Рјечник

sr Бројеви   »   hy թվեր

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [յոթ]

7 [yot’]

թվեր

t’ver

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Ја бројим: Ես ----ո-----: Ե_ հ______ ե__ Ե- հ-շ-ո-մ ե-: -------------- Ես հաշվում եմ: 0
Ye----sh--- yem Y__ h______ y__ Y-s h-s-v-m y-m --------------- Yes hashvum yem
један, два, три մե-- ----ւ---րեք մ___ ե_____ ե___ մ-կ- ե-կ-ւ- ե-ե- ---------------- մեկ, երկու, երեք 0
m--, ye-k---y-rek’ m___ y_____ y_____ m-k- y-r-u- y-r-k- ------------------ mek, yerku, yerek’
Ја бројим до три. Ե- հ-----մ ----ի-չև----քը: Ե_ հ______ ե_ մ____ ե_____ Ե- հ-շ-ո-մ ե- մ-ն-և ե-ե-ը- -------------------------- Ես հաշվում եմ մինչև երեքը: 0
Yes-h--h-um y---mi-ch---v yer---y Y__ h______ y__ m________ y______ Y-s h-s-v-m y-m m-n-h-y-v y-r-k-y --------------------------------- Yes hashvum yem minch’yev yerek’y
Ја бројим даље: Ես շարո---կու--եմ հ-շ-ել: Ե_ շ__________ ե_ հ______ Ե- շ-ր-ւ-ա-ո-մ ե- հ-շ-ե-: ------------------------- Ես շարունակում եմ հաշվել: 0
Ye- -h-r--ak-m ----h----el Y__ s_________ y__ h______ Y-s s-a-u-a-u- y-m h-s-v-l -------------------------- Yes sharunakum yem hashvel
четири, пет, шест, չո-----ին----եց չ____ հ____ վ__ չ-ր-, հ-ն-, վ-ց --------------- չորս, հինգ, վեց 0
c--vo-s, hi-g,-ve-s’ c_______ h____ v____ c-’-o-s- h-n-, v-t-’ -------------------- ch’vors, hing, vets’
седам, осам, девет յ-թ, ո--, ինը յ___ ո___ ի__ յ-թ- ո-թ- ի-ը ------------- յոթ, ութ, ինը 0
y-t’- ut’, iny y____ u___ i__ y-t-, u-’- i-y -------------- yot’, ut’, iny
Ја бројим. Ե-------ւ---մ: Ե_ հ______ ե__ Ե- հ-շ-ո-մ ե-: -------------- Ես հաշվում եմ: 0
Y-s-h-s-vum-yem Y__ h______ y__ Y-s h-s-v-m y-m --------------- Yes hashvum yem
Ти бројиш. Դու---շվ-ւմ --: Դ__ հ______ ե__ Դ-ւ հ-շ-ո-մ ե-: --------------- Դու հաշվում ես: 0
Du -ash--m--es D_ h______ y__ D- h-s-v-m y-s -------------- Du hashvum yes
Он броји. Ն- հա-վո-մ--: Ն_ հ______ է_ Ն- հ-շ-ո-մ է- ------------- Նա հաշվում է: 0
Na has--u--e N_ h______ e N- h-s-v-m e ------------ Na hashvum e
Један. Први. մ--- առա-ի-ը մ___ ա______ մ-կ- ա-ա-ի-ը ------------ մեկ- առաջինը 0
me-- arr-j-ny m___ a_______ m-k- a-r-j-n- ------------- mek- arrajiny
Два. Други. եր--- - եր-րո--ը ե____ - ե_______ ե-կ-ւ - ե-կ-ո-դ- ---------------- երկու - երկրորդը 0
y-r-u --ye--r--dy y____ - y________ y-r-u - y-r-r-r-y ----------------- yerku - yerkrordy
Три. Трећи. ե-ե- ----ր-րդը ե___ - ե______ ե-ե- - ե-ր-ր-ը -------------- երեք - երրորդը 0
ye---’ - y-----dy y_____ - y_______ y-r-k- - y-r-o-d- ----------------- yerek’ - yerrordy
Четири. Четврти. չորս-- չ-րր---ը չ___ - չ_______ չ-ր- - չ-ր-ո-դ- --------------- չորս - չորրորդը 0
c--v-r- - -h’vo-ro-dy c______ - c__________ c-’-o-s - c-’-o-r-r-y --------------------- ch’vors - ch’vorrordy
Пет. Пети. հինգ - -ի-գեր-րդը հ___ - հ_________ հ-ն- - հ-ն-ե-ո-դ- ----------------- հինգ - հինգերորդը 0
h--- --h-n-ero--y h___ - h_________ h-n- - h-n-e-o-d- ----------------- hing - hingerordy
Шест. Шести. վ-ց-- ---եր---ը վ__ - վ________ վ-ց - վ-ց-ր-ր-ը --------------- վեց - վեցերորդը 0
ve-s- - ve-s-yer-rdy v____ - v___________ v-t-’ - v-t-’-e-o-d- -------------------- vets’ - vets’yerordy
Седам. Седми. յո-------ե--ր-ը յ__ - յ________ յ-թ - յ-թ-ր-ր-ը --------------- յոթ - յոթերորդը 0
y-------o--ye-ordy y___ - y__________ y-t- - y-t-y-r-r-y ------------------ yot’ - yot’yerordy
Осам. Осми. ու-----ւթ-ր--դը ո__ - ո________ ո-թ - ո-թ-ր-ր-ը --------------- ութ - ութերորդը 0
u-’-- --’y-----y u__ - u_________ u-’ - u-’-e-o-d- ---------------- ut’ - ut’yerordy
Девет. Девети. ի-----նե-ո--ը ի___ ի_______ ի-ը- ի-ե-ո-դ- ------------- ինը- իներորդը 0
iny- -n-r-r-y i___ i_______ i-y- i-e-o-d- ------------- iny- inerordy

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...