Рјечник

sr Прошлост 3   »   ja 過去形 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [八十三]

83 [Yasomi]

過去形 3

kako katachi 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јапански Игра Више
телефонирати 電話する 電話する 電話する 電話する 電話する 0
k----k-------3 k___ k______ 3 k-k- k-t-c-i 3 -------------- kako katachi 3
Ја сам телефонирао / телефонирала. 電話した 。 電話した 。 電話した 。 電話した 。 電話した 。 0
kako---t---i-3 k___ k______ 3 k-k- k-t-c-i 3 -------------- kako katachi 3
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ずっと 電話していた 。 ずっと 電話していた 。 ずっと 電話していた 。 ずっと 電話していた 。 ずっと 電話していた 。 0
d-n---su-u d____ s___ d-n-a s-r- ---------- denwa suru
питати 質問する 質問する 質問する 質問する 質問する 0
den-- -u-u d____ s___ d-n-a s-r- ---------- denwa suru
Ја сам питао / питала. 質問した 。 質問した 。 質問した 。 質問した 。 質問した 。 0
d-n----uru d____ s___ d-n-a s-r- ---------- denwa suru
Ја сам увек питао / питала. いつも 質問した 。 いつも 質問した 。 いつも 質問した 。 いつも 質問した 。 いつも 質問した 。 0
d---- ---ta. d____ s_____ d-n-a s-i-a- ------------ denwa shita.
испричати 語る 語る 語る 語る 語る 0
de-wa -h-ta. d____ s_____ d-n-a s-i-a- ------------ denwa shita.
Ја сам испричао / испричала. 語った 。 語った 。 語った 。 語った 。 語った 。 0
d---a s-i-a. d____ s_____ d-n-a s-i-a- ------------ denwa shita.
Ја сам испричао / испричала целу причу. お話 すべてを 語った 。 お話 すべてを 語った 。 お話 すべてを 語った 。 お話 すべてを 語った 。 お話 すべてを 語った 。 0
z---o -enw- sh--- --a. z____ d____ s____ i___ z-t-o d-n-a s-i-e i-a- ---------------------- zutto denwa shite ita.
учити 学ぶ 学ぶ 学ぶ 学ぶ 学ぶ 0
zutt--d-nw--sh-t--i--. z____ d____ s____ i___ z-t-o d-n-a s-i-e i-a- ---------------------- zutto denwa shite ita.
Ја сам учио / учила. 学んだ 。 学んだ 。 学んだ 。 学んだ 。 学んだ 。 0
zu-to-d-nwa -hi-e ---. z____ d____ s____ i___ z-t-o d-n-a s-i-e i-a- ---------------------- zutto denwa shite ita.
Ја сам учио / учила цело вече. 一晩中 勉強した 。 一晩中 勉強した 。 一晩中 勉強した 。 一晩中 勉強した 。 一晩中 勉強した 。 0
s-it-u--- -u-u s________ s___ s-i-s-m-n s-r- -------------- shitsumon suru
радити 働く 働く 働く 働く 働く 0
s--t--m-- -uru s________ s___ s-i-s-m-n s-r- -------------- shitsumon suru
Ја сам радио / радила. 働いた 。 働いた 。 働いた 。 働いた 。 働いた 。 0
sh---um-n----u s________ s___ s-i-s-m-n s-r- -------------- shitsumon suru
Ја сам радио / радила цели дан. 一日中 働いた 。 一日中 働いた 。 一日中 働いた 。 一日中 働いた 。 一日中 働いた 。 0
shi-su--n---it-. s________ s_____ s-i-s-m-n s-i-a- ---------------- shitsumon shita.
јести 食べる 食べる 食べる 食べる 食べる 0
s---s-m-n-s-ita. s________ s_____ s-i-s-m-n s-i-a- ---------------- shitsumon shita.
Ја сам јео / јела. 食べた 。 食べた 。 食べた 。 食べた 。 食べた 。 0
shitsu-o--s----. s________ s_____ s-i-s-m-n s-i-a- ---------------- shitsumon shita.
Ја сам појео / појела сву храну. 料理を 全部 食べた 。 料理を 全部 食べた 。 料理を 全部 食べた 。 料理を 全部 食べた 。 料理を 全部 食べた 。 0
it-umo -----umon ---ta. i_____ s________ s_____ i-s-m- s-i-s-m-n s-i-a- ----------------------- itsumo shitsumon shita.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.