Рјечник

sr Прошлост 3   »   mk Минато време 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [осумдесет и три]

83 [osoomdyesyet i tri]

Минато време 3

Minato vryemye 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
телефонирати т-л-ф-ни-а т_________ т-л-ф-н-р- ---------- телефонира 0
Mi--to ----m-- 3 M_____ v______ 3 M-n-t- v-y-m-e 3 ---------------- Minato vryemye 3
Ја сам телефонирао / телефонирала. Ја- т-л---нир--. Ј__ т___________ Ј-с т-л-ф-н-р-в- ---------------- Јас телефонирав. 0
Minato --yem-- 3 M_____ v______ 3 M-n-t- v-y-m-e 3 ---------------- Minato vryemye 3
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Ј-с--е-о ---м- ---еф--ир-в. Ј__ ц___ в____ т___________ Ј-с ц-л- в-е-е т-л-ф-н-р-в- --------------------------- Јас цело време телефонирав. 0
tyel-e-on--a t___________ t-e-y-f-n-r- ------------ tyelyefonira
питати п--шува п______ п-а-у-а ------- прашува 0
t--lyef---ra t___________ t-e-y-f-n-r- ------------ tyelyefonira
Ја сам питао / питала. Ј-с-пра-а-. Ј__ п______ Ј-с п-а-а-. ----------- Јас прашав. 0
t-e-y-f-n--a t___________ t-e-y-f-n-r- ------------ tyelyefonira
Ја сам увек питао / питала. Јас ---о-аш праш--а-. Ј__ с______ п________ Ј-с с-к-г-ш п-а-у-а-. --------------------- Јас секогаш прашував. 0
Јa--ty-l--f--i--v. Ј__ t_____________ Ј-s t-e-y-f-n-r-v- ------------------ Јas tyelyefonirav.
испричати ра--а--ва р________ р-с-а-у-а --------- раскажува 0
Јa- ty-lye---ira-. Ј__ t_____________ Ј-s t-e-y-f-n-r-v- ------------------ Јas tyelyefonirav.
Ја сам испричао / испричала. Ј-----ск--ув-в. Ј__ р__________ Ј-с р-с-а-у-а-. --------------- Јас раскажував. 0
Јas -y--------ra-. Ј__ t_____________ Ј-s t-e-y-f-n-r-v- ------------------ Јas tyelyefonirav.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Јас-ј- ра--аж-в ц----а при-азна. Ј__ ј_ р_______ ц_____ п________ Ј-с ј- р-с-а-а- ц-л-т- п-и-а-н-. -------------------------------- Јас ја раскажав целата приказна. 0
Јas--z--lo -r-e--- -ye-y-f--i-av. Ј__ t_____ v______ t_____________ Ј-s t-y-l- v-y-m-e t-e-y-f-n-r-v- --------------------------------- Јas tzyelo vryemye tyelyefonirav.
учити учи у__ у-и --- учи 0
Јa--tz-e-o----em-e -y--------r-v. Ј__ t_____ v______ t_____________ Ј-s t-y-l- v-y-m-e t-e-y-f-n-r-v- --------------------------------- Јas tzyelo vryemye tyelyefonirav.
Ја сам учио / учила. Ј-с--чев. Ј__ у____ Ј-с у-е-. --------- Јас учев. 0
Јa- -zy-lo-vryem-e --ely-f----av. Ј__ t_____ v______ t_____________ Ј-s t-y-l- v-y-m-e t-e-y-f-n-r-v- --------------------------------- Јas tzyelo vryemye tyelyefonirav.
Ја сам учио / учила цело вече. Јас-уч-- ц--а-вечер. Ј__ у___ ц___ в_____ Ј-с у-е- ц-л- в-ч-р- -------------------- Јас учев цела вечер. 0
pr---o--a p________ p-a-h-o-a --------- prashoova
радити ра-оти р_____ р-б-т- ------ работи 0
pra-ho--a p________ p-a-h-o-a --------- prashoova
Ја сам радио / радила. Јас--а-оте-. Ј__ р_______ Ј-с р-б-т-в- ------------ Јас работев. 0
pr--ho--a p________ p-a-h-o-a --------- prashoova
Ја сам радио / радила цели дан. Јас --бо-ев -е--де-. Ј__ р______ ц__ д___ Ј-с р-б-т-в ц-л д-н- -------------------- Јас работев цел ден. 0
Ј-- prash-v. Ј__ p_______ Ј-s p-a-h-v- ------------ Јas prashav.
јести ј--е ј___ ј-д- ---- јаде 0
Ј-- p---ha-. Ј__ p_______ Ј-s p-a-h-v- ------------ Јas prashav.
Ја сам јео / јела. Јас ја---. Ј__ ј_____ Ј-с ј-д-в- ---------- Јас јадев. 0
Ј-s-p-a-ha-. Ј__ p_______ Ј-s p-a-h-v- ------------ Јas prashav.
Ја сам појео / појела сву храну. Јас-г- -з-----ц---то--адење. Ј__ г_ и_____ ц_____ ј______ Ј-с г- и-е-о- ц-л-т- ј-д-њ-. ---------------------------- Јас го изедов целото јадење. 0
Јas-sy-k--uas--pr-sh-o---. Ј__ s_________ p__________ Ј-s s-e-o-u-s- p-a-h-o-a-. -------------------------- Јas syekoguash prashoovav.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.