Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   el Ερωτήσεις – παρελθοντικός 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [ογδόντα έξι]

86 [ogdónta éxi]

Ερωτήσεις – παρελθοντικός 2

Erōtḗseis – parelthontikós 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Π----γ-α-άτα --ρε-ε-; Π___ γ______ φ_______ Π-ι- γ-α-ά-α φ-ρ-σ-ς- --------------------- Ποια γραβάτα φόρεσες; 0
Erō----i--–-par--th---ik---2 E________ – p_____________ 2 E-ō-ḗ-e-s – p-r-l-h-n-i-ó- 2 ---------------------------- Erōtḗseis – parelthontikós 2
Који ауто си купио / купила? Πο---α-τοκ---τ--α-όρ-σ-ς; Π___ α_________ α________ Π-ι- α-τ-κ-ν-τ- α-ό-α-ε-; ------------------------- Ποιο αυτοκίνητο αγόρασες; 0
Erōtḗ-e-s - --re--ho-t--ós-2 E________ – p_____________ 2 E-ō-ḗ-e-s – p-r-l-h-n-i-ó- 2 ---------------------------- Erōtḗseis – parelthontikós 2
На које новине си претплаћен / претплаћена? Σ- ---ά---ημ----- έγιν-- --νδρ---τ-ς; Σ_ π___ ε________ έ_____ σ___________ Σ- π-ι- ε-η-ε-ί-α έ-ι-ε- σ-ν-ρ-μ-τ-ς- ------------------------------------- Σε ποιά εφημερίδα έγινες συνδρομητής; 0
Po-a-g-a-át- -hó-e-e-? P___ g______ p________ P-i- g-a-á-a p-ó-e-e-? ---------------------- Poia grabáta phóreses?
Кога сте видели? Πο--- εί-α--; Π____ ε______ Π-ι-ν ε-δ-τ-; ------------- Ποιον είδατε; 0
Poi- g---át- p-ó---es? P___ g______ p________ P-i- g-a-á-a p-ó-e-e-? ---------------------- Poia grabáta phóreses?
Кога сте срели? Π-ιο- -υ-α-τήσ-τε; Π____ σ___________ Π-ι-ν σ-ν-ν-ή-α-ε- ------------------ Ποιον συναντήσατε; 0
Po-a-gr---t--ph-r--es? P___ g______ p________ P-i- g-a-á-a p-ó-e-e-? ---------------------- Poia grabáta phóreses?
Кога сте препознали? Ποι-ν--ν---ωρίσ-τε; Π____ α____________ Π-ι-ν α-α-ν-ρ-σ-τ-; ------------------- Ποιον αναγνωρίσατε; 0
Po---auto----to -górases? P___ a_________ a________ P-i- a-t-k-n-t- a-ó-a-e-? ------------------------- Poio autokínēto agórases?
Када сте устали? Π--ε-ση--θ-κ--ε; Π___ σ__________ Π-τ- σ-κ-θ-κ-τ-; ---------------- Πότε σηκωθήκατε; 0
P--- au---ín-to-a-óra---? P___ a_________ a________ P-i- a-t-k-n-t- a-ó-a-e-? ------------------------- Poio autokínēto agórases?
Када сте почели? Π--- -εκι-ήσ-τ-; Π___ ξ__________ Π-τ- ξ-κ-ν-σ-τ-; ---------------- Πότε ξεκινήσατε; 0
Po-o au-ok-nēto-ag--as--? P___ a_________ a________ P-i- a-t-k-n-t- a-ó-a-e-? ------------------------- Poio autokínēto agórases?
Када сте престали? Πότ- στ-ματήσ-τ-; Π___ σ___________ Π-τ- σ-α-α-ή-α-ε- ----------------- Πότε σταματήσατε; 0
S- ---- eph-mer--a-é----s----d-om----? S_ p___ e_________ é_____ s___________ S- p-i- e-h-m-r-d- é-i-e- s-n-r-m-t-s- -------------------------------------- Se poiá ephēmerída égines syndromētḗs?
Зашто сте се пробудили? Γ-ατ- ξ-π-ή-α-ε; Γ____ ξ_________ Γ-α-ί ξ-π-ή-α-ε- ---------------- Γιατί ξυπνήσατε; 0
Se-p-i- ep--mer-----g---s --nd---ēt-s? S_ p___ e_________ é_____ s___________ S- p-i- e-h-m-r-d- é-i-e- s-n-r-m-t-s- -------------------------------------- Se poiá ephēmerída égines syndromētḗs?
Зашто сте постали учитељ? Για-ί --νατε-δά--α---; Γ____ γ_____ δ________ Γ-α-ί γ-ν-τ- δ-σ-α-ο-; ---------------------- Γιατί γίνατε δάσκαλος; 0
S----i-----ē-er-da -g--e- s--dromēt--? S_ p___ e_________ é_____ s___________ S- p-i- e-h-m-r-d- é-i-e- s-n-r-m-t-s- -------------------------------------- Se poiá ephēmerída égines syndromētḗs?
Зашто сте узели такси? Γι--- π-ρα-ε-τ---; Γ____ π_____ τ____ Γ-α-ί π-ρ-τ- τ-ξ-; ------------------ Γιατί πήρατε ταξί; 0
P-i-n ---a-e? P____ e______ P-i-n e-d-t-? ------------- Poion eídate?
Одакле сте дошли? Από-π-- -ρθ-τ-; Α__ π__ ή______ Α-ό π-ύ ή-θ-τ-; --------------- Από πού ήρθατε; 0
P-i-n e-date? P____ e______ P-i-n e-d-t-? ------------- Poion eídate?
Где сте ишли? Π-ύ-πή-ατε; Π__ π______ Π-ύ π-γ-τ-; ----------- Πού πήγατε; 0
Po-on--íd-te? P____ e______ P-i-n e-d-t-? ------------- Poion eídate?
Где сте били? Πού ή-αστ-ν; Π__ ή_______ Π-ύ ή-α-τ-ν- ------------ Πού ήσασταν; 0
P-i-n---n----s-t-? P____ s___________ P-i-n s-n-n-ḗ-a-e- ------------------ Poion synantḗsate?
Коме си помогао / помогла? Π-ι-ν-βοήθη-ε-; Π____ β________ Π-ι-ν β-ή-η-ε-; --------------- Ποιον βοήθησες; 0
Po-on-s-nantḗsa--? P____ s___________ P-i-n s-n-n-ḗ-a-e- ------------------ Poion synantḗsate?
Коме си писао / писала? Σ- πο--ν έγρ-ψ--; Σ_ π____ έ_______ Σ- π-ι-ν έ-ρ-ψ-ς- ----------------- Σε ποιον έγραψες; 0
P--o----na--ḗsa--? P____ s___________ P-i-n s-n-n-ḗ-a-e- ------------------ Poion synantḗsate?
Коме си одговорио / одговорила? Σε ποιον α---τησε-; Σ_ π____ α_________ Σ- π-ι-ν α-ά-τ-σ-ς- ------------------- Σε ποιον απάντησες; 0
Poio- -n-gnōrís-te? P____ a____________ P-i-n a-a-n-r-s-t-? ------------------- Poion anagnōrísate?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грчки (1-100) МП3 грчки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...