Рјечник

sr Редни бројеви   »   lt Kelintiniai skaitvardžiai

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [šešiasdešimt vienas]

Kelintiniai skaitvardžiai

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Први месец је јануар. Pirma- ---) -ė-u--yra---u-i-. P_____ (___ m____ y__ s______ P-r-a- (-s- m-n-o y-a s-u-i-. ----------------------------- Pirmas (is) mėnuo yra sausis. 0
Други месец је фебруар. A-tr----is) -ėnuo---a-va-a-i-. A_____ (___ m____ y__ v_______ A-t-a- (-s- m-n-o y-a v-s-r-s- ------------------------------ Antras (is) mėnuo yra vasaris. 0
Трећи месец је март. T-e-i---(--)-m--u--yra k-v-s. T______ (___ m____ y__ k_____ T-e-i-s (-s- m-n-o y-a k-v-s- ----------------------------- Trečias (is) mėnuo yra kovas. 0
Четврти месец је април. K---ir----(is)-mėn-o --a -al--di-. K________ (___ m____ y__ b________ K-t-i-t-s (-s- m-n-o y-a b-l-n-i-. ---------------------------------- Ketvirtas (is) mėnuo yra balandis. 0
Пети месец је мај. Pe----- --s- ----- ----g-g-žė. P______ (___ m____ y__ g______ P-n-t-s (-s- m-n-o y-a g-g-ž-. ------------------------------ Penktas (is) mėnuo yra gegužė. 0
Шести месец је јуни. Šešt-- ---) ---uo --a --r-e-i-. Š_____ (___ m____ y__ b________ Š-š-a- (-s- m-n-o y-a b-r-e-i-. ------------------------------- Šeštas (is) mėnuo yra birželis. 0
Шест месеци је пола године. Š-š- --n-s----y-a----- met-. Š___ m_______ y__ p___ m____ Š-š- m-n-s-a- y-a p-s- m-t-. ---------------------------- Šeši mėnesiai yra pusė metų. 0
Јануар, фебруар, март, S-u--s- va----s--kovas, S______ v_______ k_____ S-u-i-, v-s-r-s- k-v-s- ----------------------- Sausis, vasaris, kovas, 0
април, мај и јун. bal-n-i----eg-ž- -r-----elis. b________ g_____ i_ b________ b-l-n-i-, g-g-ž- i- b-r-e-i-. ----------------------------- balandis, gegužė ir birželis. 0
Седми месец је јул. S-p--nta----s--m-nuo -ra---ep-. S________ (___ m____ y__ l_____ S-p-i-t-s (-s- m-n-o y-a l-e-a- ------------------------------- Septintas (is) mėnuo yra liepa. 0
Осми месец је август. Aštun--- (-s--mė----y-- r-gp---is. A_______ (___ m____ y__ r_________ A-t-n-a- (-s- m-n-o y-a r-g-j-t-s- ---------------------------------- Aštuntas (is) mėnuo yra rugpjūtis. 0
Девети месец је септембар. Dev---as (is--m-nu--y-a-rug--jis. D_______ (___ m____ y__ r________ D-v-n-a- (-s- m-n-o y-a r-g-ė-i-. --------------------------------- Devintas (is) mėnuo yra rugsėjis. 0
Десети месец је октобар. Deši--as----)-mė--o yr- s-----. D_______ (___ m____ y__ s______ D-š-m-a- (-s- m-n-o y-a s-a-i-. ------------------------------- Dešimtas (is) mėnuo yra spalis. 0
Једанаести месец је новембар. V-enu--i-ta---i-)--ė-u- yr- -apkr---s. V___________ (___ m____ y__ l_________ V-e-u-l-k-a- (-s- m-n-o y-a l-p-r-t-s- -------------------------------------- Vienuoliktas (is) mėnuo yra lapkritis. 0
Дванаести месец је децембар. Dv--i---s-(i-----nu--yra g-uo--s. D________ (___ m____ y__ g_______ D-y-i-t-s (-s- m-n-o y-a g-u-d-s- --------------------------------- Dvyliktas (is) mėnuo yra gruodis. 0
Дванаест месеци је једна година. Dvy---a--ėnes---y-a -et--. D______ m______ y__ m_____ D-y-i-a m-n-s-ų y-a m-t-i- -------------------------- Dvylika mėnesių yra metai. 0
Јули, август, септембар, L----- -u--jū-----r-gsė---, L_____ r_________ r________ L-e-a- r-g-j-t-s- r-g-ė-i-, --------------------------- Liepa, rugpjūtis, rugsėjis, 0
октобар, новембар и децембар. spa-is------r--i-, --u-di-. s______ l_________ g_______ s-a-i-, l-p-r-t-s- g-u-d-s- --------------------------- spalis, lapkritis, gruodis. 0

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...