Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   kk Зат сатып алу

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [елу бір]

51 [elw bir]

Зат сатып алу

Zat satıp alw

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Хоћу у библиотеку. К-т-пх--аға -а--ым-----ді. К__________ б_____ к______ К-т-п-а-а-а б-р-ы- к-л-д-. -------------------------- Кітапханаға барғым келеді. 0
Zat -a-ı- a-w Z__ s____ a__ Z-t s-t-p a-w ------------- Zat satıp alw
Хоћу у књижару. Кіт---дүке--не ба-ғы---е----. К____ д_______ б_____ к______ К-т-п д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------- Кітап дүкеніне барғым келеді. 0
Z-- ----p a-w Z__ s____ a__ Z-t s-t-p a-w ------------- Zat satıp alw
Хоћу до трафике. М---ң -и-----е бар----ке-ед-. М____ к_______ б_____ к______ М-н-ң к-о-к-г- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------- Менің киоскіге барғым келеді. 0
K--a-x---ğ- -a-ğ-m k-l-di. K__________ b_____ k______ K-t-p-a-a-a b-r-ı- k-l-d-. -------------------------- Kitapxanağa barğım keledi.
Ја хоћу да изнајмим књигу. Кі-ап---адан--іт-- а--ым--е-еді. К___________ к____ а____ к______ К-т-п-а-а-а- к-т-п а-ғ-м к-л-д-. -------------------------------- Кітапханадан кітап алғым келеді. 0
Kita---n--a ----ı- --le-i. K__________ b_____ k______ K-t-p-a-a-a b-r-ı- k-l-d-. -------------------------- Kitapxanağa barğım keledi.
Ја хоћу да купим књигу. Ме--ң --т-п--ат-- ал--м-келед-. М____ к____ с____ а____ к______ М-н-ң к-т-п с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------------- Менің кітап сатып алғым келеді. 0
Kit---anağ--barğım ---e--. K__________ b_____ k______ K-t-p-a-a-a b-r-ı- k-l-d-. -------------------------- Kitapxanağa barğım keledi.
Ја хоћу да купим новине. Г-----са--п---ғ-м -е-е-і. Г____ с____ а____ к______ Г-з-т с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------- Газет сатып алғым келеді. 0
K-tap--ü-e-ine-barğı- k-----. K____ d_______ b_____ k______ K-t-p d-k-n-n- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Kitap dükenine barğım keledi.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Кі-ап-ал--------п---ағ- бар--м келед-. К____ а____ к__________ б_____ к______ К-т-п а-у-а к-т-п-а-а-а б-р-ы- к-л-д-. -------------------------------------- Кітап алуға кітапханаға барғым келеді. 0
Kita- --k-nin- ba-ğ-m --le--. K____ d_______ b_____ k______ K-t-p d-k-n-n- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Kitap dükenine barğım keledi.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Кіт-п-а-уғ----та--дүкен-не -арғым--еледі. К____ а____ к____ д_______ б_____ к______ К-т-п а-у-а к-т-п д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------------------- Кітап алуға кітап дүкеніне барғым келеді. 0
K-ta--dü----n---arğ-m -e-e--. K____ d_______ b_____ k______ K-t-p d-k-n-n- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Kitap dükenine barğım keledi.
Ја хоћу до трафике да купим новине. Газ-- ал-ға--иоск--е-ба--ы---е-е-і. Г____ а____ к_______ б_____ к______ Г-з-т а-у-а к-о-к-г- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------------- Газет алуға киоскіге барғым келеді. 0
Me--ñ--------- b-r-ım kel--i. M____ k_______ b_____ k______ M-n-ñ k-o-k-g- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Meniñ kïoskige barğım keledi.
Ја хоћу до оптичара. О---к-ғ--б-р-ым-келеді. О_______ б_____ к______ О-т-к-ғ- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------- Оптикаға барғым келеді. 0
