Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   th คำถาม – อดีตกาล 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [แปดสิบหก]

bhæ̀t-sìp-hòk

คำถาม – อดีตกาล 2

kam-tǎm-à-dèet-gan

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? คุ-ได้-----็-ไ-เ-้-ไหน? คุ_________________ ค-ณ-ด-ผ-ก-น-ค-ท-ส-น-ห-? ----------------------- คุณได้ผูกเน็คไทเส้นไหน? 0
kam--a-m--̀-----t--an k_________________ k-m-t-̌---̀-d-̀-t-g-n --------------------- kam-tǎm-à-dèet-gan
Који ауто си купио / купила? ค-ณได-ซ-้อ--คัน---? คุ_____________ ค-ณ-ด-ซ-้-ร-ค-น-ห-? ------------------- คุณได้ซื้อรถคันไหน? 0
kam-t-̌m-a--d-̀e--gan k_________________ k-m-t-̌---̀-d-̀-t-g-n --------------------- kam-tǎm-à-dèet-gan
На које новине си претплаћен / претплаћена? คุณ-ด--ับหนั-------พ์----ไหน? คุ____________________ ค-ณ-ด-ร-บ-น-ง-ื-พ-ม-์-บ-บ-ห-? ----------------------------- คุณได้รับหนังสือพิมพ์ฉบับไหน? 0
k----dâi-----k------tai--e-n----i k____________________________ k-o---a-i-p-̀-k-n-́---a---e-n-n-̌- ---------------------------------- koon-dâi-pòok-nék-tai-sên-nǎi
Кога сте видели? ค--ได---็นใ--? คุ__________ ค-ณ-ด-เ-็-ใ-ร- -------------- คุณได้เห็นใคร? 0
koon-da-----̀ok-n----ta--s-̂---ǎi k____________________________ k-o---a-i-p-̀-k-n-́---a---e-n-n-̌- ---------------------------------- koon-dâi-pòok-nék-tai-sên-nǎi
Кога сте срели? คุ-ได้พบใ--? คุ_________ ค-ณ-ด-พ-ใ-ร- ------------ คุณได้พบใคร? 0
ko-n----------k-n-́---ai-sê--n--i k____________________________ k-o---a-i-p-̀-k-n-́---a---e-n-n-̌- ---------------------------------- koon-dâi-pòok-nék-tai-sên-nǎi
Кога сте препознали? คุณ---ทำ---มรู้-ั--ับ-ค-? คุ_________________ ค-ณ-ด-ท-ค-า-ร-้-ั-ก-บ-ค-? ------------------------- คุณได้ทำความรู้จักกับใคร? 0
k----da----é--r--------nǎi k_______________________ k-o---a-i-s-́---o-t-k-n-n-̌- ---------------------------- koon-dâi-séu-rót-kan-nǎi
Када сте устали? คุณ-ื่--อ-กี่โ-ง? คุ___________ ค-ณ-ื-น-อ-ก-่-ม-? ----------------- คุณตื่นนอนกี่โมง? 0
koo--------e-u-------an--ǎi k_______________________ k-o---a-i-s-́---o-t-k-n-n-̌- ---------------------------- koon-dâi-séu-rót-kan-nǎi
Када сте почели? ค---ริ---ั--แ-่เ--่อไร? คุ______________ ค-ณ-ร-่-ต-้-แ-่-ม-่-ไ-? ----------------------- คุณเริ่มตั้งแต่เมื่อไร? 0
koon-da----e---ró--k----ǎi k_______________________ k-o---a-i-s-́---o-t-k-n-n-̌- ---------------------------- koon-dâi-séu-rót-kan-nǎi
Када сте престали? ค--เ-ร-จ-ั-งแต่เมื่--ร? คุ_______________ ค-ณ-ส-็-ต-้-แ-่-ม-่-ไ-? ----------------------- คุณเสร็จตั้งแต่เมื่อไร? 0
