Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ka შეკითხვა – წარსული 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [ოთხმოცდაექვსი]

86 [otkhmotsdaekvsi]

შეკითხვა – წარსული 2

shek'itkhva – ts'arsuli 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? რომე-ი-ჰ-ლ-ტ--ი---კ---? რ_____ ჰ_______ გ______ რ-მ-ლ- ჰ-ლ-ტ-ხ- გ-კ-თ-? ----------------------- რომელი ჰალსტუხი გეკეთა? 0
ro-el---a----u-h- ---'e--? r_____ h_________ g_______ r-m-l- h-l-t-u-h- g-k-e-a- -------------------------- romeli halst'ukhi gek'eta?
Који ауто си купио / купила? რ--ე-ი--ა----- -ყიდე? რ_____ მ______ ი_____ რ-მ-ლ- მ-ნ-ა-ა ი-ი-ე- --------------------- რომელი მანქანა იყიდე? 0
r---li--a-ka-a--q-de? r_____ m______ i_____ r-m-l- m-n-a-a i-i-e- --------------------- romeli mankana iqide?
На које новине си претплаћен / претплаћена? რ--ე-ი-გა------ა---წ-რე? რ_____ გ_____ გ_________ რ-მ-ლ- გ-ზ-თ- გ-მ-ი-ე-ე- ------------------------ რომელი გაზეთი გამოიწერე? 0
r-meli-ma-k--a--qi-e? r_____ m______ i_____ r-m-l- m-n-a-a i-i-e- --------------------- romeli mankana iqide?
Кога сте видели? ვი---ა--ა-ე? ვ__ დ_______ ვ-ნ დ-ი-ა-ე- ------------ ვინ დაინახე? 0
r--e-- m-nk-na i--d-? r_____ m______ i_____ r-m-l- m-n-a-a i-i-e- --------------------- romeli mankana iqide?
Кога сте срели? ვი- შე-ვ---? ვ__ შ_______ ვ-ს შ-ხ-დ-თ- ------------ ვის შეხვდით? 0
r---l- g--eti g---it----e? r_____ g_____ g___________ r-m-l- g-z-t- g-m-i-s-e-e- -------------------------- romeli gazeti gamoits'ere?
Кога сте препознали? ვინ-იც---თ? ვ__ ი______ ვ-ნ ი-ა-ი-? ----------- ვინ იცანით? 0
v-- d-in-khe? v__ d________ v-n d-i-a-h-? ------------- vin dainakhe?
Када сте устали? რო-ი- ად-ქით? რ____ ა______ რ-დ-ს ა-ე-ი-? ------------- როდის ადექით? 0
v-n --inak-e? v__ d________ v-n d-i-a-h-? ------------- vin dainakhe?
Када сте почели? რ-დის---ი---თ? რ____ დ_______ რ-დ-ს დ-ი-ყ-თ- -------------- როდის დაიწყეთ? 0
v-n -a---k--? v__ d________ v-n d-i-a-h-? ------------- vin dainakhe?
Када сте престали? რო-ის---წყვიტ-თ? რ____ შ_________ რ-დ-ს შ-წ-ვ-ტ-თ- ---------------- როდის შეწყვიტეთ? 0
vis--h--h-d--? v__ s_________ v-s s-e-h-d-t- -------------- vis shekhvdit?
Зашто сте се пробудили? რა-ო--გ-ი-ვ--ე-? რ____ გ_________ რ-ტ-მ გ-ი-ვ-ძ-თ- ---------------- რატომ გაიღვიძეთ? 0
vis-s--kh-d-t? v__ s_________ v-s s-e-h-d-t- -------------- vis shekhvdit?
Зашто сте постали учитељ? რა-ო- -ა---თ-მა--ავ--ბ-ლ-? რ____ გ_____ მ____________ რ-ტ-მ გ-ხ-ი- მ-ს-ა-ლ-ბ-ლ-? -------------------------- რატომ გახდით მასწავლებელი? 0
vis-s---hvd-t? v__ s_________ v-s s-e-h-d-t- -------------- vis shekhvdit?
Зашто сте узели такси? რატო----ჯე-ით -ა-სში? რ____ ჩ______ ტ______ რ-ტ-მ ჩ-ჯ-ქ-თ ტ-ქ-შ-? --------------------- რატომ ჩაჯექით ტაქსში? 0
v---its-nit? v__ i_______ v-n i-s-n-t- ------------ vin itsanit?
Одакле сте дошли? ს--დ-ნ მოხვ-დი-? ს_____ მ________ ს-ი-ა- მ-ხ-ე-ი-? ---------------- საიდან მოხვედით? 0
vi- --s--it? v__ i_______ v-n i-s-n-t- ------------ vin itsanit?
Где сте ишли? სად -ა-ვ-დით? ს__ წ________ ს-დ წ-ხ-ე-ი-? ------------- სად წახვედით? 0
v-- i--anit? v__ i_______ v-n i-s-n-t- ------------ vin itsanit?
Где сте били? ს-დ იყ--ი-? ს__ ი______ ს-დ ი-ა-ი-? ----------- სად იყავით? 0
r-d-s a--ki-? r____ a______ r-d-s a-e-i-? ------------- rodis adekit?
Коме си помогао / помогла? ვ-----ე-მ--ე? ვ__ მ________ ვ-ს მ-ე-მ-რ-? ------------- ვის მიეხმარე? 0
ro--s --e--t? r____ a______ r-d-s a-e-i-? ------------- rodis adekit?
Коме си писао / писала? ვი----სწე-ე? ვ__ მ_______ ვ-ს მ-ს-ე-ე- ------------ ვის მისწერე? 0
r--is-a-eki-? r____ a______ r-d-s a-e-i-? ------------- rodis adekit?
Коме си одговорио / одговорила? ვ-ს-უპა--ხ-? ვ__ უ_______ ვ-ს უ-ა-უ-ე- ------------ ვის უპასუხე? 0
r-d-s--ai-s'---? r____ d_________ r-d-s d-i-s-q-t- ---------------- rodis daits'qet?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грузијски (1-100) МП3 грузијски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...