Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   ja 調達/買い物

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [五十一]

51 [Gojūichi]

調達/買い物

chōtatsu/ kaimono

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јапански Игра Више
Хоћу у библиотеку. 図書館に 行きたい です 。 図書館に 行きたい です 。 図書館に 行きたい です 。 図書館に 行きたい です 。 図書館に 行きたい です 。 0
c----ts-/ ka-m-no c________ k______ c-ō-a-s-/ k-i-o-o ----------------- chōtatsu/ kaimono
Хоћу у књижару. 本屋に 行きたい です 。 本屋に 行きたい です 。 本屋に 行きたい です 。 本屋に 行きたい です 。 本屋に 行きたい です 。 0
c--tats-- kai--no c________ k______ c-ō-a-s-/ k-i-o-o ----------------- chōtatsu/ kaimono
Хоћу до трафике. キオスクに 行きたい です 。 キオスクに 行きたい です 。 キオスクに 行きたい です 。 キオスクに 行きたい です 。 キオスクに 行きたい です 。 0
t--ho----ni -k---i---u. t_______ n_ i__________ t-s-o-a- n- i-i-a-d-s-. ----------------------- toshokan ni ikitaidesu.
Ја хоћу да изнајмим књигу. 本を 借りたい です 。 本を 借りたい です 。 本を 借りたい です 。 本を 借りたい です 。 本を 借りたい です 。 0
t-shokan n--ikit-i---u. t_______ n_ i__________ t-s-o-a- n- i-i-a-d-s-. ----------------------- toshokan ni ikitaidesu.
Ја хоћу да купим књигу. 本を 買いたい です 。 本を 買いたい です 。 本を 買いたい です 。 本を 買いたい です 。 本を 買いたい です 。 0
to-h---- n--iki--i---u. t_______ n_ i__________ t-s-o-a- n- i-i-a-d-s-. ----------------------- toshokan ni ikitaidesu.
Ја хоћу да купим новине. 新聞を 買いたい です 。 新聞を 買いたい です 。 新聞を 買いたい です 。 新聞を 買いたい です 。 新聞を 買いたい です 。 0
hon-ya -i-ik-----esu. h_____ n_ i__________ h-n-y- n- i-i-a-d-s-. --------------------- hon'ya ni ikitaidesu.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. 本を 借りに 図書館に 行きたい です 。 本を 借りに 図書館に 行きたい です 。 本を 借りに 図書館に 行きたい です 。 本を 借りに 図書館に 行きたい です 。 本を 借りに 図書館に 行きたい です 。 0
k-o-uk--ni-i---aide--. k______ n_ i__________ k-o-u-u n- i-i-a-d-s-. ---------------------- kiosuku ni ikitaidesu.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. 本を 買いに 本屋に 行きたい です 。 本を 買いに 本屋に 行きたい です 。 本を 買いに 本屋に 行きたい です 。 本を 買いに 本屋に 行きたい です 。 本を 買いに 本屋に 行きたい です 。 0
k---uk- ni i-----des-. k______ n_ i__________ k-o-u-u n- i-i-a-d-s-. ---------------------- kiosuku ni ikitaidesu.
Ја хоћу до трафике да купим новине. 新聞を 買いに キオスクに 行きたい です 。 新聞を 買いに キオスクに 行きたい です 。 新聞を 買いに キオスクに 行きたい です 。 新聞を 買いに キオスクに 行きたい です 。 新聞を 買いに キオスクに 行きたい です 。 0
k---uku n- -kita---su. k______ n_ i__________ k-o-u-u n- i-i-a-d-s-. ---------------------- kiosuku ni ikitaidesu.
Ја хоћу до оптичара. メガネ屋に 行きたい です 。 メガネ屋に 行きたい です 。 メガネ屋に 行きたい です 。 メガネ屋に 行きたい です 。 メガネ屋に 行きたい です 。 0
ho----karit-i-es-. h__ o k___________ h-n o k-r-t-i-e-u- ------------------ hon o karitaidesu.
Ја хоћу до супермаркета. スーパーマーケットに 行きたい です 。 スーパーマーケットに 行きたい です 。 スーパーマーケットに 行きたい です 。 スーパーマーケットに 行きたい です 。 スーパーマーケットに 行きたい です 。 0
ho----karit-idesu. h__ o k___________ h-n o k-r-t-i-e-u- ------------------ hon o karitaidesu.
Ја хоћу до пекара. パン屋に 行きたい です 。 パン屋に 行きたい です 。 パン屋に 行きたい です 。 パン屋に 行きたい です 。 パン屋に 行きたい です 。 0
ho- o-----ta-d-su. h__ o k___________ h-n o k-r-t-i-e-u- ------------------ hon o karitaidesu.
Ја хоћу да купим наочале. 眼鏡を 買いたい です 。 眼鏡を 買いたい です 。 眼鏡を 買いたい です 。 眼鏡を 買いたい です 。 眼鏡を 買いたい です 。 0
h-- - k-----de-u. h__ o k__________ h-n o k-i-a-d-s-. ----------------- hon o kaitaidesu.
Ја хоћу да купим воће и поврће. 果物と 野菜を 買いたい です 。 果物と 野菜を 買いたい です 。 果物と 野菜を 買いたい です 。 果物と 野菜を 買いたい です 。 果物と 野菜を 買いたい です 。 0
ho----ka-ta--esu. h__ o k__________ h-n o k-i-a-d-s-. ----------------- hon o kaitaidesu.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. プチパンと パンを 買いたい です 。 プチパンと パンを 買いたい です 。 プチパンと パンを 買いたい です 。 プチパンと パンを 買いたい です 。 プチパンと パンを 買いたい です 。 0
h-n --ka----des-. h__ o k__________ h-n o k-i-a-d-s-. ----------------- hon o kaitaidesu.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. 眼鏡を 買いに 眼鏡屋に 行きたい です 。 眼鏡を 買いに 眼鏡屋に 行きたい です 。 眼鏡を 買いに 眼鏡屋に 行きたい です 。 眼鏡を 買いに 眼鏡屋に 行きたい です 。 眼鏡を 買いに 眼鏡屋に 行きたい です 。 0
s-in--n o--a-t-id--u. s______ o k__________ s-i-b-n o k-i-a-d-s-. --------------------- shinbun o kaitaidesu.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. 果物と 野菜を 買いに 、 スーパーマーケットに 行きたい です 。 果物と 野菜を 買いに 、 スーパーマーケットに 行きたい です 。 果物と 野菜を 買いに 、 スーパーマーケットに 行きたい です 。 果物と 野菜を 買いに 、 スーパーマーケットに 行きたい です 。 果物と 野菜を 買いに 、 スーパーマーケットに 行きたい です 。 0
s-inbun - ----aide--. s______ o k__________ s-i-b-n o k-i-a-d-s-. --------------------- shinbun o kaitaidesu.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. ロールパンと パンを 買いに 、 パン屋に 行きたい です 。 ロールパンと パンを 買いに 、 パン屋に 行きたい です 。 ロールパンと パンを 買いに 、 パン屋に 行きたい です 。 ロールパンと パンを 買いに 、 パン屋に 行きたい です 。 ロールパンと パンを 買いに 、 パン屋に 行きたい です 。 0
s-i-b-n o-k-it---e-u. s______ o k__________ s-i-b-n o k-i-a-d-s-. --------------------- shinbun o kaitaidesu.

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!