Рјечник

sr Редни бројеви   »   lv Kārtas skaitļa vārdi

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [sešdesmit viens]

Kārtas skaitļa vārdi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Први месец је јануар. Pi----s-----s-s -r j---ār--. P______ m______ i_ j________ P-r-a-s m-n-s-s i- j-n-ā-i-. ---------------------------- Pirmais mēnesis ir janvāris. 0
Други месец је фебруар. Otrai--mē--si- -r-f---uāri-. O_____ m______ i_ f_________ O-r-i- m-n-s-s i- f-b-u-r-s- ---------------------------- Otrais mēnesis ir februāris. 0
Трећи месец је март. Tr-ša-s--ē-es-s--- ma-ts. T______ m______ i_ m_____ T-e-a-s m-n-s-s i- m-r-s- ------------------------- Trešais mēnesis ir marts. 0
Четврти месец је април. Ce--rt-i---ē-e--s--r---rī--s. C________ m______ i_ a_______ C-t-r-a-s m-n-s-s i- a-r-l-s- ----------------------------- Ceturtais mēnesis ir aprīlis. 0
Пети месец је мај. P-ekt-is --nesis-i---ai--. P_______ m______ i_ m_____ P-e-t-i- m-n-s-s i- m-i-s- -------------------------- Piektais mēnesis ir maijs. 0
Шести месец је јуни. Se--ai- mē-es----r-j---js. S______ m______ i_ j______ S-s-a-s m-n-s-s i- j-n-j-. -------------------------- Sestais mēnesis ir jūnijs. 0
Шест месеци је пола године. Se-i-m-n-ši-i- pu-g--s. S___ m_____ i_ p_______ S-š- m-n-š- i- p-s-a-s- ----------------------- Seši mēneši ir pusgads. 0
Јануар, фебруар, март, J-nv--is---e--u-r-s- ----s, J________ f_________ m_____ J-n-ā-i-, f-b-u-r-s- m-r-s- --------------------------- Janvāris, februāris, marts, 0
април, мај и јун. ap-īli-,---ij- -n jūni--. a_______ m____ u_ j______ a-r-l-s- m-i-s u- j-n-j-. ------------------------- aprīlis, maijs un jūnijs. 0
Седми месец је јул. S--tīt--s m--------r --l-js. S________ m______ i_ j______ S-p-ī-a-s m-n-s-s i- j-l-j-. ---------------------------- Septītais mēnesis ir jūlijs. 0
Осми месец је август. As---ais mēne-is ---a--u--s. A_______ m______ i_ a_______ A-t-t-i- m-n-s-s i- a-g-s-s- ---------------------------- Astotais mēnesis ir augusts. 0
Девети месец је септембар. Dev-t--s-mēn---s ---se-te----s. D_______ m______ i_ s__________ D-v-t-i- m-n-s-s i- s-p-e-b-i-. ------------------------------- Devītais mēnesis ir septembris. 0
Десети месец је октобар. D-sm---is-mē-e-----r-okto---s. D________ m______ i_ o________ D-s-i-a-s m-n-s-s i- o-t-b-i-. ------------------------------ Desmitais mēnesis ir oktobris. 0
Једанаести месец је новембар. Vi-np-dsm--ais mē-esi- ir---v-m-r-s. V_____________ m______ i_ n_________ V-e-p-d-m-t-i- m-n-s-s i- n-v-m-r-s- ------------------------------------ Vienpadsmitais mēnesis ir novembris. 0
Дванаести месец је децембар. D-vp-d---tai- -ēn-s-s ir -e-em-r--. D____________ m______ i_ d_________ D-v-a-s-i-a-s m-n-s-s i- d-c-m-r-s- ----------------------------------- Divpadsmitais mēnesis ir decembris. 0
Дванаест месеци је једна година. Di-p--s------n--- ir-vien--ga-s. D_________ m_____ i_ v____ g____ D-v-a-s-i- m-n-š- i- v-e-s g-d-. -------------------------------- Divpadsmit mēneši ir viens gads. 0
Јули, август, септембар, J-----,--ug--t-, --pte-b---, J______ a_______ s__________ J-l-j-, a-g-s-s- s-p-e-b-i-, ---------------------------- Jūlijs, augusts, septembris, 0
октобар, новембар и децембар. ok-o--i-,-n-----r-- ----ece-b---. o________ n________ u_ d_________ o-t-b-i-, n-v-m-r-s u- d-c-m-r-s- --------------------------------- oktobris, novembris un decembris. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...