Рјечник

sr Негација 2   »   ka უარყოფა 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [სამოცდახუთი]

65 [samotsdakhuti]

უარყოფა 2

uarqopa 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Да ли је прстен скуп? ბე-ედი---ი-ია? ბ_____ ძ______ ბ-ჭ-დ- ძ-ი-ი-? -------------- ბეჭედი ძვირია? 0
u---o---2 u______ 2 u-r-o-a 2 --------- uarqopa 2
Не, он кошта само стотину евра. არ-- ---მ----დ ასი ე-რო-ღ-რს. ა___ ი_ მ_____ ა__ ე___ ღ____ ა-ა- ი- მ-ო-ო- ა-ი ე-რ- ღ-რ-. ----------------------------- არა, ის მხოლოდ ასი ევრო ღირს. 0
u-rq-pa-2 u______ 2 u-r-o-a 2 --------- uarqopa 2
Али ја имам само педесет. მა-რამ--ე მ-ო-ოდ ---ო-დ-ა-ი-მ-ქვ-. მ_____ მ_ მ_____ ო_________ მ_____ მ-გ-ა- მ- მ-ო-ო- ო-მ-ც-ა-თ- მ-ქ-ს- ---------------------------------- მაგრამ მე მხოლოდ ორმოცდაათი მაქვს. 0
bech-edi ---ir-a? b_______ d_______ b-c-'-d- d-v-r-a- ----------------- bech'edi dzviria?
Јеси ли већ готов / готовa? უკვ- -ზად-ხა-? უ___ მ___ ხ___ უ-ვ- მ-ა- ხ-რ- -------------- უკვე მზად ხარ? 0
a----i- mk----- a---e-r-----r-. a___ i_ m______ a__ e___ g_____ a-a- i- m-h-l-d a-i e-r- g-i-s- ------------------------------- ara, is mkholod asi evro ghirs.
Не, још не. არა,-ჯ----რა. ა___ ჯ__ ა___ ა-ა- ჯ-რ ა-ა- ------------- არა, ჯერ არა. 0
ara--------ol-d a-- ---- gh---. a___ i_ m______ a__ e___ g_____ a-a- i- m-h-l-d a-i e-r- g-i-s- ------------------------------- ara, is mkholod asi evro ghirs.
Али сам ускоро готов / готова. მ-გრ---ახლ----მ-ა---იქნ--ი. მ_____ ა_____ მ___ ვ_______ მ-გ-ა- ა-ლ-ვ- მ-ა- ვ-ქ-ე-ი- --------------------------- მაგრამ ახლავე მზად ვიქნები. 0
ar---is -k---o- as---v-o -hir-. a___ i_ m______ a__ e___ g_____ a-a- i- m-h-l-d a-i e-r- g-i-s- ------------------------------- ara, is mkholod asi evro ghirs.
Желиш ли још супе? გ-ნ-ა---დე- --პი? გ____ კ____ ს____ გ-ნ-ა კ-დ-ვ ს-პ-? ----------------- გინდა კიდევ სუპი? 0
m--ram me-mk-o--d----otsda--i---k--. m_____ m_ m______ o__________ m_____ m-g-a- m- m-h-l-d o-m-t-d-a-i m-k-s- ------------------------------------ magram me mkholod ormotsdaati makvs.
Не, не желим више. არ-, აღ-რ------. ა___ ა___ მ_____ ა-ა- ა-ა- მ-ნ-ა- ---------------- არა, აღარ მინდა. 0
magr---m- ---olod-o-m-t----t- mak-s. m_____ m_ m______ o__________ m_____ m-g-a- m- m-h-l-d o-m-t-d-a-i m-k-s- ------------------------------------ magram me mkholod ormotsdaati makvs.
Али још један сладолед. მაგ-ა- კ--ე--ე-თი --ყ---? მ_____ კ____ ე___ ნ______ მ-გ-ა- კ-დ-ვ ე-თ- ნ-ყ-ნ-? ------------------------- მაგრამ კიდევ ერთი ნაყინი? 0
magram--e--kh-lo- --mo-s-a----ma---. m_____ m_ m______ o__________ m_____ m-g-a- m- m-h-l-d o-m-t-d-a-i m-k-s- ------------------------------------ magram me mkholod ormotsdaati makvs.
