Рјечник

sr Прошлост 3   »   el Παρελθοντικός χρόνος 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ογδόντα τρία]

83 [ogdónta tría]

Παρελθοντικός χρόνος 3

Parelthontikós chrónos 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
телефонирати Τηλ--ωνώ Τ_______ Τ-λ-φ-ν- -------- Τηλεφωνώ 0
Parelth--ti--------no--3 P_____________ c______ 3 P-r-l-h-n-i-ó- c-r-n-s 3 ------------------------ Parelthontikós chrónos 3
Ја сам телефонирао / телефонирала. Μιλο-σ---το -ηλέφω-ο. Μ______ σ__ τ________ Μ-λ-ύ-α σ-ο τ-λ-φ-ν-. --------------------- Μιλούσα στο τηλέφωνο. 0
Par--t-o--ikó--c---n-s 3 P_____________ c______ 3 P-r-l-h-n-i-ó- c-r-n-s 3 ------------------------ Parelthontikós chrónos 3
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Ό-η -ην---α-μι---σ- στο τη-έ--ν-. Ό__ τ__ ώ__ μ______ σ__ τ________ Ό-η τ-ν ώ-α μ-λ-ύ-α σ-ο τ-λ-φ-ν-. --------------------------------- Όλη την ώρα μιλούσα στο τηλέφωνο. 0
Tē--ph--ṓ T________ T-l-p-ō-ṓ --------- Tēlephōnṓ
питати ρ-τ-ω ρ____ ρ-τ-ω ----- ρωτάω 0
T-l--hōnṓ T________ T-l-p-ō-ṓ --------- Tēlephōnṓ
Ја сам питао / питала. Ρώτ---. Ρ______ Ρ-τ-σ-. ------- Ρώτησα. 0
T--ep-ōnṓ T________ T-l-p-ō-ṓ --------- Tēlephōnṓ
Ја сам увек питао / питала. Π-ν-- ρωτ-ύσ-. Π____ ρ_______ Π-ν-α ρ-τ-ύ-α- -------------- Πάντα ρωτούσα. 0
Miloú-a---- tē-éphōn-. M______ s__ t_________ M-l-ú-a s-o t-l-p-ō-o- ---------------------- Miloúsa sto tēléphōno.
испричати Δ--γο-μ-ι Δ________ Δ-η-ο-μ-ι --------- Διηγούμαι 0
Mi--ús- st-------h--o. M______ s__ t_________ M-l-ú-a s-o t-l-p-ō-o- ---------------------- Miloúsa sto tēléphōno.
Ја сам испричао / испричала. Δ-ηγήθ---. Δ_________ Δ-η-ή-η-α- ---------- Διηγήθηκα. 0
Mi---s--sto -ēl--h--o. M______ s__ t_________ M-l-ú-a s-o t-l-p-ō-o- ---------------------- Miloúsa sto tēléphōno.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Διηγή---α όλ--την---τ----. Δ________ ό__ τ__ ι_______ Δ-η-ή-η-α ό-η τ-ν ι-τ-ρ-α- -------------------------- Διηγήθηκα όλη την ιστορία. 0
Ó------ ṓra-m-l-ús- sto--ēl-p---o. Ó__ t__ ṓ__ m______ s__ t_________ Ó-ē t-n ṓ-a m-l-ú-a s-o t-l-p-ō-o- ---------------------------------- Ólē tēn ṓra miloúsa sto tēléphōno.
учити δ-αβά-ω δ______ δ-α-ά-ω ------- διαβάζω 0
Ól- -ēn-----m--oús----o-t--é---no. Ó__ t__ ṓ__ m______ s__ t_________ Ó-ē t-n ṓ-a m-l-ú-a s-o t-l-p-ō-o- ---------------------------------- Ólē tēn ṓra miloúsa sto tēléphōno.
Ја сам учио / учила. Δι-β---. Δ_______ Δ-ά-α-α- -------- Διάβαζα. 0
Ól- -ēn--ra --l-ús- sto-tē-éph-n-. Ó__ t__ ṓ__ m______ s__ t_________ Ó-ē t-n ṓ-a m-l-ú-a s-o t-l-p-ō-o- ---------------------------------- Ólē tēn ṓra miloúsa sto tēléphōno.
Ја сам учио / учила цело вече. Δ-ά-----όλ- τ- ---δ-. Δ______ ό__ τ_ β_____ Δ-ά-α-α ό-ο τ- β-ά-υ- --------------------- Διάβαζα όλο το βράδυ. 0
rō--ō r____ r-t-ō ----- rōtáō
радити δου--ύω δ______ δ-υ-ε-ω ------- δουλεύω 0
rō-áō r____ r-t-ō ----- rōtáō
Ја сам радио / радила. Δούλε--. Δ_______ Δ-ύ-ε-α- -------- Δούλευα. 0
r--áō r____ r-t-ō ----- rōtáō
Ја сам радио / радила цели дан. Δού-ε-- --η-μέ-α. Δ______ ό__ μ____ Δ-ύ-ε-α ό-η μ-ρ-. ----------------- Δούλευα όλη μέρα. 0
R-t-sa. R______ R-t-s-. ------- Rṓtēsa.
јести Τ-ώω Τ___ Τ-ώ- ---- Τρώω 0
Rṓ-ēsa. R______ R-t-s-. ------- Rṓtēsa.
Ја сам јео / јела. Έφ--α. Έ_____ Έ-α-α- ------ Έφαγα. 0
R-tēsa. R______ R-t-s-. ------- Rṓtēsa.
Ја сам појео / појела сву храну. Έ--γα όλ---ο φ--ητ-. Έ____ ό__ τ_ φ______ Έ-α-α ό-ο τ- φ-γ-τ-. -------------------- Έφαγα όλο το φαγητό. 0
P--------oú-a. P____ r_______ P-n-a r-t-ú-a- -------------- Pánta rōtoúsa.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.