Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   bg Покупки

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [петдесет и едно]

51 [petdeset i yedno]

Покупки

Pokupki

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Хоћу у библиотеку. Искам-д--о---а-- -иб-ио---ат-. И____ д_ о____ в б____________ И-к-м д- о-и-а в б-б-и-т-к-т-. ------------------------------ Искам да отида в библиотеката. 0
Poku-ki P______ P-k-p-i ------- Pokupki
Хоћу у књижару. И--ам-да-от-да - --ижар--цат-. И____ д_ о____ в к____________ И-к-м д- о-и-а в к-и-а-н-ц-т-. ------------------------------ Искам да отида в книжарницата. 0
Po-u--i P______ P-k-p-i ------- Pokupki
Хоћу до трафике. Ис-а--д- от----до-вестн-к-рския---ви--он. И____ д_ о____ д_ в____________ п________ И-к-м д- о-и-а д- в-с-н-к-р-к-я п-в-л-о-. ----------------------------------------- Искам да отида до вестникарския павилион. 0
Is--m--a-o---- - b--li-t-kata. I____ d_ o____ v b____________ I-k-m d- o-i-a v b-b-i-t-k-t-. ------------------------------ Iskam da otida v bibliotekata.
Ја хоћу да изнајмим књигу. И-к-м да-з---а-ед---к----. И____ д_ з____ е___ к_____ И-к-м д- з-е-а е-н- к-и-а- -------------------------- Искам да заема една книга. 0
I--am-da -t-da - bibl-o--kata. I____ d_ o____ v b____________ I-k-m d- o-i-a v b-b-i-t-k-t-. ------------------------------ Iskam da otida v bibliotekata.
Ја хоћу да купим књигу. Ис-ам--а --пя-една-кн-га. И____ д_ к___ е___ к_____ И-к-м д- к-п- е-н- к-и-а- ------------------------- Искам да купя една книга. 0
Isk----a oti------ibl----kat-. I____ d_ o____ v b____________ I-k-m d- o-i-a v b-b-i-t-k-t-. ------------------------------ Iskam da otida v bibliotekata.
Ја хоћу да купим новине. И-ка--да-к-пя еди- --с-н--. И____ д_ к___ е___ в_______ И-к-м д- к-п- е-и- в-с-н-к- --------------------------- Искам да купя един вестник. 0
Is--m d- --i-a-v--ni-----i--ata. I____ d_ o____ v k______________ I-k-m d- o-i-a v k-i-h-r-i-s-t-. -------------------------------- Iskam da otida v knizharnitsata.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. И--а- -- от-д--в --б-и--е---а, -а-да-з--м--ед---к--га. И____ д_ о____ в б____________ з_ д_ з____ е___ к_____ И-к-м д- о-и-а в б-б-и-т-к-т-, з- д- з-е-а е-н- к-и-а- ------------------------------------------------------ Искам да отида в библиотеката, за да заема една книга. 0
Is--- -a-o-ida v-k-izh---it----. I____ d_ o____ v k______________ I-k-m d- o-i-a v k-i-h-r-i-s-t-. -------------------------------- Iskam da otida v knizharnitsata.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. И---м да--тид--в--ниж-рница--, -а--а купя--дна -ни-а. И____ д_ о____ в к____________ з_ д_ к___ е___ к_____ И-к-м д- о-и-а в к-и-а-н-ц-т-, з- д- к-п- е-н- к-и-а- ----------------------------------------------------- Искам да отида в книжарницата, за да купя една книга. 0
Iska--da-ot--- --k--z-ar--t----. I____ d_ o____ v k______________ I-k-m d- o-i-a v k-i-h-r-i-s-t-. -------------------------------- Iskam da otida v knizharnitsata.
Ја хоћу до трафике да купим новине. И--ам да от--- д- --вили---,--а-д-----я--д-н вест---. И____ д_ о____ д_ п_________ з_ д_ к___ е___ в_______ И-к-м д- о-и-а д- п-в-л-о-а- з- д- к-п- е-и- в-с-н-к- ----------------------------------------------------- Искам да отида до павилиона, за да купя един вестник. 0
Isk-m da --id- -o -es--i-ars-i-a-p-vi----. I____ d_ o____ d_ v_____________ p________ I-k-m d- o-i-a d- v-s-n-k-r-k-y- p-v-l-o-. ------------------------------------------ Iskam da otida do vestnikarskiya pavilion.
