Рјечник

sr Припреме за пут   »   hy պատրաստվել ուղևորությանը

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [քառասունյոթ]

47 [k’arrasunyot’]

պատրաստվել ուղևորությանը

patrastvel ughevorut’yany

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! Դու -ետ--է --- ճամպ-ու-ը փ----: Դ__ պ___ է մ__ ճ________ փ_____ Դ-ւ պ-տ- է մ-ր ճ-մ-ր-ւ-ը փ-կ-ս- ------------------------------- Դու պետք է մեր ճամպրուկը փակես: 0
p--r--t--l ughevor----any p_________ u_____________ p-t-a-t-e- u-h-v-r-t-y-n- ------------------------- patrastvel ughevorut’yany
Не смеш ништа заборавити! Դու -պե-ք---ո-ի-- մո-ա--ս: Դ__ չ____ է ո____ մ_______ Դ-ւ չ-ե-ք է ո-ի-չ մ-ռ-ն-ս- -------------------------- Դու չպետք է ոչինչ մոռանաս: 0
p--r-st--- -g-evor------y p_________ u_____________ p-t-a-t-e- u-h-v-r-t-y-n- ------------------------- patrastvel ughevorut’yany
Треба ти велики кофер! Քեզ մեծ ճ---ր--կ-- -ա-կ-վ--: Ք__ մ__ ճ_______ է հ________ Ք-զ մ-ծ ճ-մ-ր-ւ- է հ-ր-ա-ո-: ---------------------------- Քեզ մեծ ճամպրուկ է հարկավոր: 0
D---et-’-e m-r cham---ky------s D_ p____ e m__ c________ p_____ D- p-t-’ e m-r c-a-p-u-y p-a-e- ------------------------------- Du petk’ e mer champruky p’akes
Не заборави пасош! Չ-ոռ-ն-ս----նագի--! Չ_______ ա_________ Չ-ո-ա-ա- ա-ձ-ա-ի-դ- ------------------- Չմոռանաս անձնագիրդ! 0
Du --t---- me- cham---ky p’ak-s D_ p____ e m__ c________ p_____ D- p-t-’ e m-r c-a-p-u-y p-a-e- ------------------------------- Du petk’ e mer champruky p’akes
Не заборави авионску карту! Չ-ո-ա-ա- ին-ն-թ----տ---դ! Չ_______ ի________ տ_____ Չ-ո-ա-ա- ի-ք-ա-ի-ի տ-մ-դ- ------------------------- Չմոռանաս ինքնաթիռի տոմսդ! 0
D- --t-- e --r --ampruk--p-ak-s D_ p____ e m__ c________ p_____ D- p-t-’ e m-r c-a-p-u-y p-a-e- ------------------------------- Du petk’ e mer champruky p’akes
Не заборави путне чекове! Չմ-ռա--ս -ամփո-դա--ն -ո-ս-րը! Չ_______ ճ__________ տ_______ Չ-ո-ա-ա- ճ-մ-ո-դ-կ-ն տ-մ-ե-ը- ----------------------------- Չմոռանաս ճամփորդական տոմսերը! 0
D- -h’-etk--e vo-h’i-ch- mor-a--s D_ c_______ e v_________ m_______ D- c-’-e-k- e v-c-’-n-h- m-r-a-a- --------------------------------- Du ch’petk’ e voch’inch’ morranas
Понеси крему за сунчање. Ա-և-յ--ւքի ----ք-վե-ց-ու---տդ: Ա_________ ք____ վ______ հ____ Ա-և-յ-ո-ք- ք-ո-ք վ-ր-ր-ւ հ-տ-: ------------------------------ Արևայրուքի քսուք վերցրու հետդ: 0
Du-c-’p--k’-e--och’i-ch- -o--a-as D_ c_______ e v_________ m_______ D- c-’-e-k- e v-c-’-n-h- m-r-a-a- --------------------------------- Du ch’petk’ e voch’inch’ morranas
Понеси наочаре за сунце. Ա----ակ---նե--վ-ր-րու --տդ: Ա___ ա_______ վ______ հ____ Ա-և- ա-ն-ց-ե- վ-ր-ր-ւ հ-տ-: --------------------------- Արևի ակնոցներ վերցրու հետդ: 0
D----’petk--e-------nc-’--orr-nas D_ c_______ e v_________ m_______ D- c-’-e-k- e v-c-’-n-h- m-r-a-a- --------------------------------- Du ch’petk’ e voch’inch’ morranas
Понеси шешир за сунце. Գ--ա-կ վե--րո- ----: Գ_____ վ______ հ____ Գ-խ-ր- վ-ր-ր-ւ հ-տ-: -------------------- Գլխարկ վերցրու հետդ: 0
K’y---m--s-ch-----k-e ----a--r K____ m___ c_______ e h_______ K-y-z m-t- c-a-p-u- e h-r-a-o- ------------------------------ K’yez mets champruk e harkavor
Хоћеш ли понети аутокарту? Ք-ր--- ու----- ես-վ---նել -------: Ք_____ ո______ ե_ վ______ ք__ հ___ Ք-ր-ե- ո-զ-ւ-մ ե- վ-ր-ն-լ ք-զ հ-տ- ---------------------------------- Քարտեզ ուզու՞մ ես վերցնել քեզ հետ: 0
K---z-m--s c-amp-uk-- ha--av-r K____ m___ c_______ e h_______ K-y-z m-t- c-a-p-u- e h-r-a-o- ------------------------------ K’yez mets champruk e harkavor
