Рјечник

sr нешто смети   »   tr bir şeylere muktedir olmak, yapabilmek

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [yetmiş üç]

bir şeylere muktedir olmak, yapabilmek

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? A--ı- -r-ba-kul--n-a-a --in -a- m-? A____ a____ k_________ i___ v__ m__ A-t-k a-a-a k-l-a-m-n- i-i- v-r m-? ----------------------------------- Artık araba kullanmana izin var mı? 0
Смеш ли већ пити алкохол? Artı- ---ol ---ana -z-n --r-m-? A____ a____ a_____ i___ v__ m__ A-t-k a-k-l a-m-n- i-i- v-r m-? ------------------------------- Artık alkol almana izin var mı? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Ar--k yur- d-ş-na-ya-nız--ık-a-a iz-- va---ı? A____ y___ d_____ y_____ ç______ i___ v__ m__ A-t-k y-r- d-ş-n- y-l-ı- ç-k-a-a i-i- v-r m-? --------------------------------------------- Artık yurt dışına yalnız çıkmana izin var mı? 0
смети mukte-i- -l--k--y---bilm-k m_______ o_____ y_________ m-k-e-i- o-m-k- y-p-b-l-e- -------------------------- muktedir olmak, yapabilmek 0
Смемо ли овде пушити? B-r-da-s----a--çeb--i---i-i-? B_____ s_____ i_______ m_____ B-r-d- s-g-r- i-e-i-i- m-y-z- ----------------------------- Burada sigara içebilir miyiz? 0
Сме ли се овде пушити? B-rad--sig-ra-i---ebi-iy-- -u? B_____ s_____ i___________ m__ B-r-d- s-g-r- i-i-e-i-i-o- m-? ------------------------------ Burada sigara içilebiliyor mu? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? K--d--ka------ --en-biliy-----? K____ k_______ ö___________ m__ K-e-i k-r-ı-l- ö-e-e-i-i-o- m-? ------------------------------- Kredi kartıyla ödenebiliyor mu? 0
Сме ли се платити чеком? Çek il- öd-n--il--o---u? Ç__ i__ ö___________ m__ Ç-k i-e ö-e-e-i-i-o- m-? ------------------------ Çek ile ödenebiliyor mu? 0
Сме ли се платити само готовином? Yalnı---eşin-mi --en--iliyo-? Y_____ p____ m_ ö____________ Y-l-ı- p-ş-n m- ö-e-e-i-i-o-? ----------------------------- Yalnız peşin mi ödenebiliyor? 0
Смем ли телефонирати? B-r -el--o--ede--l-- ---im? B__ t______ e_______ m_____ B-r t-l-f-n e-e-i-i- m-y-m- --------------------------- Bir telefon edebilir miyim? 0
Смем ли нешто питати? Bir ş-y s-ra--l-r--iyim? B__ ş__ s________ m_____ B-r ş-y s-r-b-l-r m-y-m- ------------------------ Bir şey sorabilir miyim? 0
Смем ли нешто рећи? Bi------sö--eyeb--i- -i-im? B__ ş__ s___________ m_____ B-r ş-y s-y-e-e-i-i- m-y-m- --------------------------- Bir şey söyleyebilir miyim? 0
Он не сме спавати у парку. O -er------i-- p----- -atam----i----a--am--d--. O (_____ i____ p_____ y______ (____ a__________ O (-r-e- i-i-) p-r-t- y-t-m-z (-z-n a-l-m-n-a-. ----------------------------------------------- O (erkek için) parkta yatamaz (izin anlamında). 0
Он не сме спавати у ауту. O-(e-k-k -çin) ot--ob---e--a--maz---zi--a-----n-a). O (_____ i____ o_________ y______ (____ a__________ O (-r-e- i-i-) o-o-o-i-d- y-t-m-z (-z-n a-l-m-n-a-. --------------------------------------------------- O (erkek için) otomobilde yatamaz (izin anlamında). 0
Он не сме спавати на железничкој станици. O-(--ke- içi-- --en-ist--yonun-------m---(-zin --l--ınd--. O (_____ i____ t___ i___________ y______ (____ a__________ O (-r-e- i-i-) t-e- i-t-s-o-u-d- y-t-m-z (-z-n a-l-m-n-a-. ---------------------------------------------------------- O (erkek için) tren istasyonunda yatamaz (izin anlamında). 0
Смемо ли сести? Ot-r-bi-ir mi--z? O_________ m_____ O-u-a-i-i- m-y-z- ----------------- Oturabilir miyiz? 0
Смемо ли добити јеловник? M-n--kart--ı----------m-y--? M___ k______ a_______ m_____ M-n- k-r-ı-ı a-a-i-i- m-y-z- ---------------------------- Menü kartını alabilir miyiz? 0
Можемо ли платити одвојено? Ay----y-ı-öde----l-- ---i-? A___ a___ ö_________ m_____ A-r- a-r- ö-e-e-i-i- m-y-z- --------------------------- Ayrı ayrı ödeyebilir miyiz? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + турски (1-100) МП3 турски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!