Ја хоћу до оптичара. И--ам-да-от--а-- --тичния-маг-з-н. И____ д_ о____ в о_______ м_______ И-к-м д- о-и-а в о-т-ч-и- м-г-з-н- ---------------------------------- Искам да отида в оптичния магазин. 0
I-ka- d--o-ida -- -e---i-a-s--ya--a---ion. I____ d_ o____ d_ v_____________ p________ I-k-m d- o-i-a d- v-s-n-k-r-k-y- p-v-l-o-. ------------------------------------------ Iskam da otida do vestnikarskiya pavilion.
Ја хоћу до супермаркета. Искам--а от--а-в--у--р-аркета. И____ д_ о____ в с____________ И-к-м д- о-и-а в с-п-р-а-к-т-. ------------------------------ Искам да отида в супермаркета. 0
Is----d---t-da-------tni-ar--iy- -a-i---n. I____ d_ o____ d_ v_____________ p________ I-k-m d- o-i-a d- v-s-n-k-r-k-y- p-v-l-o-. ------------------------------------------ Iskam da otida do vestnikarskiya pavilion.
Ја хоћу до пекара. Иска--------да--о ---б---ица-а. И____ д_ о____ д_ х____________ И-к-м д- о-и-а д- х-е-а-н-ц-т-. ------------------------------- Искам да отида до хлебарницата. 0
I-ka- d- z---a ye----k---a. I____ d_ z____ y____ k_____ I-k-m d- z-e-a y-d-a k-i-a- --------------------------- Iskam da zaema yedna kniga.
Ја хоћу да купим наочале. Иск-- -а куп- о-и-а. И____ д_ к___ о_____ И-к-м д- к-п- о-и-а- -------------------- Искам да купя очила. 0
Isk----a ---m- ----a -niga. I____ d_ z____ y____ k_____ I-k-m d- z-e-a y-d-a k-i-a- --------------------------- Iskam da zaema yedna kniga.
Ја хоћу да купим воће и поврће. Иск-м-д- к--я---о-о---и --лен--ц-. И____ д_ к___ п______ и з_________ И-к-м д- к-п- п-о-о-е и з-л-н-у-и- ---------------------------------- Искам да купя плодове и зеленчуци. 0
I-k-m--a --em- yedn- --i--. I____ d_ z____ y____ k_____ I-k-m d- z-e-a y-d-a k-i-a- --------------------------- Iskam da zaema yedna kniga.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Иск----а --пя хл--ч----и хл--. И____ д_ к___ х_______ и х____ И-к-м д- к-п- х-е-ч-т- и х-я-. ------------------------------ Искам да купя хлебчета и хляб. 0
I-k-m--a-k---a y---a k-ig-. I____ d_ k____ y____ k_____ I-k-m d- k-p-a y-d-a k-i-a- --------------------------- Iskam da kupya yedna kniga.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. И--ам-да оти-а---оп--чн---м---зин, -а -- -у----ч--а. И____ д_ о____ в о_______ м_______ з_ д_ к___ о_____ И-к-м д- о-и-а в о-т-ч-и- м-г-з-н- з- д- к-п- о-и-а- ---------------------------------------------------- Искам да отида в оптичния магазин, за да купя очила. 0
Is--m-d- k--y- y-d---k-i-a. I____ d_ k____ y____ k_____ I-k-m d- k-p-a y-d-a k-i-a- --------------------------- Iskam da kupya yedna kniga.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Ис--- -- --и-а --с-п-------та,-за-д- к-п---ло---е-и-зел-нч-ц-. И____ д_ о____ в с____________ з_ д_ к___ п______ и з_________ И-к-м д- о-и-а в с-п-р-а-к-т-, з- д- к-п- п-о-о-е и з-л-н-у-и- -------------------------------------------------------------- Искам да отида в супермаркета, за да купя плодове и зеленчуци. 0
Is----da------ yedn--kn---. I____ d_ k____ y____ k_____ I-k-m d- k-p-a y-d-a k-i-a- --------------------------- Iskam da kupya yedna kniga.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Иск----а---ида до -л--а-н--ат-- за да--у-- -леб--т----х--б. И____ д_ о____ д_ х____________ з_ д_ к___ х_______ и х____ И-к-м д- о-и-а д- х-е-а-н-ц-т-, з- д- к-п- х-е-ч-т- и х-я-. ----------------------------------------------------------- Искам да отида до хлебарницата, за да купя хлебчета и хляб. 0
Isk---d----pya-yedin -e-t-i-. I____ d_ k____ y____ v_______ I-k-m d- k-p-a y-d-n v-s-n-k- ----------------------------- Iskam da kupya yedin vestnik.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!