Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   bg Въпроси – Минало време 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [осемдесет и шест]

86 [osemdeset i shest]

Въпроси – Минало време 2

Vyprosi – Minalo vreme 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Ти к--ва в-ат----з-а --с-ш-? Т_ к____ в__________ н______ Т- к-к-а в-а-о-р-з-а н-с-ш-? ---------------------------- Ти каква вратовръзка носеше? 0
Vy---si-–-M---l- ---m--2 V______ – M_____ v____ 2 V-p-o-i – M-n-l- v-e-e 2 ------------------------ Vyprosi – Minalo vreme 2
Који ауто си купио / купила? Ти-ка-ва--ола--- -у--? Т_ к____ к___ с_ к____ Т- к-к-а к-л- с- к-п-? ---------------------- Ти каква кола си купи? 0
V--ros- ---i-a-- --em- 2 V______ – M_____ v____ 2 V-p-o-i – M-n-l- v-e-e 2 ------------------------ Vyprosi – Minalo vreme 2
На које новине си претплаћен / претплаћена? Т- за--а----вес-ник--- а-они-а? Т_ з_ к____ в______ с_ а_______ Т- з- к-к-в в-с-н-к с- а-о-и-а- ------------------------------- Ти за какъв вестник се абонира? 0
Ti k-k-a -ratovr---- --s----? T_ k____ v__________ n_______ T- k-k-a v-a-o-r-z-a n-s-s-e- ----------------------------- Ti kakva vratovryzka noseshe?
Кога сте видели? К--о-вид---е? К___ в_______ К-г- в-д-х-е- ------------- Кого видяхте? 0
T- kak-- vr-t-vryz---n---s--? T_ k____ v__________ n_______ T- k-k-a v-a-o-r-z-a n-s-s-e- ----------------------------- Ti kakva vratovryzka noseshe?
Кога сте срели? Ко-о----щ-а--е? К___ с_________ К-г- с-е-н-х-е- --------------- Кого срещнахте? 0
T---a-va ---t-v-y--a nos--h-? T_ k____ v__________ n_______ T- k-k-a v-a-o-r-z-a n-s-s-e- ----------------------------- Ti kakva vratovryzka noseshe?
Кога сте препознали? Ко---ра--оз-ахте? К___ р___________ К-г- р-з-о-н-х-е- ----------------- Кого разпознахте? 0
T- kakv----la -- kupi? T_ k____ k___ s_ k____ T- k-k-a k-l- s- k-p-? ---------------------- Ti kakva kola si kupi?
Када сте устали? Кога--та----е? К___ с________ К-г- с-а-а-т-? -------------- Кога станахте? 0
Ti -a--a---la si ----? T_ k____ k___ s_ k____ T- k-k-a k-l- s- k-p-? ---------------------- Ti kakva kola si kupi?
Када сте почели? К-г----по-нахте? К___ з__________ К-г- з-п-ч-а-т-? ---------------- Кога започнахте? 0
T- kakva--o-a s- -u--? T_ k____ k___ s_ k____ T- k-k-a k-l- s- k-p-? ---------------------- Ti kakva kola si kupi?
Када сте престали? Ког--с--рш----? К___ с_________ К-г- с-ъ-ш-х-е- --------------- Кога свършихте? 0
Ti za --k--------i---- abo-i--? T_ z_ k____ v______ s_ a_______ T- z- k-k-v v-s-n-k s- a-o-i-a- ------------------------------- Ti za kakyv vestnik se abonira?
Зашто сте се пробудили? З----с- -ъб-дих-е? З___ с_ с_________ З-щ- с- с-б-д-х-е- ------------------ Защо се събудихте? 0
Ti -a ------ves---k-----b-ni--? T_ z_ k____ v______ s_ a_______ T- z- k-k-v v-s-n-k s- a-o-i-a- ------------------------------- Ti za kakyv vestnik se abonira?
Зашто сте постали учитељ? З--о стана-т--учител? З___ с_______ у______ З-щ- с-а-а-т- у-и-е-? --------------------- Защо станахте учител? 0
Ti--- kaky- v-----k-s--abon-ra? T_ z_ k____ v______ s_ a_______ T- z- k-k-v v-s-n-k s- a-o-i-a- ------------------------------- Ti za kakyv vestnik se abonira?
Зашто сте узели такси? З--о вз-----так--? З___ в_____ т_____ З-щ- в-е-т- т-к-и- ------------------ Защо взехте такси? 0
Ko---v-dya-h--? K___ v_________ K-g- v-d-a-h-e- --------------- Kogo vidyakhte?
Одакле сте дошли? От--де до--о---? О_____ д________ О-к-д- д-й-о-т-? ---------------- Откъде дойдохте? 0
Ko-o-v-dya--t-? K___ v_________ K-g- v-d-a-h-e- --------------- Kogo vidyakhte?
Где сте ишли? К-----т-----е? К___ о________ К-д- о-и-о-т-? -------------- Къде отидохте? 0
Kog- v---a-ht-? K___ v_________ K-g- v-d-a-h-e- --------------- Kogo vidyakhte?
Где сте били? К-де-б--те? К___ б_____ К-д- б-х-е- ----------- Къде бяхте? 0
K-go ----hc--a-h-e? K___ s_____________ K-g- s-e-h-h-a-h-e- ------------------- Kogo sreshchnakhte?
Коме си помогао / помогла? Т- -- кого-помо-н-? Т_ н_ к___ п_______ Т- н- к-г- п-м-г-а- ------------------- Ти на кого помогна? 0
Kogo -r----hn--h--? K___ s_____________ K-g- s-e-h-h-a-h-e- ------------------- Kogo sreshchnakhte?
Коме си писао / писала? Т------о-о п--а? Т_ н_ к___ п____ Т- н- к-г- п-с-? ---------------- Ти на кого писа? 0
K-g--s-e--ch-ak--e? K___ s_____________ K-g- s-e-h-h-a-h-e- ------------------- Kogo sreshchnakhte?
Коме си одговорио / одговорила? Ти--- -ого--т--в-ри? Т_ н_ к___ о________ Т- н- к-г- о-г-в-р-? -------------------- Ти на кого отговори? 0
Ko-- --z--zn--ht-? K___ r____________ K-g- r-z-o-n-k-t-? ------------------ Kogo razpoznakhte?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...