M--iñ--ïo-k-ge-b---ım-ke-edi. M____ k_______ b_____ k______ M-n-ñ k-o-k-g- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Meniñ kïoskige barğım keledi.
Ја хоћу до супермаркета. С-пе-ма-к--ке-----ым ке-е-і. С____________ б_____ к______ С-п-р-а-к-т-е б-р-ы- к-л-д-. ---------------------------- Супермаркетке барғым келеді. 0
Me-i----o---ge barğ-- -ele--. M____ k_______ b_____ k______ M-n-ñ k-o-k-g- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Meniñ kïoskige barğım keledi.
Ја хоћу до пекара. Нан дүке--н--ба-----келед-. Н__ д_______ б_____ к______ Н-н д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. --------------------------- Нан дүкеніне барғым келеді. 0
Kita--an-----k-tap--lğ-m k-le-i. K___________ k____ a____ k______ K-t-p-a-a-a- k-t-p a-ğ-m k-l-d-. -------------------------------- Kitapxanadan kitap alğım keledi.
Ја хоћу да купим наочале. Көзі--ір-к-с---п ---ы- к----і. К_________ с____ а____ к______ К-з-л-і-і- с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------------ Көзілдірік сатып алғым келеді. 0
Kita-x-n---n--itap -lğım--ele-i. K___________ k____ a____ k______ K-t-p-a-a-a- k-t-p a-ğ-m k-l-d-. -------------------------------- Kitapxanadan kitap alğım keledi.
Ја хоћу да купим воће и поврће. Ж-м---м-----к-ні---а------ғ---к--е--. Ж____ м__ к______ с____ а____ к______ Ж-м-с м-н к-к-н-с с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------------------- Жеміс мен көкөніс сатып алғым келеді. 0
K---p--na-a- --ta- a---m-k-l-d-. K___________ k____ a____ k______ K-t-p-a-a-a- k-t-p a-ğ-m k-l-d-. -------------------------------- Kitapxanadan kitap alğım keledi.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Тоқ-ш --- --- сат------ы- ---е--. Т____ п__ н__ с____ а____ к______ Т-қ-ш п-н н-н с-т-п а-ғ-м к-л-д-. --------------------------------- Тоқаш пен нан сатып алғым келеді. 0
Men---k--ap -a-ıp---ğım -e-ed-. M____ k____ s____ a____ k______ M-n-ñ k-t-p s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------------- Meniñ kitap satıp alğım keledi.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. К--і--і-і---луғ- -п-ик--а барғ-м-кел--і. К_________ а____ о_______ б_____ к______ К-з-л-і-і- а-у-а о-т-к-ғ- б-р-ы- к-л-д-. ---------------------------------------- Көзілдірік алуға оптикаға барғым келеді. 0
Me----k-tap sat-p--l--- ---e-i. M____ k____ s____ a____ k______ M-n-ñ k-t-p s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------------- Meniñ kitap satıp alğım keledi.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Ж-----п-- көк-ні- --у-- -уперм-рк-тк----рғ-м-к--е--. Ж____ п__ к______ а____ с____________ б_____ к______ Ж-м-с п-н к-к-н-с а-у-а с-п-р-а-к-т-е б-р-ы- к-л-д-. ---------------------------------------------------- Жеміс пен көкөніс алуға супермаркетке барғым келеді. 0
Men---kitap-sa-ıp ----- k-l--i. M____ k____ s____ a____ k______ M-n-ñ k-t-p s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------------- Meniñ kitap satıp alğım keledi.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Т-қ-ш п-- -ан-------на- дү-е-і---б-р-ы- ---е--. Т____ п__ н__ а____ н__ д_______ б_____ к______ Т-қ-ш п-н н-н а-у-а н-н д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------------------------- Тоқаш пен нан алуға нан дүкеніне барғым келеді. 0
G-z-------p---ğım -e----. G____ s____ a____ k______ G-z-t s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------- Gazet satıp alğım keledi.

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!