Аз-ням- д- --я-, за-ото тря--- -а -----б-а.
А_ н___ д_ я я__ з_____ т_____ д_ о________
А- н-м- д- я я-, з-щ-т- т-я-в- д- о-с-а-н-.
-------------------------------------------
Аз няма да я ям, защото трябва да отслабна. 0 Z-s-c-o-n- --d--e ---t--a?Z______ n_ y_____ t_______Z-s-c-o n- y-d-t- t-r-a-a---------------------------Zashcho ne yadete tortata?
Аз -----да-- -ия--з-щото--р---а----шо-ира-.
А_ н___ д_ я п___ з_____ т_____ д_ ш_______
А- н-м- д- я п-я- з-щ-т- т-я-в- д- ш-ф-р-м-
-------------------------------------------
Аз няма да я пия, защото трябва да шофирам. 0 Tryabv--da--tsl--n-.T______ d_ o________T-y-b-a d- o-s-a-n-.--------------------Tryabva da otslabna.
Т- е -тудено.
Т_ е с_______
Т- е с-у-е-о-
-------------
То е студено. 0 T---b-- -a-o-sl-b--.T______ d_ o________T-y-b-a d- o-s-a-n-.--------------------Tryabva da otslabna.
Аз н-м--да-----ия,-з--от- - ст-дено.
А_ н___ д_ г_ п___ з_____ е с_______
А- н-м- д- г- п-я- з-щ-т- е с-у-е-о-
------------------------------------
Аз няма да го пия, защото е студено. 0 A----a-- -a--a -----z-s-c--to--r-abv---- -tsl----.A_ n____ d_ y_ y___ z________ t______ d_ o________A- n-a-a d- y- y-m- z-s-c-o-o t-y-b-a d- o-s-a-n-.--------------------------------------------------Az nyama da ya yam, zashchoto tryabva da otslabna.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја је не пијем, јер је хладна.
Аз няма да го пия, защото е студено.
Az nyama da ya yam, zashchoto tryabva da otslabna.
А-------да я я-----щ--о--е -ъ--- п--ъч--л /------в---.
А_ н___ д_ я я__ з_____ н_ с__ я п_______ / п_________
А- н-м- д- я я-, з-щ-т- н- с-м я п-р-ч-а- / п-р-ч-а-а-
------------------------------------------------------
Аз няма да я ям, защото не съм я поръчвал / поръчвала. 0 T-y--v---a -h-fi-am.T______ d_ s________T-y-b-a d- s-o-i-a-.--------------------Tryabva da shofiram.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила.
Аз няма да я ям, защото не съм я поръчвал / поръчвала.
У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен.
Он мора да похрани сваку реч.
Ви га у томе можете подржати.
Гестикулирање је одличан начин помоћи.
Гестикулација потпомаже меморисање.
Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете.
Једна студија је ово јасно потврдила.
Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи.
У питању су биле измишљене речи.
Оне су припадале једном вештачком језику.
Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање.
То значи да их испитаници нису само чули и прочитали.
Користећи гесте они су приказивали њихово значење.
Док су учили, мерена им је мождана активност.
У току испитивања се дошло до занимљивог открића.
Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу.
Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга.
Ова додатна мождана активност утиче на памћење.
При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже.
Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области.
На тај начин се речник брже обрађује.
Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази.
Речи се на тај начин и боље похрањују.
Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју.
Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку.
Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења.
Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро.
Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…