Рјечник

sr Прошлост 3   »   mk Минато време 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [осумдесет и три]

83 [osoomdyesyet i tri]

Минато време 3

Minato vryemye 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
телефонирати т---фон--а т_________ т-л-ф-н-р- ---------- телефонира 0
Mi-----vrye-y--3 M_____ v______ 3 M-n-t- v-y-m-e 3 ---------------- Minato vryemye 3
Ја сам телефонирао / телефонирала. Ј-с --леф-ни--в. Ј__ т___________ Ј-с т-л-ф-н-р-в- ---------------- Јас телефонирав. 0
M--a-o ---emye-3 M_____ v______ 3 M-n-t- v-y-m-e 3 ---------------- Minato vryemye 3
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Ј-с--ело-в-е----ел--они--в. Ј__ ц___ в____ т___________ Ј-с ц-л- в-е-е т-л-ф-н-р-в- --------------------------- Јас цело време телефонирав. 0
t----e-o-i-a t___________ t-e-y-f-n-r- ------------ tyelyefonira
питати прашу-а п______ п-а-у-а ------- прашува 0
t---yef-nira t___________ t-e-y-f-n-r- ------------ tyelyefonira
Ја сам питао / питала. Јас-п-аш-в. Ј__ п______ Ј-с п-а-а-. ----------- Јас прашав. 0
t---y-f-nira t___________ t-e-y-f-n-r- ------------ tyelyefonira
Ја сам увек питао / питала. Ј-- секог-- праш-в--. Ј__ с______ п________ Ј-с с-к-г-ш п-а-у-а-. --------------------- Јас секогаш прашував. 0
Ј-s tyelyefoni---. Ј__ t_____________ Ј-s t-e-y-f-n-r-v- ------------------ Јas tyelyefonirav.
испричати р--ка-ува р________ р-с-а-у-а --------- раскажува 0
Ј-----e--efoni-a-. Ј__ t_____________ Ј-s t-e-y-f-n-r-v- ------------------ Јas tyelyefonirav.
Ја сам испричао / испричала. Ја----ска--вав. Ј__ р__________ Ј-с р-с-а-у-а-. --------------- Јас раскажував. 0
Ј---ty-l-e----r-v. Ј__ t_____________ Ј-s t-e-y-f-n-r-v- ------------------ Јas tyelyefonirav.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Ј-- -- р-с-а-ав-----т- п---а-н-. Ј__ ј_ р_______ ц_____ п________ Ј-с ј- р-с-а-а- ц-л-т- п-и-а-н-. -------------------------------- Јас ја раскажав целата приказна. 0
Јas-----lo----e-ye-----y-fo-----. Ј__ t_____ v______ t_____________ Ј-s t-y-l- v-y-m-e t-e-y-f-n-r-v- --------------------------------- Јas tzyelo vryemye tyelyefonirav.
учити у-и у__ у-и --- учи 0
Ј-s tz-el- --ye-ye tye--ef---rav. Ј__ t_____ v______ t_____________ Ј-s t-y-l- v-y-m-e t-e-y-f-n-r-v- --------------------------------- Јas tzyelo vryemye tyelyefonirav.
Ја сам учио / учила. Јас---е-. Ј__ у____ Ј-с у-е-. --------- Јас учев. 0
Јas-t-------r--my- tyely--o-ir--. Ј__ t_____ v______ t_____________ Ј-s t-y-l- v-y-m-e t-e-y-f-n-r-v- --------------------------------- Јas tzyelo vryemye tyelyefonirav.
Ја сам учио / учила цело вече. Ј-- учев-ц--а ве-е-. Ј__ у___ ц___ в_____ Ј-с у-е- ц-л- в-ч-р- -------------------- Јас учев цела вечер. 0
p-as-o--a p________ p-a-h-o-a --------- prashoova
радити р----и р_____ р-б-т- ------ работи 0
pr-sho-va p________ p-a-h-o-a --------- prashoova
Ја сам радио / радила. Ј-- ---от-в. Ј__ р_______ Ј-с р-б-т-в- ------------ Јас работев. 0
p--s--ova p________ p-a-h-o-a --------- prashoova
Ја сам радио / радила цели дан. Ј---р-б-т-в --л-ден. Ј__ р______ ц__ д___ Ј-с р-б-т-в ц-л д-н- -------------------- Јас работев цел ден. 0
Јas-p-as--v. Ј__ p_______ Ј-s p-a-h-v- ------------ Јas prashav.
јести ја-е ј___ ј-д- ---- јаде 0
Ј-s----s---. Ј__ p_______ Ј-s p-a-h-v- ------------ Јas prashav.
Ја сам јео / јела. Јас ј--ев. Ј__ ј_____ Ј-с ј-д-в- ---------- Јас јадев. 0
Јas pr-sha-. Ј__ p_______ Ј-s p-a-h-v- ------------ Јas prashav.
Ја сам појео / појела сву храну. Ј---го--з--о-----о-о ј---њ-. Ј__ г_ и_____ ц_____ ј______ Ј-с г- и-е-о- ц-л-т- ј-д-њ-. ---------------------------- Јас го изедов целото јадење. 0
Јa- syekogu-sh -ras----av. Ј__ s_________ p__________ Ј-s s-e-o-u-s- p-a-h-o-a-. -------------------------- Јas syekoguash prashoovav.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.