե- շ-տ գ-ո-մ-ե- ո-ն-մ ա-ե-ո-: ----------------------------- Ես շատ գնումներ ունեմ անելու: 0
Gn-՞nk’ h-nra-hanut’ G______ h___________ G-a-n-’ h-n-a-h-n-t- -------------------- Gna՞nk’ hanrakhanut’
Где су канцеларијски артикли? Որ--՞- -- --են-կ-------ւ-քն---: Ո_____ ե_ գ_______ պ___________ Ո-տ-՞- ե- գ-ե-ա-ա- պ-տ-ւ-ք-ե-ը- ------------------------------- Որտե՞ղ են գրենական պիտույքները: 0
Gn--n---ha--ak-a---’ G______ h___________ G-a-n-’ h-n-a-h-n-t- -------------------- Gna՞nk’ hanrakhanut’
Требам коверте и папир за писма. Ի-ձ ծր--նե- ե--թ--եր -ն-ան--աժ---: Ի__ ծ______ ե_ թ____ ե_ ա_________ Ի-ձ ծ-ա-ն-ր ե- թ-թ-ր ե- ա-հ-ա-ե-տ- ---------------------------------- Ինձ ծրարներ եվ թղթեր են անհրաժեշտ: 0
Gn--nk--h-nrakhan--’ G______ h___________ G-a-n-’ h-n-a-h-n-t- -------------------- Gna՞nk’ hanrakhanut’
Требам хемијске оловке и фломастере. Ինձ--ր-չներ-----ոմ-ստ-ր-----ն ա-հր-ժե-տ: Ի__ գ______ և ֆ___________ ե_ ա_________ Ի-ձ գ-ի-ն-ր և ֆ-ո-ա-տ-ր-ե- ե- ա-հ-ա-ե-տ- ---------------------------------------- Ինձ գրիչներ և ֆլոմաստերներ են անհրաժեշտ: 0
Y-- -e--’ - -numn-r-a-em Y__ p____ e g______ a___ Y-s p-t-’ e g-u-n-r a-e- ------------------------ Yes petk’ e gnumner anem
Где је намештај? Որ-ե-- --կ-հ--յքը: Ո_____ է կ________ Ո-տ-՞- է կ-հ-ւ-ք-: ------------------ Որտե՞ղ է կահույքը: 0
Yes ----’ --gn--n-r-a--m Y__ p____ e g______ a___ Y-s p-t-’ e g-u-n-r a-e- ------------------------ Yes petk’ e gnumner anem
Требам ормар и комоду. Ին- -ա--րան-և զ-րդասե-ա-----նհ----շ-: Ի__ պ______ և զ_________ է ա_________ Ի-ձ պ-հ-ր-ն և զ-ր-ա-ե-ա- է ա-հ-ա-ե-տ- ------------------------------------- Ինձ պահարան և զարդասեղան է անհրաժեշտ: 0
Ye--p--k--e gn-mner-a-em Y__ p____ e g______ a___ Y-s p-t-’ e g-u-n-r a-e- ------------------------ Yes petk’ e gnumner anem
Требам писаћи сто и регал. Ին- գ-ա-ե--- և ----կն-ր-է --հ-աժե--: Ի__ գ_______ և դ_______ է ա_________ Ի-ձ գ-ա-ե-ա- և դ-ր-կ-ե- է ա-հ-ա-ե-տ- ------------------------------------ Ինձ գրասեղան և դարակներ է անհրաժեշտ: 0
Y-- sh-- --um--r u-------lu Y__ s___ g______ u___ a____ Y-s s-a- g-u-n-r u-e- a-e-u --------------------------- Yes shat gnumner unem anelu
Где су играчке? Որ-ե-ղ--- խա--լ-ք---ը: Ո_____ ե_ խ___________ Ո-տ-՞- ե- խ-ղ-լ-ք-ե-ը- ---------------------- Որտե՞ղ են խաղալիքները: 0
Ye--sha--g---ne------ -n-lu Y__ s___ g______ u___ a____ Y-s s-a- g-u-n-r u-e- a-e-u --------------------------- Yes shat gnumner unem anelu
Требам лутку и медведића. Ի-ձ-ա--ր-ժեշտ է տի--ի--և արջու-: Ի__ ա________ է տ_____ և ա______ Ի-ձ ա-հ-ա-ե-տ է տ-կ-ի- և ա-ջ-ւ-: -------------------------------- Ինձ անհրաժեշտ է տիկնիկ և արջուկ: 0
Ye---------u-n-r----- a-e-u Y__ s___ g______ u___ a____ Y-s s-a- g-u-n-r u-e- a-e-u --------------------------- Yes shat gnumner unem anelu
Требам фудбалску лопту и шах. Ի-- --հրաժ-շ- - -ու----ի--նդ-կ-և -ախմ-տ: Ի__ ա________ է ֆ_______ գ____ և շ______ Ի-ձ ա-հ-ա-ե-տ է ֆ-ւ-բ-լ- գ-դ-կ և շ-խ-ա-: ---------------------------------------- Ինձ անհրաժեշտ է ֆուտբոլի գնդակ և շախմատ: 0
V-rte՞g---e- gre-a--- p--uy-’n-ry V_______ y__ g_______ p__________ V-r-e-g- y-n g-e-a-a- p-t-y-’-e-y --------------------------------- Vorte՞gh yen grenakan pituyk’nery
Где је алат? Որ--------գործ--ն-րը: Ո_____ ե_ գ__________ Ո-տ-՞- ե- գ-ր-ի-ն-ր-: --------------------- Որտե՞ղ են գործիքները: 0
Vort--gh--en-gr--a--n--ituy-’---y V_______ y__ g_______ p__________ V-r-e-g- y-n g-e-a-a- p-t-y-’-e-y --------------------------------- Vorte՞gh yen grenakan pituyk’nery
Trebam čekić i kliješta. Ի-----րկ-վո- է-մո--ճ-և-ա-ց-ն: Ի__ հ_______ է մ____ և ա_____ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- է մ-ւ-ճ և ա-ց-ն- ----------------------------- Ինձ հարկավոր է մուրճ և աքցան: 0
V--t-՞-- yen----nak-n --tuyk’--ry V_______ y__ g_______ p__________ V-r-e-g- y-n g-e-a-a- p-t-y-’-e-y --------------------------------- Vorte՞gh yen grenakan pituyk’nery
Trebam bušilicu i odvijač. Ի-- -----վո- է-- -տ-ւ-ա-ահ-ն: Ի__ հ_______ է և պ___________ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- է և պ-ո-տ-կ-հ-ն- ----------------------------- Ինձ հարկավոր է և պտուտակահան: 0
