Рјечник

sr Прошлост 3   »   vi Quá khứ 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [Tám mươi ba]

Quá khứ 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски вијетнамски Игра Више
телефонирати G-i --ện th-ại G__ đ___ t____ G-i đ-ệ- t-o-i -------------- Gọi điện thoại 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. T-i--ã-----đi-n--h-ạ-. T__ đ_ g__ đ___ t_____ T-i đ- g-i đ-ệ- t-o-i- ---------------------- Tôi đã gọi điện thoại. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Tô---ã-gọ- đi-n-thoạ--s-ốt. T__ đ_ g__ đ___ t____ s____ T-i đ- g-i đ-ệ- t-o-i s-ố-. --------------------------- Tôi đã gọi điện thoại suốt. 0
питати Hỏi H__ H-i --- Hỏi 0
Ја сам питао / питала. Tô- -ã --i. T__ đ_ h___ T-i đ- h-i- ----------- Tôi đã hỏi. 0
Ја сам увек питао / питала. Tô- --c n----ũn---ã--ỏi. T__ l__ n__ c___ đ_ h___ T-i l-c n-o c-n- đ- h-i- ------------------------ Tôi lúc nào cũng đã hỏi. 0
испричати K- K_ K- -- Kể 0
Ја сам испричао / испричала. T-i-đã -ể. T__ đ_ k__ T-i đ- k-. ---------- Tôi đã kể. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. Tôi-đã-k--hết c-- -h-y-n. T__ đ_ k_ h__ c__ c______ T-i đ- k- h-t c-u c-u-ệ-. ------------------------- Tôi đã kể hết câu chuyện. 0
учити Họ- t-p H__ t__ H-c t-p ------- Học tập 0
Ја сам учио / учила. T--------c. T__ đ_ h___ T-i đ- h-c- ----------- Tôi đã học. 0
Ја сам учио / учила цело вече. T-i đ- họ- ---t b--i--ố-. T__ đ_ h__ s___ b___ t___ T-i đ- h-c s-ố- b-ổ- t-i- ------------------------- Tôi đã học suốt buổi tối. 0
радити L-- v--c L__ v___ L-m v-ệ- -------- Làm việc 0
Ја сам радио / радила. T-i--- --m -i-c. T__ đ_ l__ v____ T-i đ- l-m v-ệ-. ---------------- Tôi đã làm việc. 0
Ја сам радио / радила цели дан. T-- ---l-- v--- s-ố--cả---ày. T__ đ_ l__ v___ s___ c_ n____ T-i đ- l-m v-ệ- s-ố- c- n-à-. ----------------------------- Tôi đã làm việc suốt cả ngày. 0
јести Ă- Ă_ Ă- -- Ăn 0
Ја сам јео / јела. Tô- đ---n-r-i. T__ đ_ ă_ r___ T-i đ- ă- r-i- -------------- Tôi đã ăn rồi. 0
Ја сам појео / појела сву храну. T-- -ã--n--ất-c---- ăn-rồi. T__ đ_ ă_ t__ c_ đ_ ă_ r___ T-i đ- ă- t-t c- đ- ă- r-i- --------------------------- Tôi đã ăn tất cả đồ ăn rồi. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + вијетнамски (1-100) МП3 вијетнамски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.