Он едет быстро, несмотря на то, что дорога скользкая.
Он вози бицикл иако је пијан.
Въпре-и че е--иян, то- кара в---си-ед-----л-ло.
В______ ч_ е п____ т__ к___ в________ / к______
В-п-е-и ч- е п-я-, т-й к-р- в-л-с-п-д / к-л-л-.
-----------------------------------------------
Въпреки че е пиян, той кара велосипед / колело. 0 Toy -e-----e,--ypr-ki-----s--b---hme---ov-r-li.T__ n_ d_____ v______ c__ s_ b______ u_________T-y n- d-y-e- v-p-e-i c-e s- b-a-h-e u-o-o-i-i------------------------------------------------Toy ne doyde, vypreki che se byakhme ugovorili.
Тя -е----н--ир- ---о-а--въпре-и -- - с----ал-.
Т_ н_ с_ н_____ р______ в______ ч_ е с________
Т- н- с- н-м-р- р-б-т-, в-п-е-и ч- е с-е-в-л-.
----------------------------------------------
Тя не си намира работа, въпреки че е следвала. 0 T--e-iz--yt-r--o-e-he.-----eki ---a-t-- ---p-.T__________ r_________ V______ t___ t__ z_____T-l-v-z-r-t r-b-t-s-e- V-p-e-i t-v- t-y z-s-a-----------------------------------------------Televizoryt raboteshe. Vypreki tova toy zaspa.
У неё что-то болит. Несмотря на это, она не идёт к врачу.
Она нема новца. Упркос томе она купује ауто.
Т---я---па--. Въп-еки-т-ва-т- си ----в- к--а.
Т_ н___ п____ В______ т___ т_ с_ к_____ к____
Т- н-м- п-р-. В-п-е-и т-в- т- с- к-п-в- к-л-.
---------------------------------------------
Тя няма пари. Въпреки това тя си купува кола. 0 Nie ---byakh---ugo-o--l-.-V----ki---v- toy ne -o--e.N__ s_ b______ u_________ V______ t___ t__ n_ d_____N-e s- b-a-h-e u-o-o-i-i- V-p-e-i t-v- t-y n- d-y-e-----------------------------------------------------Nie se byakhme ugovorili. Vypreki tova toy ne doyde.
Више језика
Кликните на заставу!
Она нема новца. Упркос томе она купује ауто.
Тя няма пари. Въпреки това тя си купува кола.
Nie se byakhme ugovorili. Vypreki tova toy ne doyde.
Деца уче језике релативно брзо.
Уобичајено је да овај процес код одраслих дуже траје.
Но деца не уче боље од одраслих.
Она само уче на други начин.
Учећи језике, мозак мора да се пуно напреже.
Он паралелно учи многе ствари.
Када особа учи језик, није довољно само о том језику размишљати.
Она такође мора учити како да изговара нове речи.
За ово је неопходно да орган за говор учи нове покрете.
Мозак такође мора научити како да реагује на нове ситуације.
Прави је изазов комуницирати на страном језику.
У различитом животном добу одрасли на различит начин уче језике.
Са 20 или 30 година они још увек имају рутину у учењу.
Школа или факултет нису били тако давно.
Захваљујући томе, мозак је добро истрениран.
Зато може учити стране језике на врло високом нивоу.
Људи између 40 и 50 година већ су много тога научили.
Њихов мозак увелико профитира од тог животног искуства.
У стању је да добро комбинује нове садржаје са старим знањем.
У тим годинама најбоље учи ствари које су му већ познате.
На пример, језике сличне онима које је некада учио.
Са 60 или 70 година људи углавном имају доста времена.
Зато могу често и вежбати.
Вежба је посебно важна када се ради о језицима.
Старији људи, на пример, много боље уче страна писмена.
У свакој животној доби се може успешно учити.
Мозак је и по завршеном пубертету у стању да производи нове ћелије.
Он и ужива док то ради ...