Рјечник

sr нешто образложити 3   »   hr nešto opravdati 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [sedamdeset i sedam]

nešto opravdati 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Зашто не једете торту? Zašto ----e-ete -ort-? Z____ n_ j_____ t_____ Z-š-o n- j-d-t- t-r-u- ---------------------- Zašto ne jedete tortu? 0
Ја морам смршати. Mora----r---iti. M____ s_________ M-r-m s-r-a-i-i- ---------------- Moram smršaviti. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Ne--e-----u,-jer -oram--m-š----i. N_ j____ j__ j__ m____ s_________ N- j-d-m j-, j-r m-r-m s-r-a-i-i- --------------------------------- Ne jedem ju, jer moram smršaviti. 0
Зашто не пијете пиво? Za----n---ije------o? Z____ n_ p_____ p____ Z-š-o n- p-j-t- p-v-? --------------------- Zašto ne pijete pivo? 0
Ја морам још возити. Mo--- --š -o---i. M____ j__ v______ M-r-m j-š v-z-t-. ----------------- Moram još voziti. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. N- ---e----,-j------am-još v--i--. N_ p____ g__ j__ m____ j__ v______ N- p-j-m g-, j-r m-r-m j-š v-z-t-. ---------------------------------- Ne pijem ga, jer moram još voziti. 0
Зашто не пијеш кафу? Zaš---ne--ij-------? Z____ n_ p____ k____ Z-š-o n- p-j-š k-v-? -------------------- Zašto ne piješ kavu? 0
Хладна је. H----a je. H_____ j__ H-a-n- j-. ---------- Hladna je. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. N- p-jem--e--je--j- --ad-a. N_ p____ j__ j__ j_ h______ N- p-j-m j-, j-r j- h-a-n-. --------------------------- Ne pijem je, jer je hladna. 0
Зашто не пијеш чај? Za----ne-p--eš čaj? Z____ n_ p____ č___ Z-š-o n- p-j-š č-j- ------------------- Zašto ne piješ čaj? 0
Немам шећера. N-mam ----r-. N____ š______ N-m-m š-ć-r-. ------------- Nemam šećera. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Ne ---em g-, je---e--m--e--ra. N_ p____ g__ j__ n____ š______ N- p-j-m g-, j-r n-m-m š-ć-r-. ------------------------------ Ne pijem ga, jer nemam šećera. 0
Зашто не једете супу? Za-to -- je-ete--u-u? Z____ n_ j_____ j____ Z-š-o n- j-d-t- j-h-? --------------------- Zašto ne jedete juhu? 0
Ја је нисам наручио / наручила. N--a--j- -aru--o /--ar--i-a. N____ j_ n______ / n________ N-s-m j- n-r-č-o / n-r-č-l-. ---------------------------- Nisam ju naručio / naručila. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Ne je--m --,-jer -e -i----n-ruč-- ----ru-i-a. N_ j____ j__ j__ j_ n____ n______ / n________ N- j-d-m j-, j-r j- n-s-m n-r-č-o / n-r-č-l-. --------------------------------------------- Ne jedem je, jer je nisam naručio / naručila. 0
Зашто не једете месо? Z--to -e----et--meso? Z____ n_ j_____ m____ Z-š-o n- j-d-t- m-s-? --------------------- Zašto ne jedete meso? 0
Ја сам вегетеријанац. J----- --g---r-j--ac. J_ s__ v_____________ J- s-m v-g-t-r-j-n-c- --------------------- Ja sam vegetarijanac. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Ne je-em ga, -er--a--ve-et-r-ja--c. N_ j____ g__ j__ s__ v_____________ N- j-d-m g-, j-r s-m v-g-t-r-j-n-c- ----------------------------------- Ne jedem ga, jer sam vegetarijanac. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…