Станујеш ли већ дуго овде? უკვ--დიდი --ნია-ა- -ხოვ---? უ___ დ___ ხ____ ა_ ც_______ უ-ვ- დ-დ- ხ-ნ-ა ა- ც-ო-რ-ბ- --------------------------- უკვე დიდი ხანია აქ ცხოვრობ? 0
u---e m-a--k---? u____ m___ k____ u-'-e m-a- k-a-? ---------------- uk've mzad khar?
Не, тек један месец. ა--,-მ-ო----ერთი--ვ--. ა___ მ_____ ე___ თ____ ა-ა- მ-ო-ო- ე-თ- თ-ე-. ---------------------- არა, მხოლოდ ერთი თვეა. 0
ara,---- -ra. a___ j__ a___ a-a- j-r a-a- ------------- ara, jer ara.
Али већ познајем много људи. მაგრ-მ-უკვე-ბ--რ ხ---- ვიცნ-ბ. მ_____ უ___ ბ___ ხ____ ვ______ მ-გ-ა- უ-ვ- ბ-ვ- ხ-ლ-ს ვ-ც-ო-. ------------------------------ მაგრამ უკვე ბევრ ხალხს ვიცნობ. 0
a--,-j---ar-. a___ j__ a___ a-a- j-r a-a- ------------- ara, jer ara.
Путујеш ли сутра кући? ხვ-ლ -----ი--ი--ხ--? ხ___ ს_____ მ_______ ხ-ა- ს-ხ-შ- მ-დ-ხ-რ- -------------------- ხვალ სახლში მიდიხარ? 0
a----je--a--. a___ j__ a___ a-a- j-r a-a- ------------- ara, jer ara.
Не, тек за викенд. არა, -ხ--ო---ა-ათ-კვ-რას. ა___ მ_____ შ____________ ა-ა- მ-ო-ო- შ-ბ-თ-კ-ი-ა-. ------------------------- არა, მხოლოდ შაბათ-კვირას. 0
ma--am -k-lav---zad---k-e-i. m_____ a______ m___ v_______ m-g-a- a-h-a-e m-a- v-k-e-i- ---------------------------- magram akhlave mzad viknebi.
Али се враћам већ у недељу. მ-გ--მ კ--რასვ- -ა-ბ----ები. მ_____ კ_______ დ___________ მ-გ-ა- კ-ი-ა-ვ- დ-ვ-რ-ნ-ე-ი- ---------------------------- მაგრამ კვირასვე დავბრუნდები. 0
mag--m akhlav--mza---ikne--. m_____ a______ m___ v_______ m-g-a- a-h-a-e m-a- v-k-e-i- ---------------------------- magram akhlave mzad viknebi.
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? შ--ი -ალ-შ--ლ--უ--- -ა-ზარ-ა? შ___ ქ________ უ___ გ________ შ-ნ- ქ-ლ-შ-ი-ი უ-ვ- გ-ი-ა-დ-? ----------------------------- შენი ქალიშვილი უკვე გაიზარდა? 0
m-gr-- ---l-v- -z-d -------. m_____ a______ m___ v_______ m-g-a- a-h-a-e m-a- v-k-e-i- ---------------------------- magram akhlave mzad viknebi.
Не, она има тек седамнаест година. ა-ა- -ს-ჯ-----ო--დ ჩვი-მე-- ---- არის. ა___ ი_ ჯ__ მ_____ ჩ_______ წ___ ა____ ა-ა- ი- ჯ-რ მ-ო-ო- ჩ-ი-მ-ტ- წ-ი- ა-ი-. -------------------------------------- არა, ის ჯერ მხოლოდ ჩვიდმეტი წლის არის. 0
g-n-a-k----- s---i? g____ k_____ s_____ g-n-a k-i-e- s-p-i- ------------------- ginda k'idev sup'i?
Али она већ има момка. მა---მ მ---უ-ვე-მეგ-ბარ- -ყ---. მ_____ მ__ უ___ მ_______ ჰ_____ მ-გ-ა- მ-ს უ-ვ- მ-გ-ბ-რ- ჰ-ა-ს- ------------------------------- მაგრამ მას უკვე მეგობარი ჰყავს. 0
ar-, --ha- -i-d-. a___ a____ m_____ a-a- a-h-r m-n-a- ----------------- ara, aghar minda.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грузијски (1-100) МП3 грузијски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!