Рјечник

sr Прошлост 3   »   zh 过去时3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83[八十三]

83 [Bāshísān]

过去时3

guòqù shí 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
телефонирати 通电话（打-话） 通_______ 通-话-打-话- -------- 通电话（打电话） 0
gu-qù-sh--3 g____ s__ 3 g-ò-ù s-í 3 ----------- guòqù shí 3
Ја сам телефонирао / телефонирала. 我 ---电话 --。 我 打_ 电_ 了 。 我 打- 电- 了 。 ----------- 我 打过 电话 了 。 0
g--q- sh- 3 g____ s__ 3 g-ò-ù s-í 3 ----------- guòqù shí 3
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. 我--直 在打-电- 了 。 我 一_ 在_ 电_ 了 。 我 一- 在- 电- 了 。 -------------- 我 一直 在打 电话 了 。 0
tōn---i--huà-(-- --àn--à) t___ d______ (__ d_______ t-n- d-à-h-à (-ǎ d-à-h-à- ------------------------- tōng diànhuà (dǎ diànhuà)
питати 提-题，-----问 提___ 问____ 提-题- 问-题-问 ---------- 提问题， 问问题，问 0
t-n--d-à-huà---ǎ d---hu-) t___ d______ (__ d_______ t-n- d-à-h-à (-ǎ d-à-h-à- ------------------------- tōng diànhuà (dǎ diànhuà)
Ја сам питао / питала. 我 -- - 。 我 问_ 了 。 我 问- 了 。 -------- 我 问过 了 。 0
tō-g -ià-h-- -d---ià----) t___ d______ (__ d_______ t-n- d-à-h-à (-ǎ d-à-h-à- ------------------------- tōng diànhuà (dǎ diànhuà)
Ја сам увек питао / питала. 我--前 -- 问-问题-。 我 以_ 经_ 问 问_ 。 我 以- 经- 问 问- 。 -------------- 我 以前 经常 问 问题 。 0
wǒ-d--uò--ià-h---e. w_ d____ d_________ w- d-g-ò d-à-h-à-e- ------------------- wǒ dǎguò diànhuàle.
испричати 讲--描述------叙述 讲____________ 讲-、-述-告-、-、-述 ------------- 讲述、描述、告诉、说、叙述 0
w- ----ò d---h-à--. w_ d____ d_________ w- d-g-ò d-à-h-à-e- ------------------- wǒ dǎguò diànhuàle.
Ја сам испричао / испричала. 我 -过 - 。 我 说_ 了 。 我 说- 了 。 -------- 我 说过 了 。 0
wǒ d-gu- dià----le. w_ d____ d_________ w- d-g-ò d-à-h-à-e- ------------------- wǒ dǎguò diànhuàle.
Ја сам испричао / испричала целу причу. 我----个事- 都 -- 了-。 我 把 整___ 都 说_ 了 。 我 把 整-事- 都 说- 了 。 ----------------- 我 把 整个事情 都 说过 了 。 0
W--yīz-- ----d--d----u--e. W_ y____ z__ d_ d_________ W- y-z-í z-i d- d-à-h-à-e- -------------------------- Wǒ yīzhí zài dǎ diànhuàle.
учити -习 学_ 学- -- 学习 0
W- -īzh--zà---ǎ--ià--u-le. W_ y____ z__ d_ d_________ W- y-z-í z-i d- d-à-h-à-e- -------------------------- Wǒ yīzhí zài dǎ diànhuàle.
Ја сам учио / учила. 我 学习 过了-。 我 学_ 过_ 。 我 学- 过- 。 --------- 我 学习 过了 。 0
W--yī-h--zà- d- --à-hu-le. W_ y____ z__ d_ d_________ W- y-z-í z-i d- d-à-h-à-e- -------------------------- Wǒ yīzhí zài dǎ diànhuàle.
Ја сам учио / учила цело вече. 我-学---整--晚上-。 我 学__ 整_ 晚_ 。 我 学-了 整- 晚- 。 ------------- 我 学习了 整个 晚上 。 0
T- --nt---w------tí--w-n T_ w_____ w__ w_____ w__ T- w-n-í- w-n w-n-í- w-n ------------------------ Tí wèntí, wèn wèntí, wèn
радити 工- 工_ 工- -- 工作 0
Tí------, -è- ---tí--w-n T_ w_____ w__ w_____ w__ T- w-n-í- w-n w-n-í- w-n ------------------------ Tí wèntí, wèn wèntí, wèn
Ја сам радио / радила. 我-工作---。 我 工_ 了 。 我 工- 了 。 -------- 我 工作 了 。 0
T--w-ntí- w-- -èntí---èn T_ w_____ w__ w_____ w__ T- w-n-í- w-n w-n-í- w-n ------------------------ Tí wèntí, wèn wèntí, wèn
Ја сам радио / радила цели дан. 我--作-了 -整天-。 我 工_ 了 一__ 。 我 工- 了 一-天 。 ------------ 我 工作 了 一整天 。 0
wǒ ----uò-e. w_ w________ w- w-n-u-l-. ------------ wǒ wènguòle.
јести -饭 吃_ 吃- -- 吃饭 0
w--w-n-uòl-. w_ w________ w- w-n-u-l-. ------------ wǒ wènguòle.
Ја сам јео / јела. 我-吃过-- 。 我 吃_ 了 。 我 吃- 了 。 -------- 我 吃过 了 。 0
wǒ wèng--l-. w_ w________ w- w-n-u-l-. ------------ wǒ wènguòle.
Ја сам појео / појела сву храну. 我-把 -部-菜---吃- 了-。 我 把 全___ 都 吃_ 了 。 我 把 全-饭- 都 吃- 了 。 ----------------- 我 把 全部饭菜 都 吃光 了 。 0
W--yǐ--á--j------n--wèn ----í. W_ y_____ j________ w__ w_____ W- y-q-á- j-n-c-á-g w-n w-n-í- ------------------------------ Wǒ yǐqián jīngcháng wèn wèntí.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + кинески (поједностављени) (1-100) МП3 кинески (поједностављени) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.