Рјечник

sr На аеродрому   »   hy օդանավակայանում

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [երեսունհինգ]

35 [yeresunhing]

օդանավակայանում

odanavakayanum

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Ես-ո--ո-մ-եմ-թռ--- -եպի -թե-- ----: Ե_ ո_____ ե_ թ____ դ___ Ա____ գ____ Ե- ո-զ-ւ- ե- թ-ի-ք դ-պ- Ա-ե-ք գ-ե-: ----------------------------------- Ես ուզում եմ թռիչք դեպի Աթենք գնել: 0
o--navaka--n-m o_____________ o-a-a-a-a-a-u- -------------- odanavakayanum
Да ли је то директан лет? Դա ո-ղի՞---ռ-չք -: Դ_ ո_____ թ____ է_ Դ- ո-ղ-՞- թ-ի-ք է- ------------------ Դա ուղի՞ղ թռիչք է: 0
od-n-----yanum o_____________ o-a-a-a-a-a-u- -------------- odanavakayanum
Молим место до прозора, за непушаче. Խ----ւ--ե- մի-տոմս պ----հանի--ոտ: Խ______ ե_ մ_ տ___ պ________ մ___ Խ-դ-ո-մ ե- մ- տ-մ- պ-տ-ւ-ա-ի մ-տ- --------------------------------- Խնդրում եմ մի տոմս պատուհանի մոտ: 0
Ye- uzum-y-- ---ric-------pi--t’y--k’ ---l Y__ u___ y__ t_________ d___ A_______ g___ Y-s u-u- y-m t-r-i-h-k- d-p- A-’-e-k- g-e- ------------------------------------------ Yes uzum yem t’rrich’k’ depi At’yenk’ gnel
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Ե--ու-ում-------պա--ե-ը-հ-ստ----: Ե_ ո_____ ե_ ի_ պ______ հ________ Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- պ-տ-ե-ը հ-ս-ա-ե-: --------------------------------- Ես ուզում եմ իմ պատվերը հաստատել: 0
Y---uzu- --- ----ic--k’--epi--t’yenk’ gn-l Y__ u___ y__ t_________ d___ A_______ g___ Y-s u-u- y-m t-r-i-h-k- d-p- A-’-e-k- g-e- ------------------------------------------ Yes uzum yem t’rrich’k’ depi At’yenk’ gnel
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Ե- -ւզ--մ -մ -մ-պ----րը --ղա-կե-: Ե_ ո_____ ե_ ի_ պ______ չ________ Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- պ-տ-ե-ը չ-ղ-ր-ե-: --------------------------------- Ես ուզում եմ իմ պատվերը չեղարկել: 0
Ye----u----- t’--ic-’k- de---A--y-n-- g--l Y__ u___ y__ t_________ d___ A_______ g___ Y-s u-u- y-m t-r-i-h-k- d-p- A-’-e-k- g-e- ------------------------------------------ Yes uzum yem t’rrich’k’ depi At’yenk’ gnel
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Ե----զո-մ-եմ -մ պատվեր-----ել: Ե_ ո_____ ե_ ի_ պ______ փ_____ Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- պ-տ-ե-ը փ-խ-լ- ------------------------------ Ես ուզում եմ իմ պատվերը փոխել: 0
D--u--i՞gh t’-r--h--- e D_ u______ t_________ e D- u-h-՞-h t-r-i-h-k- e ----------------------- Da ughi՞gh t’rrich’k’ e
Када полеће следећи авион за Рим? Ե՞ր- --մ------------դ-օդա--վը-դեպ--Հռո-: Ե___ է մ______ հ_____ օ______ դ___ Հ____ Ե-ր- է մ-կ-ո-մ հ-ջ-ր- օ-ա-ա-ը դ-պ- Հ-ո-: ---------------------------------------- Ե՞րբ է մեկնում հաջորդ օդանավը դեպի Հռոմ: 0
Da---hi--h-t’-r-c---’ e D_ u______ t_________ e D- u-h-՞-h t-r-i-h-k- e ----------------------- Da ughi՞gh t’rrich’k’ e
Јесу ли слободна још два места? Ե---- ---- տ--եր-դե- կ--ն: Ե____ ա___ տ____ դ__ կ____ Ե-կ-ւ ա-ա- տ-ղ-ր դ-ռ կ-՞-: -------------------------- Երկու ազատ տեղեր դեռ կա՞ն: 0
D- -g-i--- t-rr--h’-’-e D_ u______ t_________ e D- u-h-՞-h t-r-i-h-k- e ----------------------- Da ughi՞gh t’rrich’k’ e
Не, имамо још само једно место слободно. Ո-- --ն-նք--ի--ն -ե- -զատ -ե-: Ո__ ո_____ մ____ մ__ ա___ տ___ Ո-, ո-ն-ն- մ-ա-ն մ-կ ա-ա- տ-ղ- ------------------------------ Ոչ, ունենք միայն մեկ ազատ տեղ: 0
