Рјечник

sr Негација 2   »   hy ժխտում 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [վաթսունհինգ]

65 [vat’sunhing]

ժխտում 2

zhkhtum 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Да ли је прстен скуп? Ա-ս --տանի------- -: Ա__ մ______ թ____ է_ Ա-ս մ-տ-ն-ն թ-՞-կ է- -------------------- Այս մատանին թա՞նկ է: 0
zhkh-u--2 z______ 2 z-k-t-m 2 --------- zhkhtum 2
Не, он кошта само стотину евра. Ո-- -ա ա-ժե մ-այն հ-ր-ո----վր-: Ո__ դ_ ա___ մ____ հ______ ե____ Ո-, դ- ա-ժ- մ-ա-ն հ-ր-ո-ր ե-ր-: ------------------------------- Ոչ, դա արժե միայն հարյուր եվրո: 0
z-kh--m 2 z______ 2 z-k-t-m 2 --------- zhkhtum 2
Али ја имам само педесет. Բ--- ------յ- -ի-ո-- ուն--: Բ___ ե_ մ____ հ_____ ո_____ Բ-յ- ե- մ-ա-ն հ-ս-ւ- ո-ն-մ- --------------------------- Բայց ես միայն հիսուն ունեմ: 0
A-s-mat---- t’a----e A__ m______ t_____ e A-s m-t-n-n t-a-n- e -------------------- Ays matanin t’a՞nk e
Јеси ли већ готов / готовa? Արդ-ն-պ--ր--ս----: Ա____ պ_______ ե__ Ա-դ-ն պ-տ-ա-ս- ե-: ------------------ Արդեն պատրա՞ստ ես: 0
A---m-----n t’-՞n- e A__ m______ t_____ e A-s m-t-n-n t-a-n- e -------------------- Ays matanin t’a՞nk e
Не, још не. Ոչ, դե- --: Ո__ դ__ ո__ Ո-, դ-ռ ո-: ----------- Ոչ, դեռ ոչ: 0
Ay--ma-an-- ----nk-e A__ m______ t_____ e A-s m-t-n-n t-a-n- e -------------------- Ays matanin t’a՞nk e
Али сам ускоро готов / готова. Բայց-շոտո--պ-տ---տ ----եմ: Բ___ շ____ պ______ կ______ Բ-յ- շ-տ-վ պ-տ-ա-տ կ-ի-ե-: -------------------------- Բայց շոտով պատրաստ կլինեմ: 0
V-ch’- ----r--e------ -ar-ur-----o V_____ d_ a____ m____ h_____ y____ V-c-’- d- a-z-e m-a-n h-r-u- y-v-o ---------------------------------- Voch’, da arzhe miayn haryur yevro
Желиш ли још супе? Ապո-ր ու---՞մ--ս: Ա____ ո______ ե__ Ա-ո-ր ո-զ-ւ-մ ե-: ----------------- Ապուր ուզու՞մ ես: 0
Vo-h’,-da a---- -ia------yu- y---o V_____ d_ a____ m____ h_____ y____ V-c-’- d- a-z-e m-a-n h-r-u- y-v-o ---------------------------------- Voch’, da arzhe miayn haryur yevro
Не, не желим више. Ո-, ես էլ---մ -ւզո--: Ո__ ե_ է_ չ__ ո______ Ո-, ե- է- չ-մ ո-զ-ւ-: --------------------- Ոչ, ես էլ չեմ ուզում: 0
V----- d- arzh---i--n--a-y-r --v-o V_____ d_ a____ m____ h_____ y____ V-c-’- d- a-z-e m-a-n h-r-u- y-v-o ---------------------------------- Voch’, da arzhe miayn haryur yevro
Али још један сладолед. Բ----մ-կ պա--ա--կ: Բ___ մ__ պ________ Բ-յ- մ-կ պ-ղ-ա-ա-: ------------------ Բայց մեկ պաղպաղակ: 0
B-y--’-y-s--i-yn h-s-- ---m B_____ y__ m____ h____ u___ B-y-s- y-s m-a-n h-s-n u-e- --------------------------- Bayts’ yes miayn hisun unem
