Рјечник

sr нешто образложити 3   »   sv motivera något 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [sjuttiosju]

motivera något 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Зашто не једете торту? V---ör --e- ni-i--- -årtan? V_____ ä___ n_ i___ t______ V-r-ö- ä-e- n- i-t- t-r-a-? --------------------------- Varför äter ni inte tårtan? 0
Ја морам смршати. Jag -ås-e ----a. J__ m____ b_____ J-g m-s-e b-n-a- ---------------- Jag måste banta. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Ja- -t-- -en i------ö- att-j-g---st----nt-. J__ ä___ d__ i____ f__ a__ j__ m____ b_____ J-g ä-e- d-n i-t-, f-r a-t j-g m-s-a b-n-a- ------------------------------------------- Jag äter den inte, för att jag måsta banta. 0
Зашто не пијете пиво? V---------c-er -i--n-e ö---? V_____ d______ n_ i___ ö____ V-r-ö- d-i-k-r n- i-t- ö-e-? ---------------------------- Varför dricker ni inte ölet? 0
Ја морам још возити. Ja---ås-e k---. J__ m____ k____ J-g m-s-e k-r-. --------------- Jag måste köra. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. J-g d-i-ker-det ---e, fö- att -a- -å--e ---a. J__ d______ d__ i____ f__ a__ j__ m____ k____ J-g d-i-k-r d-t i-t-, f-r a-t j-g m-s-e k-r-. --------------------------------------------- Jag dricker det inte, för att jag måste köra. 0
Зашто не пијеш кафу? Var-ö- d-i-ke- d- i----kaff-t? V_____ d______ d_ i___ k______ V-r-ö- d-i-k-r d- i-t- k-f-e-? ------------------------------ Varför dricker du inte kaffet? 0
Хладна је. De--ä--ka-l-. D__ ä_ k_____ D-t ä- k-l-t- ------------- Det är kallt. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. J----ri---r d-t i-----eft-rsom det--r---ll-. J__ d______ d__ i____ e_______ d__ ä_ k_____ J-g d-i-k-r d-t i-t-, e-t-r-o- d-t ä- k-l-t- -------------------------------------------- Jag dricker det inte, eftersom det är kallt. 0
Зашто не пијеш чај? Var--r dric-e------n-- t---? V_____ d______ d_ i___ t____ V-r-ö- d-i-k-r d- i-t- t-e-? ---------------------------- Varför dricker du inte teet? 0
Немам шећера. Jag har-inge--soc--r. J__ h__ i____ s______ J-g h-r i-g-t s-c-e-. --------------------- Jag har inget socker. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. J-- -r---e- --- int-,---- at- j---i-te-har----o--s-c--r. J__ d______ d__ i____ f__ a__ j__ i___ h__ n____ s______ J-g d-i-k-r d-t i-t-, f-r a-t j-g i-t- h-r n-g-t s-c-e-. -------------------------------------------------------- Jag dricker det inte, för att jag inte har något socker. 0
Зашто не једете супу? V-r--- äter n- in-e s---a-? V_____ ä___ n_ i___ s______ V-r-ö- ä-e- n- i-t- s-p-a-? --------------------------- Varför äter ni inte soppan? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Jag -a------------ll- -en. J__ h__ i___ b_______ d___ J-g h-r i-t- b-s-ä-l- d-n- -------------------------- Jag har inte beställt den. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. J-- -t-r d---i-t-,-----r-o- -a- inte ha- ---t-l-t d--. J__ ä___ d__ i____ e_______ j__ i___ h__ b_______ d___ J-g ä-e- d-n i-t-, e-t-r-o- j-g i-t- h-r b-s-ä-l- d-n- ------------------------------------------------------ Jag äter den inte, eftersom jag inte har beställt den. 0
Зашто не једете месо? V----r--t-- -- -n-e---t--t? V_____ ä___ n_ i___ k______ V-r-ö- ä-e- n- i-t- k-t-e-? --------------------------- Varför äter ni inte köttet? 0
Ја сам вегетеријанац. Ja- är -e--ta----. J__ ä_ v__________ J-g ä- v-g-t-r-a-. ------------------ Jag är vegetarian. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. J-- ä-e- --t---t-- -----s-m -a- -- veg-t---an. J__ ä___ d__ i____ e_______ j__ ä_ v__________ J-g ä-e- d-t i-t-, e-t-r-o- j-g ä- v-g-t-r-a-. ---------------------------------------------- Jag äter det inte, eftersom jag är vegetarian. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…