Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   mk Набавки

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [педесет и еден]

51 [pyedyesyet i yedyen]

Набавки

Nabavki

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Хоћу у библиотеку. Сака--да-од-- -- б----о-еката. С____ д_ о___ в_ б____________ С-к-м д- о-а- в- б-б-и-т-к-т-. ------------------------------ Сакам да одам во библиотеката. 0
Nab--ki N______ N-b-v-i ------- Nabavki
Хоћу у књижару. Сакам-да---ам-в--к--жар-и-ата. С____ д_ о___ в_ к____________ С-к-м д- о-а- в- к-и-а-н-ц-т-. ------------------------------ Сакам да одам во книжарницата. 0
Na---ki N______ N-b-v-i ------- Nabavki
Хоћу до трафике. С--ам -а о--- до-т-а--кат-. С____ д_ о___ д_ т_________ С-к-м д- о-а- д- т-а-и-а-а- --------------------------- Сакам да одам до трафиката. 0
Sak---d- o-am vo b-bl-oty--at-. S____ d_ o___ v_ b_____________ S-k-m d- o-a- v- b-b-i-t-e-a-a- ------------------------------- Sakam da odam vo bibliotyekata.
Ја хоћу да изнајмим књигу. С--ам-д- и-на-мам една -нига. С____ д_ и_______ е___ к_____ С-к-м д- и-н-ј-а- е-н- к-и-а- ----------------------------- Сакам да изнајмам една книга. 0
S-ka--da -da- -- bi-li--yekat-. S____ d_ o___ v_ b_____________ S-k-m d- o-a- v- b-b-i-t-e-a-a- ------------------------------- Sakam da odam vo bibliotyekata.
Ја хоћу да купим књигу. С--а--да----ам-ед-----иг-. С____ д_ к____ е___ к_____ С-к-м д- к-п-м е-н- к-и-а- -------------------------- Сакам да купам една книга. 0
Sak-m-da--d-m v- -ibl--ty-k--a. S____ d_ o___ v_ b_____________ S-k-m d- o-a- v- b-b-i-t-e-a-a- ------------------------------- Sakam da odam vo bibliotyekata.
Ја хоћу да купим новине. Са-а- д---у-а- -ден--е-н-к. С____ д_ к____ е___ в______ С-к-м д- к-п-м е-е- в-с-и-. --------------------------- Сакам да купам еден весник. 0
S-kam-d- o-a- v--kni---n-t-at-. S____ d_ o___ v_ k_____________ S-k-m d- o-a- v- k-i-a-n-t-a-a- ------------------------------- Sakam da odam vo kniʐarnitzata.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Сак-м -- -----в----бл---е--т-,-з------знајм-м---н- --иг-. С____ д_ о___ в_ б____________ з_ д_ и_______ е___ к_____ С-к-м д- о-а- в- б-б-и-т-к-т-, з- д- и-н-ј-а- е-н- к-и-а- --------------------------------------------------------- Сакам да одам во библиотеката, за да изнајмам една книга. 0
Sak-- da-oda---------ar-i--a--. S____ d_ o___ v_ k_____________ S-k-m d- o-a- v- k-i-a-n-t-a-a- ------------------------------- Sakam da odam vo kniʐarnitzata.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Са--- да-о--м--о --и-а--иц-т-, -а-------ам--дна к--га. С____ д_ о___ в_ к____________ з_ д_ к____ е___ к_____ С-к-м д- о-а- в- к-и-а-н-ц-т-, з- д- к-п-м е-н- к-и-а- ------------------------------------------------------ Сакам да одам во книжарницата, за да купам една книга. 0
S---m ----d----- ---ʐarni-zata. S____ d_ o___ v_ k_____________ S-k-m d- o-a- v- k-i-a-n-t-a-a- ------------------------------- Sakam da odam vo kniʐarnitzata.
Ја хоћу до трафике да купим новине. С---- д----ам ---тр-ф-к--а, з- да к---м ---н---сн-к. С____ д_ о___ д_ т_________ з_ д_ к____ е___ в______ С-к-м д- о-а- д- т-а-и-а-а- з- д- к-п-м е-е- в-с-и-. ---------------------------------------------------- Сакам да одам до трафиката, за да купам еден весник. 0
Sak-m--- ---m--- -rafik-ta. S____ d_ o___ d_ t_________ S-k-m d- o-a- d- t-a-i-a-a- --------------------------- Sakam da odam do trafikata.