K--drum -e---i-t-ms--a------ -ot K______ y__ m_ t___ p_______ m__ K-n-r-m y-m m- t-m- p-t-h-n- m-t -------------------------------- Khndrum yem mi toms patuhani mot
Када слећемо? Ե՞-բ ե-- վա-րէ-ք--ատ--ու-: Ե___ ե__ վ______ կ________ Ե-ր- ե-ք վ-յ-է-ք կ-տ-ր-ւ-: -------------------------- Ե՞րբ ենք վայրէջք կատարում: 0
K-n-ru- y----i--om- p-t--an- --t K______ y__ m_ t___ p_______ m__ K-n-r-m y-m m- t-m- p-t-h-n- m-t -------------------------------- Khndrum yem mi toms patuhani mot
Када смо тамо? Ե՞-բ-են--հ-ս-ո--: Ե___ ե__ հ_______ Ե-ր- ե-ք հ-ս-ո-մ- ----------------- Ե՞րբ ենք հասնում: 0
K-ndrum yem m---o-- p-----ni--ot K______ y__ m_ t___ p_______ m__ K-n-r-m y-m m- t-m- p-t-h-n- m-t -------------------------------- Khndrum yem mi toms patuhani mot
Када вози аутобус у центар града? Ե՞-բ - -ե-նում-----բ---- դ--ի -աղա-- -----ոն: Ե___ է մ______ ա________ դ___ ք_____ կ_______ Ե-ր- է մ-կ-ո-մ ա-տ-բ-ւ-ը դ-պ- ք-ղ-ք- կ-ն-ր-ն- --------------------------------------------- Ե՞րբ է մեկնում ավտոբուսը դեպի քաղաքի կենտրոն: 0
Yes-uz-m-----i- patv--y ha-tatel Y__ u___ y__ i_ p______ h_______ Y-s u-u- y-m i- p-t-e-y h-s-a-e- -------------------------------- Yes uzum yem im patvery hastatel
Да ли је то Ваш кофер? Ս- Ձե-ր ճ-մ--ու-- է: Ս_ Ձ___ ճ________ է_ Ս- Ձ-՞- ճ-մ-ր-ւ-ն է- -------------------- Սա Ձե՞ր ճամպրուկն է: 0
Y-s uzu- --- im-p-tve-y -a---t-l Y__ u___ y__ i_ p______ h_______ Y-s u-u- y-m i- p-t-e-y h-s-a-e- -------------------------------- Yes uzum yem im patvery hastatel
Да ли је то Ваша ташна? Ս---ե-- պայու-ակն -: Ս_ Ձ___ պ________ է_ Ս- Ձ-՞- պ-յ-ւ-ա-ն է- -------------------- Սա Ձե՞ր պայուսակն է: 0
Y-s----m -e- i- p-t---y -a--a-el Y__ u___ y__ i_ p______ h_______ Y-s u-u- y-m i- p-t-e-y h-s-a-e- -------------------------------- Yes uzum yem im patvery hastatel
Да ли је то Ваш пртљаг? Ս- Ձ-՞ր -ամպր---ն է: Ս_ Ձ___ ճ________ է_ Ս- Ձ-՞- ճ-մ-ր-ւ-ն է- -------------------- Սա Ձե՞ր ճամպրուկն է: 0
Yes --um---- ---p-t-----ch-y-------l Y__ u___ y__ i_ p______ c___________ Y-s u-u- y-m i- p-t-e-y c-’-e-h-r-e- ------------------------------------ Yes uzum yem im patvery ch’yegharkel
Колико пртљага могу понети? Ք--ի՞ ճամպր-ւ- կարող------ր-նե-: Ք____ ճ_______ կ____ ե_ վ_______ Ք-ն-՞ ճ-մ-ր-ւ- կ-ր-ղ ե- վ-ր-ն-լ- -------------------------------- Քանի՞ ճամպրուկ կարող եմ վերցնել: 0
Yes u--- y-- im---tver- c-’-eg----el Y__ u___ y__ i_ p______ c___________ Y-s u-u- y-m i- p-t-e-y c-’-e-h-r-e- ------------------------------------ Yes uzum yem im patvery ch’yegharkel
Двадесет кила. քս-- կիլոգ--մ ք___ կ_______ ք-ա- կ-լ-գ-ա- ------------- քսան կիլոգրամ 0
Ye- u--m---- -m --t-er--ch’---ha--el Y__ u___ y__ i_ p______ c___________ Y-s u-u- y-m i- p-t-e-y c-’-e-h-r-e- ------------------------------------ Yes uzum yem im patvery ch’yegharkel
Шта, само двадесет кила? Ինչ--՞ս;---այ- -----կ-լ--ր-՞մ: Ի_______ մ____ ք___ կ_________ Ի-չ-ե-ս- մ-ա-ն ք-ա- կ-լ-գ-ա-մ- ------------------------------ Ինչպե՞ս; միայն քսան կիլոգրա՞մ: 0
Yes u--- y-m----p-t--ry p’v-k--l Y__ u___ y__ i_ p______ p_______ Y-s u-u- y-m i- p-t-e-y p-v-k-e- -------------------------------- Yes uzum yem im patvery p’vokhel

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.