koon-d----r--p-n-̌-g--ě---im-c--̀-ba---n-̌i k____________________________________ k-o---a-i-r-́---a-n---e-u-p-m-c-a---a-p-n-̌- -------------------------------------------- koon-dâi-ráp-nǎng-sěu-pim-chà-bàp-nǎi
Зашто сте се пробудили? ทำ--คุ-ถึ-ต--นน--? ทำ____________ ท-ไ-ค-ณ-ึ-ต-่-น-น- ------------------ ทำไมคุณถึงตื่นนอน? 0
koo-----i-ra-p---̌-g-s--u-p-m-chà--àp-n-̌i k____________________________________ k-o---a-i-r-́---a-n---e-u-p-m-c-a---a-p-n-̌- -------------------------------------------- koon-dâi-ráp-nǎng-sěu-pim-chà-bàp-nǎi
Зашто сте постали учитељ? ทำไ-คุณ-ึ-เป็นค--? ทำ____________ ท-ไ-ค-ณ-ึ-เ-็-ค-ู- ------------------ ทำไมคุณถึงเป็นครู? 0
ko---d-̂i-r-́p---̌ng-s--u-pi---h----à--na-i k____________________________________ k-o---a-i-r-́---a-n---e-u-p-m-c-a---a-p-n-̌- -------------------------------------------- koon-dâi-ráp-nǎng-sěu-pim-chà-bàp-nǎi
Зашто сте узели такси? ทำไม--ณ-ึงนั่ง---ท--ซ-่? ทำ_______________ ท-ไ-ค-ณ-ึ-น-่-ร-แ-็-ซ-่- ------------------------ ทำไมคุณถึงนั่งรถแท็กซี่? 0
k-on--a-i---̌n---ai k________________ k-o---a-i-h-̌---r-i ------------------- koon-dâi-hěn-krai
Одакле сте дошли? คุณมา-ากที่ไหน? คุ___________ ค-ณ-า-า-ท-่-ห-? --------------- คุณมาจากที่ไหน? 0
k--n-dâ--h-̌n-kr-i k________________ k-o---a-i-h-̌---r-i ------------------- koon-dâi-hěn-krai
Где сте ишли? คุ----ห--า? คุ_________ ค-ณ-ป-ห-ม-? ----------- คุณไปไหนมา? 0
ko---d--i--e-n-kr-i k________________ k-o---a-i-h-̌---r-i ------------------- koon-dâi-hěn-krai
Где сте били? ค---ป---่-ี่ไ--มา? คุ____________ ค-ณ-ป-ย-่-ี-ไ-น-า- ------------------ คุณไปอยู่ที่ไหนมา? 0
k--n--a-i--o-p-kr-i k________________ k-o---a-i-p-́---r-i ------------------- koon-dâi-póp-krai
Коме си помогао / помогла? ค-ณ-ปช่วยใ-รมา? คุ____________ ค-ณ-ป-่-ย-ค-ม-? --------------- คุณไปช่วยใครมา? 0
k----d-̂i---́---r-i k________________ k-o---a-i-p-́---r-i ------------------- koon-dâi-póp-krai
Коме си писао / писала? คุณ--้-้เข-ยนถ-----? คุ_____________ ค-ณ-ด-้-เ-ี-น-ึ-ใ-ร- -------------------- คุณได้้้เขียนถึงใคร? 0
k-o--d-̂-------k--i k________________ k-o---a-i-p-́---r-i ------------------- koon-dâi-póp-krai
Коме си одговорио / одговорила? ค-ณไ-้ตอ-ใ-ร? คุ__________ ค-ณ-ด-ต-บ-ค-? ------------- คุณได้ตอบใคร? 0
k----da-i--am------r------̀k--à-----i k_________________________________ k-o---a-i-t-m-k-a---o-o-j-̀---a-p-k-a- -------------------------------------- koon-dâi-tam-kwam-róo-jàk-gàp-krai

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...