Рјечник

sr нешто образложити 3   »   tr bir şeyler sebep göstermek 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [yetmiş yedi]

bir şeyler sebep göstermek 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Зашто не једете торту? T--t----ni-in -emi--rs-n--? T______ n____ y____________ T-r-a-ı n-ç-n y-m-y-r-u-u-? --------------------------- Turtayı niçin yemiyorsunuz? 0
Ја морам смршати. K--- v-r-e- l-zı-. K___ v_____ l_____ K-l- v-r-e- l-z-m- ------------------ Kilo vermem lazım. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. K-l- ve-mek -orund---ld-ğ-- -----onu -em-y-ru-. K___ v_____ z______ o______ i___ o__ y_________ K-l- v-r-e- z-r-n-a o-d-ğ-m i-i- o-u y-m-y-r-m- ----------------------------------------------- Kilo vermek zorunda olduğum için onu yemiyorum. 0
Зашто не пијете пиво? N--en -ir-yı -ç--y-r--nuz? N____ b_____ i____________ N-d-n b-r-y- i-m-y-r-u-u-? -------------------------- Neden birayı içmiyorsunuz? 0
Ја морам још возити. D-h--ara-a-kulla-m-m----ı-. D___ a____ k________ l_____ D-h- a-a-a k-l-a-m-m l-z-m- --------------------------- Daha araba kullanmam lazım. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Dah--a---- kull--m-- -or-nda--l-uğ----çin-iç--yor--. D___ a____ k________ z______ o______ i___ i_________ D-h- a-a-a k-l-a-m-k z-r-n-a o-d-ğ-m i-i- i-m-y-r-m- ---------------------------------------------------- Daha araba kullanmak zorunda olduğum için içmiyorum. 0
Зашто не пијеш кафу? Ne-e---ahve-i iç---or-un? N____ k______ i__________ N-d-n k-h-e-i i-m-y-r-u-? ------------------------- Neden kahveyi içmiyorsun? 0
Хладна је. Soğ---ş. S_______ S-ğ-m-ş- -------- Soğumuş. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. On- iç-iy-r--- çünkü-soğumu-. O__ i_________ ç____ s_______ O-u i-m-y-r-m- ç-n-ü s-ğ-m-ş- ----------------------------- Onu içmiyorum, çünkü soğumuş. 0
Зашто не пијеш чај? N--en ---ı i--iy----n? N____ ç___ i__________ N-d-n ç-y- i-m-y-r-u-? ---------------------- Neden çayı içmiyorsun? 0
Немам шећера. Ş--e----y--. Ş______ y___ Ş-k-r-m y-k- ------------ Şekerim yok. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. O-- i---yor-m çü--- -ek--im -ok. O__ i________ ç____ ş______ y___ O-u i-m-y-r-m ç-n-ü ş-k-r-m y-k- -------------------------------- Onu içmiyorum çünkü şekerim yok. 0
Зашто не једете супу? N-d-- -orbay-----i-ors---z? N____ ç______ i____________ N-d-n ç-r-a-ı i-m-y-r-u-u-? --------------------------- Neden çorbayı içmiyorsunuz? 0
Ја је нисам наручио / наручила. On- ----r-a-adı-. O__ ı____________ O-u ı-m-r-a-a-ı-. ----------------- Onu ısmarlamadım. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. I-m-y---m-çü------u -s--r----dı-. I________ ç____ o__ ı____________ I-m-y-r-m ç-n-ü o-u ı-m-r-a-a-ı-. --------------------------------- Içmiyorum çünkü onu ısmarlamadım. 0
Зашто не једете месо? E-i--içi- y-m-yorsu---? E__ n____ y____________ E-i n-ç-n y-m-y-r-u-u-? ----------------------- Eti niçin yemiyorsunuz? 0
Ја сам вегетеријанац. B-n ve--teryan--. B__ v____________ B-n v-j-t-r-a-ı-. ----------------- Ben vejeteryanım. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Onu ye--y-ru-----n-ü--en ve-e-er-a--m. O__ y_________ ç____ b__ v____________ O-u y-m-y-r-m- ç-n-ü b-n v-j-t-r-a-ı-. -------------------------------------- Onu yemiyorum, çünkü ben vejeteryanım. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…