Хоћеш ли понети водич за путовања? Ո-ղե------ու----մ-ե- վերց--լ -եզ հետ: Ո________ ո______ ե_ վ______ ք__ հ___ Ո-ղ-ց-ւ-ց ո-զ-ւ-մ ե- վ-ր-ն-լ ք-զ հ-տ- ------------------------------------- ՈՒղեցույց ուզու՞մ ես վերցնել քեզ հետ: 0
K-y-z -ets -ha----k-e -----v-r K____ m___ c_______ e h_______ K-y-z m-t- c-a-p-u- e h-r-a-o- ------------------------------ K’yez mets champruk e harkavor
Хоћеш ли понети кишобран? Անձրև--ոց---զու-- ես-վե-ց-ել ք-զ-հ--: Ա________ ո______ ե_ վ______ ք__ հ___ Ա-ձ-և-ն-ց ո-զ-ւ-մ ե- վ-ր-ն-լ ք-զ հ-տ- ------------------------------------- Անձրևանոց ուզու՞մ ես վերցնել քեզ հետ: 0
C-’---r-na--a-d-n--i--! C__________ a__________ C-’-o-r-n-s a-d-n-g-r-! ----------------------- Ch’morranas andznagird!
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. Հիշ-ր տ-բ-տի,--եր--շ-պիկ-երի --գուլպաներ- մ--ին: Հ____ տ______ վ_____________ և գ_________ մ_____ Հ-շ-ր տ-բ-տ-, վ-ր-ա-ա-ի-ն-ր- և գ-ւ-պ-ն-ր- մ-ս-ն- ------------------------------------------------ Հիշիր տաբատի, վերնաշապիկների և գուլպաների մասին: 0
Ch’mor-an-s a-dz---ir-! C__________ a__________ C-’-o-r-n-s a-d-n-g-r-! ----------------------- Ch’morranas andznagird!
Мисли на кравате, каишеве, сакое. Հ-շի- -------------ւ-- -ա--ո-ի-մասի-: Հ____ փ_______ գ____ և բ______ մ_____ Հ-շ-ր փ-ղ-ա-ի- գ-տ-ւ և բ-ճ-ո-ի մ-ս-ն- ------------------------------------- Հիշիր փողկապի, գոտու և բաճկոնի մասին: 0
C--m--ran-- ---z--g-r-! C__________ a__________ C-’-o-r-n-s a-d-n-g-r-! ----------------------- Ch’morranas andznagird!
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. Հ-շիր----իկի և ------շ---կ- -----: Հ____ շ_____ և գ___________ մ_____ Հ-շ-ր շ-պ-կ- և գ-շ-ր-շ-պ-կ- մ-ս-ն- ---------------------------------- Հիշիր շապիկի և գիշերաշապիկի մասին: 0
Ch’mo-r-nas i---n---ir-i ---s-! C__________ i___________ t_____ C-’-o-r-n-s i-k-n-t-i-r- t-m-d- ------------------------------- Ch’morranas ink’nat’irri tomsd!
Требаш ципеле, сандале и чизме. Ք-զ -ա-կ---ր -ն --շի-ներ- -անդալ-եր-և եր--ր-ճի- --շի--ե-: Ք__ հ_______ ե_ կ________ ս________ և ե________ կ________ Ք-զ հ-ր-ա-ո- ե- կ-շ-կ-ե-, ս-ն-ա-ն-ր և ե-կ-ր-ճ-տ կ-շ-կ-ե-: --------------------------------------------------------- Քեզ հարկավոր են կոշիկներ, սանդալներ և երկարաճիտ կոշիկներ: 0
C--mo------ --k’---’---- ----d! C__________ i___________ t_____ C-’-o-r-n-s i-k-n-t-i-r- t-m-d- ------------------------------- Ch’morranas ink’nat’irri tomsd!
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. Ք---հ----վո---ն-----ի-ակ---,-օճ-ռ-և-եղ--նգնե-- ---ատ: Ք__ հ_______ ե_ թ___________ օ___ և ե_________ մ_____ Ք-զ հ-ր-ա-ո- ե- թ-շ-ի-ա-ն-ր- օ-ա- և ե-ո-ն-ն-ր- մ-ր-տ- ----------------------------------------------------- Քեզ հարկավոր են թաշկինակներ, օճառ և եղունգների մկրատ: 0
Ch’----an-- -nk’n--’ir-i -o--d! C__________ i___________ t_____ C-’-o-r-n-s i-k-n-t-i-r- t-m-d- ------------------------------- Ch’morranas ink’nat’irri tomsd!
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. Ք-զ հ-րկավոր--ն-սանր- --ամի-խոզ---- - ատամի-մա-ու-: Ք__ հ_______ ե_ ս____ ա____ խ______ և ա____ մ______ Ք-զ հ-ր-ա-ո- ե- ս-ն-, ա-ա-ի խ-զ-ն-կ և ա-ա-ի մ-ծ-ւ-: --------------------------------------------------- Քեզ հարկավոր են սանր, ատամի խոզանակ և ատամի մածուկ: 0
C-’morranas -h--p’v-rd------o-s---! C__________ c_____________ t_______ C-’-o-r-n-s c-a-p-v-r-a-a- t-m-e-y- ----------------------------------- Ch’morranas champ’vordakan tomsery!

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.