թո-յ---րե-- -ար-լ--է
թ__________ կ_____ է
թ-ւ-լ-տ-ե-, կ-ր-լ- է
--------------------
թույլատրել, կարելի է 0 K--e- ard-- ---y-a--vu---e-mek--en-----elK____ a____ t___________ e m_______ v____K-y-z a-d-n t-u-l-t-v-՞- e m-k-y-n- v-r-l-----------------------------------------K’yez arden t’uylatrvu՞m e mek’yena varel
Կա--լի- --ա-ս--ղ ծխ-լ:
Կ______ է ա_____ ծ____
Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- ծ-ե-:
----------------------
Կարելի՞ է այստեղ ծխել: 0 K’--z---d-n---uy-at---՞--e--l--h-l-kh--lK____ a____ t___________ e a______ k____K-y-z a-d-n t-u-l-t-v-՞- e a-k-h-l k-m-l----------------------------------------K’yez arden t’uylatrvu՞m e alkohol khmel
Կար-լ-՞ է---չ----բա--հա--նել:
Կ______ է ի__ ո_ բ__ հ_______
Կ-ր-լ-՞ է ի-չ ո- բ-ն հ-ր-ն-լ-
-----------------------------
Կարելի՞ է ինչ որ բան հարցնել: 0 K’--- a-d-n t’-y-at--u-m------a- a-t---h----gnalK____ a____ t___________ e m____ a_________ g___K-y-z a-d-n t-u-l-t-v-՞- e m-n-k a-t-s-h-a- g-a-------------------------------------------------K’yez arden t’uylatrvu՞m e menak artasahman gnal
Կ-րելի--է ինչ-որ -ա----ել:
Կ______ է ի__ ո_ բ__ ա____
Կ-ր-լ-՞ է ի-չ ո- բ-ն ա-ե-:
--------------------------
Կարելի՞ է ինչ որ բան ասել: 0 t-uy-atr-----are-- et__________ k_____ et-u-l-t-e-, k-r-l- e--------------------t’uylatrel, kareli e
Կա--լ---է առ-նձ---վ--ր-նք:
Կ______ է ա______ վ_______
Կ-ր-լ-՞ է ա-ա-ձ-ն վ-ա-ե-ք-
--------------------------
Կարելի՞ է առանձին վճարենք: 0 Ka--l-՞-- a---eg--t-k-elK______ e a______ t_____K-r-l-՞ e a-s-e-h t-k-e-------------------------Kareli՞ e aystegh tskhel
Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје.
Учење успева само ако се научено стално понавља.
Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца.
Најважније је редовно понављати научене речи.
Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене.
Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике.
Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна.
И мајмуни могу научити да
читају
речи уколико их виде довољан број пута.
Иако их не разумеју, они их препознају по форми.
Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи.
За то речник мора бити добро организован.
Јер наша меморија функционише као архива.
Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи.
Зато је боље учити речи у одређеном контексту.
Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”.
Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити.
Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију.
Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно.
На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари.
Зато је неопходно да знање редовно активирамо.
Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено.
Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити.
Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше.
Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије.
Јер сви ми се занимамо за нешто.
Зато се углавном бавимо истим стварима.
Али, језик се састоји од много различитих семантичких области.
Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!