Ја хоћу до оптичара. Са-а---а-одам---ј --т-ча-о-. С____ д_ о___ к__ о_________ С-к-м д- о-а- к-ј о-т-ч-р-т- ---------------------------- Сакам да одам кај оптичарот. 0
Sa--m -- oda- d- --a-ika--. S____ d_ o___ d_ t_________ S-k-m d- o-a- d- t-a-i-a-a- --------------------------- Sakam da odam do trafikata.
Ја хоћу до супермаркета. Сака- -а о--------у-е---рк-тот. С____ д_ о___ в_ с_____________ С-к-м д- о-а- в- с-п-р-а-к-т-т- ------------------------------- Сакам да одам во супермаркетот. 0
Sak-- ------- do--r-f-k--a. S____ d_ o___ d_ t_________ S-k-m d- o-a- d- t-a-i-a-a- --------------------------- Sakam da odam do trafikata.
Ја хоћу до пекара. С---м-д------ -а- п--аро-. С____ д_ о___ к__ п_______ С-к-м д- о-а- к-ј п-к-р-т- -------------------------- Сакам да одам кај пекарот. 0
S-k-m-d------ј--- --dn--k-i--a. S____ d_ i_______ y____ k______ S-k-m d- i-n-ј-a- y-d-a k-i-u-. ------------------------------- Sakam da iznaјmam yedna knigua.
Ја хоћу да купим наочале. Сака--д---упа----и-а. С____ д_ к____ о_____ С-к-м д- к-п-м о-и-а- --------------------- Сакам да купам очила. 0
S--am--- ------am y-dna------a. S____ d_ i_______ y____ k______ S-k-m d- i-n-ј-a- y-d-a k-i-u-. ------------------------------- Sakam da iznaјmam yedna knigua.
Ја хоћу да купим воће и поврће. Сак-- ---к--ам овошј--- зе-ен--к. С____ д_ к____ о_____ и з________ С-к-м д- к-п-м о-о-ј- и з-л-н-у-. --------------------------------- Сакам да купам овошје и зеленчук. 0
Sa--- ---i---јma--y-dna-k----a. S____ d_ i_______ y____ k______ S-k-m d- i-n-ј-a- y-d-a k-i-u-. ------------------------------- Sakam da iznaјmam yedna knigua.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. С-к---да-купа---е-ч----- л--. С____ д_ к____ л______ и л___ С-к-м д- к-п-м л-п-и-а и л-б- ----------------------------- Сакам да купам лепчиња и леб. 0
S--am----k-opam ye--a kn---a. S____ d_ k_____ y____ k______ S-k-m d- k-o-a- y-d-a k-i-u-. ----------------------------- Sakam da koopam yedna knigua.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. С-ка---а----- ка- -п--ча-от---а--- -у--м----ла. С____ д_ о___ к__ о_________ з_ д_ к____ о_____ С-к-м д- о-а- к-ј о-т-ч-р-т- з- д- к-п-м о-и-а- ----------------------------------------------- Сакам да одам кај оптичарот, за да купам очила. 0
Sakam -a koo-am y-------i---. S____ d_ k_____ y____ k______ S-k-m d- k-o-a- y-d-a k-i-u-. ----------------------------- Sakam da koopam yedna knigua.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. С---м д--о--м-во---п-р-арк-то----а--а-ку-а- ово-ј- и -е-енч--. С____ д_ о___ в_ с_____________ з_ д_ к____ о_____ и з________ С-к-м д- о-а- в- с-п-р-а-к-т-т- з- д- к-п-м о-о-ј- и з-л-н-у-. -------------------------------------------------------------- Сакам да одам во супермаркетот, за да купам овошје и зеленчук. 0
S---- da----pa--yed-- k--gu-. S____ d_ k_____ y____ k______ S-k-m d- k-o-a- y-d-a k-i-u-. ----------------------------- Sakam da koopam yedna knigua.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. С-ка- ---о-а- кај-п-кар----за--а -у-а---епч--- -----. С____ д_ о___ к__ п_______ з_ д_ к____ л______ и л___ С-к-м д- о-а- к-ј п-к-р-т- з- д- к-п-м л-п-и-а и л-б- ----------------------------------------------------- Сакам да одам кај пекарот, за да купам лепчиња и леб. 0
Saka- da-ko-p-m yedye- v---ni-. S____ d_ k_____ y_____ v_______ S-k-m d- k-o-a- y-d-e- v-e-n-k- ------------------------------- Sakam da koopam yedyen vyesnik.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!