Рјечник

sr Ћаскање 1   »   lt I (pirmas) pokalbis

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [dvidešimt]

I (pirmas) pokalbis

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Раскомотите се! Į---a-syk--e-------ai! Į___________ p________ Į-i-a-s-k-t- p-t-g-a-! ---------------------- Įsitaisykite patogiai! 0
Осећајте се као код куће! Ja--ki----kaip ---ie! J________ k___ n_____ J-u-k-t-s k-i- n-m-e- --------------------- Jauskitės kaip namie! 0
Шта желите попити? Ko -----u---- i-gert-? K_ n_________ i_______ K- n-r-t-m-t- i-g-r-i- ---------------------- Ko norėtumėte išgerti? 0
Волите ли музику? Ar--------- m-z--ą? A_ m_______ m______ A- m-g-t-t- m-z-k-? ------------------- Ar mėgstate muziką? 0
Ја волим класичну музику. Aš--ė-stu kla--ki-ę--u-i-ą. A_ m_____ k________ m______ A- m-g-t- k-a-i-i-ę m-z-k-. --------------------------- Aš mėgstu klasikinę muziką. 0
Овде су моји ЦД-ови. Č-- ma-o -o-p-kt-n-a--dis---. Č__ m___ k___________ d______ Č-a m-n- k-m-a-t-n-a- d-s-a-. ----------------------------- Čia mano kompaktiniai diskai. 0
Свирате ли неки инструмент? Ar-(--s) --oja-e k---u n--- i-s-rum----? A_ (____ g______ k____ n___ i___________ A- (-ū-) g-o-a-e k-k-u n-r- i-s-r-m-n-u- ---------------------------------------- Ar (jūs) grojate kokiu nors instrumentu? 0
Овде је моја гитара. Či-----o git-ra. Č__ m___ g______ Č-a m-n- g-t-r-. ---------------- Čia mano gitara. 0
Певате ли радо? A---ėg--ate da-----i? A_ m_______ d________ A- m-g-t-t- d-i-u-t-? --------------------- Ar mėgstate dainuoti? 0
Имате ли деце? Ar---rit--va---? A_ t_____ v_____ A- t-r-t- v-i-ų- ---------------- Ar turite vaikų? 0
Имате ли пса? A--tu-i-e ----? A_ t_____ š____ A- t-r-t- š-n-? --------------- Ar turite šunį? 0
Имате ли мачку? Ar t--i----at-? A_ t_____ k____ A- t-r-t- k-t-? --------------- Ar turite katę? 0
Овде су моје књиге. Č----yra-----o ----o-. Č__ (____ m___ k______ Č-a (-r-) m-n- k-y-o-. ---------------------- Čia (yra) mano knygos. 0
Управо читам ову књигу. (Aš- š--o--e----ka-t-u---ą k----. (___ š___ m___ s______ š__ k_____ (-š- š-u- m-t- s-a-t-u š-ą k-y-ą- --------------------------------- (Aš) šiuo metu skaitau šią knygą. 0
Шта радо читате? K- --ū-) m---ta-- sk-it-ti? K_ (____ m_______ s________ K- (-ū-) m-g-t-t- s-a-t-t-? --------------------------- Ką (jūs) mėgstate skaityti? 0
Идете ли радо на концерт? A---ė---ate --t- į ----e---? A_ m_______ e___ į k________ A- m-g-t-t- e-t- į k-n-e-t-? ---------------------------- Ar mėgstate eiti į koncertą? 0
Идете ли радо у позориште? A- m---t--- eit- į---atrą? A_ m_______ e___ į t______ A- m-g-t-t- e-t- į t-a-r-? -------------------------- Ar mėgstate eiti į teatrą? 0
Идете ли радо у оперу? Ar---g----e --t- - operą? A_ m_______ e___ į o_____ A- m-g-t-t- e-t- į o-e-ą- ------------------------- Ar mėgstate eiti į operą? 0

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?