Վեց ա-իսն-ր---իասին -ես-տա-ի -:
Վ__ ա_______ մ_____ կ__ տ___ է_
Վ-ց ա-ի-ն-ր- մ-ա-ի- կ-ս տ-ր- է-
-------------------------------
Վեց ամիսները միասին կես տարի է: 0 Ye-krord a--sy-p--e-rva---eY_______ a____ p_________ eY-r-r-r- a-i-y p-y-t-v-r- e---------------------------Yerkrord amisy p’yetrvarn e
Матерњи језик је први који учимо.
Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо.
Највећи број људи има само један матерњи језик.
Сви други језици се уче као страни.
Наравно, има и људи који одрастају са више језика.
Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности.
Језици се често користе другачије.
Један језик се, на пример, користи на послу.
Други - код куће.
Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца.
Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо.
Центар за говор најефикасније ради у раним годинама.
Такође је важно и колико често га говоримо.
Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо.
Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро.
Један од њих је увек важнији.
Чини се да је експериментима ова теза и потврђена.
У једној студији су испитивани разни људи.
Половина испитаника је течно говорила два језика.
Кинески је био матерњи, а енглески други језик.
Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик.
Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском.
При томе им је мерена мождана активност.
У мозгу испитаника појавиле су се разлике.
Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга.
Код монојезичких испитаника ове активности није било.
Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке.
Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...