I--- -sr-rn-----v ---h-’yer--e- a--razhe-ht I___ t_______ y__ t________ y__ a__________ I-d- t-r-r-e- y-v t-g-t-y-r y-n a-h-a-h-s-t ------------------------------------------- Indz tsrarner yev t’ght’yer yen anhrazhesht
Где је накит? Որտ--- են զա-դե-ը: Ո_____ ե_ զ_______ Ո-տ-՞- ե- զ-ր-ե-ը- ------------------ Որտե՞ղ են զարդերը: 0
In-- -s---ner-ye- t--h--y---y-n a-h---h-sht I___ t_______ y__ t________ y__ a__________ I-d- t-r-r-e- y-v t-g-t-y-r y-n a-h-a-h-s-t ------------------------------------------- Indz tsrarner yev t’ght’yer yen anhrazhesht
Требам огрлицу и наруквицу. Ի-- ------ո--ե--շղթա և ---րա-ջ-ն: Ի__ հ_______ ե_ շ___ և ա_________ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- ե- շ-թ- և ա-ա-ա-ջ-ն- --------------------------------- Ինձ հարկավոր են շղթա և ապարանջան: 0
Ind--ts--r--r --- --g-----r y-----hr-zhe--t I___ t_______ y__ t________ y__ a__________ I-d- t-r-r-e- y-v t-g-t-y-r y-n a-h-a-h-s-t ------------------------------------------- Indz tsrarner yev t’ght’yer yen anhrazhesht
Требам прстен и наушнице. Ին- հարկա-որ -ն -ա-----և ա--նջո--ր: Ի__ հ_______ ե_ մ_____ և ա_________ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- ե- մ-տ-ն- և ա-ա-ջ-ղ-ր- ----------------------------------- Ինձ հարկավոր են մատանի և ականջողեր: 0
I-dz -rich-ne--ye- -l---st-r-e- -e- a--ra---sht I___ g________ y__ f___________ y__ a__________ I-d- g-i-h-n-r y-v f-o-a-t-r-e- y-n a-h-a-h-s-t ----------------------------------------------- Indz grich’ner yev flomasterner yen anhrazhesht

Жене су лингвистички надареније од мушкараца!

Жене су подједнако интелигентне као и мушкарци. И једни и други имају у просеку једанк коефицијент интелигениције. Ипак, компетентност им се у вези појединих ствари разликује. Мушкарци, на пример, боље тродимензионално мисле. Они такође лакше решавају математичке проблеме. Жене, с друге стране, имају бољу меморију. Оне такође боље владају језицима. Жене праве много мањи број грешака и у правопису и у граматици. Оне такође имају богатији речник и читају течније. Због тога у просеку постижу боље резултате на тестовима језика. Разлог ове предности је у мозгу. Мушки мозак је другачије организован од женског. За језике је одговорна лева половина мозга. Овај мождани регион контролише лингвистичке процесе. Осим тога, жене у прерађивању језика користе обе половине мозга. Што је још важније, њихове мождане половине боље размењују информације. Зато је женски мозак много активнији у обради језика. Тако жене могу пуно ефикасније да прерађују говор. Још увек није познато зашто се њихов мозак разликује. Неки научници сматрају да је узрок овоме биолошке природе. Мушки и женски гени утичу на развој мозга. Разлика такође постоји и због различитих хормона. Други тврде да васпитање условљава развој. Зато што се женским бебама више чита и са њима се чешће разговара. Дечаци, насупрот томе, чешће добијају техничке играчке. Зато би могло бити тачно да околина такође утиче на обликовање мозга. Противаргумент је да извесне разлике постоје свуда у свету. У свакој култури деца се другачије одгајају.
Да ли си знао?
Вијетнамски спада у мон-кмерске језике. То је матерњи језик више од 80 милиона људи. Није у сродству с кинеским. Велики део језичког фонда је, међутим, кинеског порекла. Разлог томе је што је Вијетнам био 1000 година под доминацијом Кине. У доба колонијализма француски је имао велики утицај на развој вијетнамског. Вијетнамски је тонски језик. То значи да висина тона слогова одлучује о њиховом значењу. Погрешан изговор може изговорено потпуно променити или чак обесмислити. У вијетнамском се укупно разликује шест висина тонова. Језик данас користи латинична слова. Некад су се користили кинески писани знакови. Пошто је вијетнамски изолирајући језик, речи се не деклинирају. Језик је још увек недовољно истражен… Откријте га, заиста се исплати!