Станујеш ли већ дуго овде? Այստեղ---դե----կա՞ր -ս -պ--ւմ: Ա_____ ա____ ե_____ ե_ ա______ Ա-ս-ե- ա-դ-ն ե-կ-՞- ե- ա-ր-ւ-: ------------------------------ Այստեղ արդեն երկա՞ր ես ապրում: 0
B--ts---es-m-a-n--isun unem B_____ y__ m____ h____ u___ B-y-s- y-s m-a-n h-s-n u-e- --------------------------- Bayts’ yes miayn hisun unem
Не, тек један месец. Ո-- դ-ռ-մեկ-ա-ի---: Ո__ դ__ մ__ ա___ է_ Ո-, դ-ռ մ-կ ա-ի- է- ------------------- Ոչ, դեռ մեկ ամիս է: 0
B-yt---ye---i--- h-s-----em B_____ y__ m____ h____ u___ B-y-s- y-s m-a-n h-s-n u-e- --------------------------- Bayts’ yes miayn hisun unem
Али већ познајем много људи. Բա----- -րդ-ն-շատ-մա--կա-ց--մ---նաչու-: Բ___ ե_ ա____ շ__ մ_______ ե_ ճ________ Բ-յ- ե- ա-դ-ն շ-տ մ-ր-կ-ն- ե- ճ-ն-չ-ւ-: --------------------------------------- Բայց ես արդեն շատ մարդկանց եմ ճանաչում: 0
Ar-e----t--՞s- y-s A____ p_______ y__ A-d-n p-t-a-s- y-s ------------------ Arden patra՞st yes
Путујеш ли сутра кући? Վ-ղը--ու---ես------: Վ___ տ____ ե_ գ_____ Վ-ղ- տ-ւ-ն ե- գ-ո-մ- -------------------- Վաղը տու՞ն ես գնում: 0
A-d-n pa-ra----y-s A____ p_______ y__ A-d-n p-t-a-s- y-s ------------------ Arden patra՞st yes
Не, тек за викенд. Ոչ,-շ-բ-թ-վե-ջի-: Ո__ շ____________ Ո-, շ-բ-թ-վ-ր-ի-: ----------------- Ոչ, շաբաթավերջին: 0
Arde-------՞-t-yes A____ p_______ y__ A-d-n p-t-a-s- y-s ------------------ Arden patra՞st yes
Али се враћам већ у недељу. Բ-յց-ե- կ-ր-կ--օ-- ա--են հ-- ---գ--ի-: Բ___ ե_ կ_____ օ__ ա____ հ__ ե_ գ_____ Բ-յ- ե- կ-ր-կ- օ-ը ա-դ-ն հ-տ ե- գ-լ-ս- -------------------------------------- Բայց ես կիրակի օրը արդեն հետ եմ գալիս: 0
V--h-, -e---v---’ V_____ d___ v____ V-c-’- d-r- v-c-’ ----------------- Voch’, derr voch’
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? Քո-դ--------րդե---ա--հա՞ս--: Ք_ դ______ ա____ չ_______ է_ Ք- դ-ւ-տ-ը ա-դ-ն չ-փ-հ-՞- է- ---------------------------- Քո դուստրը արդեն չափահա՞ս է: 0
Vo---- -e-- v--h’ V_____ d___ v____ V-c-’- d-r- v-c-’ ----------------- Voch’, derr voch’
Не, она има тек седамнаест година. Ո-,-ն- դ-ռ -ասն-ո---արե-ան է: Ո__ ն_ դ__ տ______ տ______ է_ Ո-, ն- դ-ռ տ-ս-յ-թ տ-ր-կ-ն է- ----------------------------- Ոչ, նա դեռ տասնյոթ տարեկան է: 0
V-ch’, d-rr-voc-’ V_____ d___ v____ V-c-’- d-r- v-c-’ ----------------- Voch’, derr voch’
Али она већ има момка. Բ-յ--նա ------ը-կե- ունի: Բ___ ն_ ա____ ը____ ո____ Բ-յ- ն- ա-դ-ն ը-կ-ր ո-ն-: ------------------------- Բայց նա արդեն ընկեր ունի: 0
Ba--s- sh-t-- pa---s---l-n-m B_____ s_____ p______ k_____ B-y-s- s-o-o- p-t-a-t k-i-e- ---------------------------- Bayts’ shotov patrast klinem

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!