Рјечник

sr Ћаскање 1   »   kk Қысқа әңгіме 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [жиырма]

20 [jïırma]

Қысқа әңгіме 1

Qısqa äñgime 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Раскомотите се! Жайғ-с-- отырың--! Ж_______ о________ Ж-й-а-ы- о-ы-ы-ы-! ------------------ Жайғасып отырыңыз! 0
Qı-----ñgim--1 Q____ ä_____ 1 Q-s-a ä-g-m- 1 -------------- Qısqa äñgime 1
Осећајте се као код куће! Ө---й-ң-з-егі--й--езін---з! Ө_ ү____________ с_________ Ө- ү-і-і-д-г-д-й с-з-н-ң-з- --------------------------- Өз үйіңіздегідей сезініңіз! 0
Qı-q- ----me-1 Q____ ä_____ 1 Q-s-a ä-g-m- 1 -------------- Qısqa äñgime 1
Шта желите попити? Не--шесіз? Н_ і______ Н- і-е-і-? ---------- Не ішесіз? 0
J----sı- o-ır--ı-! J_______ o________ J-y-a-ı- o-ı-ı-ı-! ------------------ Jayğasıp otırıñız!
Волите ли музику? М--ы-а----нат-сы--б-? М_______ ұ_______ б__ М-з-к-н- ұ-а-а-ы- б-? --------------------- Музыканы ұнатасыз ба? 0
Jay-as-- o--rıñ-z! J_______ o________ J-y-a-ı- o-ı-ı-ı-! ------------------ Jayğasıp otırıñız!
Ја волим класичну музику. Ме- ----си-а--қ-м-з-кан- ұ-а-а--н. М__ к__________ м_______ ұ________ М-н к-а-с-к-л-қ м-з-к-н- ұ-а-а-ы-. ---------------------------------- Мен классикалық музыканы ұнатамын. 0
Ja--a-ı- -tırı---! J_______ o________ J-y-a-ı- o-ı-ı-ı-! ------------------ Jayğasıp otırıñız!
Овде су моји ЦД-ови. М--ау-ме-і--комп--т--искі-ер--. М____ м____ к__________________ М-н-у м-н-ң к-м-а-т-д-с-і-е-і-. ------------------------------- Мынау менің компакт-дискілерім. 0
Öz --i-iz-e---ey---zi-iñiz! Ö_ ü____________ s_________ Ö- ü-i-i-d-g-d-y s-z-n-ñ-z- --------------------------- Öz üyiñizdegidey seziniñiz!
Свирате ли неки инструмент? Қандай--а---р а-п---а о-на-с-- ба? Қ_____ д_ б__ а______ о_______ б__ Қ-н-а- д- б-р а-п-п-а о-н-й-ы- б-? ---------------------------------- Қандай да бір аспапта ойнайсыз ба? 0
Ö--ü-i-i--e-i-ey----iniñ--! Ö_ ü____________ s_________ Ö- ü-i-i-d-g-d-y s-z-n-ñ-z- --------------------------- Öz üyiñizdegidey seziniñiz!
Овде је моја гитара. Мын----енің -ит-ра-. М____ м____ г_______ М-н-у м-н-ң г-т-р-м- -------------------- Мынау менің гитарам. 0
Ö--üyi--z--gid-y ---in--i-! Ö_ ü____________ s_________ Ö- ü-i-i-d-g-d-y s-z-n-ñ-z- --------------------------- Öz üyiñizdegidey seziniñiz!
Певате ли радо? Ән--йтуды ұн-т---з --? Ә_ а_____ ұ_______ б__ Ә- а-т-д- ұ-а-а-ы- б-? ---------------------- Ән айтуды ұнатасыз ба? 0
Ne işes-z? N_ i______ N- i-e-i-? ---------- Ne işesiz?
Имате ли деце? Ба-а-а--ң-з---р -а? Б__________ б__ м__ Б-л-л-р-ң-з б-р м-? ------------------- Балаларыңыз бар ма? 0
N- i-es--? N_ i______ N- i-e-i-? ---------- Ne işesiz?
Имате ли пса? И---і- --р -а? И_____ б__ м__ И-і-і- б-р м-? -------------- Итіңіз бар ма? 0
N--işes-z? N_ i______ N- i-e-i-? ---------- Ne işesiz?
Имате ли мачку? Мы--ғ---з--ар-ма? М________ б__ м__ М-с-ғ-ң-з б-р м-? ----------------- Мысығыңыз бар ма? 0
M---ka-- u-a----- -a? M_______ u_______ b__ M-z-k-n- u-a-a-ı- b-? --------------------- Mwzıkanı unatasız ba?
Овде су моје књиге. Мы-ау мен---кі-ап-а---. М____ м____ к__________ М-н-у м-н-ң к-т-п-а-ы-. ----------------------- Мынау менің кітаптарым. 0
M--ı--nı--na--sı---a? M_______ u_______ b__ M-z-k-n- u-a-a-ı- b-? --------------------- Mwzıkanı unatasız ba?
Управо читам ову књигу. Қа-ір -ы----іта--ы-оқ----а---м-н. Қ____ м___ к______ о___ ж________ Қ-з-р м-н- к-т-п-ы о-ы- ж-т-р-ы-. --------------------------------- Қазір мына кітапты оқып жатырмын. 0
M--ık-nı-una----z ba? M_______ u_______ b__ M-z-k-n- u-a-a-ı- b-? --------------------- Mwzıkanı unatasız ba?
Шта радо читате? Сі- -- оқы-а-д- ----асыз? С__ н_ о_______ ұ________ С-з н- о-ы-а-д- ұ-а-а-ы-? ------------------------- Сіз не оқығанды ұнатасыз? 0
Me--kl----ka-ı--mw-ıka-ı u-atamın. M__ k__________ m_______ u________ M-n k-a-s-k-l-q m-z-k-n- u-a-a-ı-. ---------------------------------- Men klassïkalıq mwzıkanı unatamın.
Идете ли радо на концерт? Сі-г-----цер--- -а-ғ----н-- м-? С____ к________ б_____ ұ___ м__ С-з-е к-н-е-т-е б-р-а- ұ-а- м-? ------------------------------- Сізге концертке барған ұнай ма? 0
Me- -l----k-lıq m---ka-- -n--amı-. M__ k__________ m_______ u________ M-n k-a-s-k-l-q m-z-k-n- u-a-a-ı-. ---------------------------------- Men klassïkalıq mwzıkanı unatamın.
Идете ли радо у позориште? С--г--те-т--а-барған -най-ма? С____ т______ б_____ ұ___ м__ С-з-е т-а-р-а б-р-а- ұ-а- м-? ----------------------------- Сізге театрға барған ұнай ма? 0
M---k--ssïka-ıq m---k-n--unata-ı-. M__ k__________ m_______ u________ M-n k-a-s-k-l-q m-z-k-n- u-a-a-ı-. ---------------------------------- Men klassïkalıq mwzıkanı unatamın.
Идете ли радо у оперу? С--г- -пе-аға-барға--ұ--й---? С____ о______ б_____ ұ___ м__ С-з-е о-е-а-а б-р-а- ұ-а- м-? ----------------------------- Сізге операға барған ұнай ма? 0
M-n-w-m---- kom---t--ï-k--erim. M____ m____ k__________________ M-n-w m-n-ñ k-m-a-t-d-s-i-e-i-. ------------------------------- Mınaw meniñ kompakt-dïskilerim.

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?