Рјечник

sr Прошлост 3   »   bg Минало време 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [осемдесет и три]

83 [osemdeset i tri]

Минало време 3

Minalo vreme 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
телефонирати з-ъ---/----ж--- с--п--телефо-а з____ / о______ с_ п_ т_______ з-ъ-я / о-а-д-м с- п- т-л-ф-н- ------------------------------ звъня / обаждам се по телефона 0
Mi-alo -rem- 3 M_____ v____ 3 M-n-l- v-e-e 3 -------------- Minalo vreme 3
Ја сам телефонирао / телефонирала. А- -въня--------ефо--. А_ з_____ п_ т________ А- з-ъ-я- п- т-л-ф-н-. ---------------------- Аз звънях по телефона. 0
Min-----r--e 3 M_____ v____ 3 M-n-l- v-e-e 3 -------------- Minalo vreme 3
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Г----их по-т----о-- п-ез -ялото ---ме. Г______ п_ т_______ п___ ц_____ в_____ Г-в-р-х п- т-л-ф-н- п-е- ц-л-т- в-е-е- -------------------------------------- Говорих по телефона през цялото време. 0
z-yn-a---o-azh--m-------tele-ona z_____ / o_______ s_ p_ t_______ z-y-y- / o-a-h-a- s- p- t-l-f-n- -------------------------------- zvynya / obazhdam se po telefona
питати П--ам П____ П-т-м ----- Питам 0
zv-n-a /-ob-z--am-se po-te-ef-na z_____ / o_______ s_ p_ t_______ z-y-y- / o-a-h-a- s- p- t-l-f-n- -------------------------------- zvynya / obazhdam se po telefona
Ја сам питао / питала. А--пит--. А_ п_____ А- п-т-х- --------- Аз питах. 0
z-yn---- o---hd-- s---o---lefo-a z_____ / o_______ s_ p_ t_______ z-y-y- / o-a-h-a- s- p- t-l-f-n- -------------------------------- zvynya / obazhdam se po telefona
Ја сам увек питао / питала. Аз -ост-я-н- п--а-. А_ п________ п_____ А- п-с-о-н-о п-т-х- ------------------- Аз постоянно питах. 0
Az --y-y--h po --lef-n-. A_ z_______ p_ t________ A- z-y-y-k- p- t-l-f-n-. ------------------------ Az zvynyakh po telefona.
испричати Р----з--м Р________ Р-з-а-в-м --------- Разказвам 0
Az --ynyakh--- t--ef-na. A_ z_______ p_ t________ A- z-y-y-k- p- t-l-f-n-. ------------------------ Az zvynyakh po telefona.
Ја сам испричао / испричала. Аз-р-з--зва-. А_ р_________ А- р-з-а-в-х- ------------- Аз разказвах. 0
A--z-----kh po---l-fon-. A_ z_______ p_ t________ A- z-y-y-k- p- t-l-f-n-. ------------------------ Az zvynyakh po telefona.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Аз-раз-а--- -ялат- и-т-рия. А_ р_______ ц_____ и_______ А- р-з-а-а- ц-л-т- и-т-р-я- --------------------------- Аз разказах цялата история. 0
G--o---- -o -e---ona----z-tsyaloto -r-m-. G_______ p_ t_______ p___ t_______ v_____ G-v-r-k- p- t-l-f-n- p-e- t-y-l-t- v-e-e- ----------------------------------------- Govorikh po telefona prez tsyaloto vreme.
учити Уча У__ У-а --- Уча 0
Govo---h -----l-f----prez-tsy-l--o----m-. G_______ p_ t_______ p___ t_______ v_____ G-v-r-k- p- t-l-f-n- p-e- t-y-l-t- v-e-e- ----------------------------------------- Govorikh po telefona prez tsyaloto vreme.
Ја сам учио / учила. Аз учих. А_ у____ А- у-и-. -------- Аз учих. 0
Gov---kh po--elef--a--r---ts-al-to vreme. G_______ p_ t_______ p___ t_______ v_____ G-v-r-k- p- t-l-f-n- p-e- t-y-l-t- v-e-e- ----------------------------------------- Govorikh po telefona prez tsyaloto vreme.
Ја сам учио / учила цело вече. А- ---х ц--а-веч--. А_ у___ ц___ в_____ А- у-и- ц-л- в-ч-р- ------------------- Аз учих цяла вечер. 0
P---m P____ P-t-m ----- Pitam
радити Р--отя Р_____ Р-б-т- ------ Работя 0
Pi--m P____ P-t-m ----- Pitam
Ја сам радио / радила. Аз-р----их. А_ р_______ А- р-б-т-х- ----------- Аз работих. 0
P-t-m P____ P-t-m ----- Pitam
Ја сам радио / радила цели дан. Аз -а--ти- -я- д--. А_ р______ ц__ д___ А- р-б-т-х ц-л д-н- ------------------- Аз работих цял ден. 0
Az--i-a--. A_ p______ A- p-t-k-. ---------- Az pitakh.
јести Я- Я_ Я- -- Ям 0
A- -----h. A_ p______ A- p-t-k-. ---------- Az pitakh.
Ја сам јео / јела. А---дох. А_ я____ А- я-о-. -------- Аз ядох. 0
Az---ta-h. A_ p______ A- p-t-k-. ---------- Az pitakh.
Ја сам појео / појела сву храну. А- -з-д-----ич--т-----н-. А_ и_____ в_______ х_____ А- и-я-о- в-и-к-т- х-а-а- ------------------------- Аз изядох всичката храна. 0
A- -o-t-yann------kh. A_ p_________ p______ A- p-s-o-a-n- p-t-k-. --------------------- Az postoyanno pitakh.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.