Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   kn ಪ್ರಶ್ನೆಗಳು - ಭೂತಕಾಲ ೩

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

೮೬ [ಎಂಬತ್ತ ಆರು]

86 [Embatta āru]

ಪ್ರಶ್ನೆಗಳು - ಭೂತಕಾಲ ೩

praśnegaḷu- bhūtakāla 3.

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ನ-ನ--ಯ-- -ೈ-ಧರಿಸಿದ-? ನೀ_ ಯಾ_ ಟೈ ಧ____ ನ-ನ- ಯ-ವ ಟ- ಧ-ಿ-ಿ-ೆ- -------------------- ನೀನು ಯಾವ ಟೈ ಧರಿಸಿದೆ? 0
pr-śn--a-u- bh-t-k----3. p__________ b________ 3_ p-a-n-g-ḷ-- b-ū-a-ā-a 3- ------------------------ praśnegaḷu- bhūtakāla 3.
Који ауто си купио / купила? ನೀ-- --ವ ಕ--್ -ರ--ಿ--ದ-? ನೀ_ ಯಾ_ ಕಾ_ ಖ_____ ನ-ನ- ಯ-ವ ಕ-ರ- ಖ-ೀ-ಿ-ಿ-ೆ- ------------------------ ನೀನು ಯಾವ ಕಾರ್ ಖರೀದಿಸಿದೆ? 0
p-aś-ega----b-ūtakāl---. p__________ b________ 3_ p-a-n-g-ḷ-- b-ū-a-ā-a 3- ------------------------ praśnegaḷu- bhūtakāla 3.
На које новине си претплаћен / претплаћена? ನೀನ---ಾವ---್-ಿ---ೆ--ಂ-ಾ--ರನ---? ನೀ_ ಯಾ_ ಪ____ ಚಂ______ ನ-ನ- ಯ-ವ ಪ-್-ಿ-ೆ-ೆ ಚ-ದ-ದ-ರ-ಾ-ೆ- ------------------------------- ನೀನು ಯಾವ ಪತ್ರಿಕೆಗೆ ಚಂದಾದಾರನಾದೆ? 0
N-n- -------i---aris-d-? N___ y___ ṭ__ d_________ N-n- y-v- ṭ-i d-a-i-i-e- ------------------------ Nīnu yāva ṭai dhariside?
Кога сте видели? ನ-----ಾ-ನ----ನ---ದ-ರಿ? ನೀ_ ಯಾ___ ನೋ____ ನ-ವ- ಯ-ರ-್-ು ನ-ಡ-ದ-ರ-? ---------------------- ನೀವು ಯಾರನ್ನು ನೋಡಿದಿರಿ? 0
N-nu y--- ṭa--d--ris-d-? N___ y___ ṭ__ d_________ N-n- y-v- ṭ-i d-a-i-i-e- ------------------------ Nīnu yāva ṭai dhariside?
Кога сте срели? ನ-----ಾ---ನ- ಭ-ಟಿ-ಮಾಡ--ಿರ-? ನೀ_ ಯಾ___ ಭೇ_ ಮಾ____ ನ-ವ- ಯ-ರ-್-ು ಭ-ಟ- ಮ-ಡ-ದ-ರ-? --------------------------- ನೀವು ಯಾರನ್ನು ಭೇಟಿ ಮಾಡಿದಿರಿ? 0
N-n- -ā-a -ai d----s--e? N___ y___ ṭ__ d_________ N-n- y-v- ṭ-i d-a-i-i-e- ------------------------ Nīnu yāva ṭai dhariside?
Кога сте препознали? ನೀ----ಾರನ----ಗುರ------ಿರಿ? ನೀ_ ಯಾ___ ಗು______ ನ-ವ- ಯ-ರ-್-ು ಗ-ರ-ತ-ಸ-ದ-ರ-? -------------------------- ನೀವು ಯಾರನ್ನು ಗುರುತಿಸಿದಿರಿ? 0
N-n----va-kār --a-īdisi-e? N___ y___ k__ k___________ N-n- y-v- k-r k-a-ī-i-i-e- -------------------------- Nīnu yāva kār kharīdiside?
Када сте устали? ನ-ವ---ಷ--ು ಹ--್ತ--ೆ ---ದ--ಿ? ನೀ_ ಎ__ ಹೊ___ ಎ____ ನ-ವ- ಎ-್-ು ಹ-ತ-ತ-ಗ- ಎ-್-ಿ-ಿ- ---------------------------- ನೀವು ಎಷ್ಟು ಹೊತ್ತಿಗೆ ಎದ್ದಿರಿ? 0
Nī-u-y-v- kār--harī-isi-e? N___ y___ k__ k___________ N-n- y-v- k-r k-a-ī-i-i-e- -------------------------- Nīnu yāva kār kharīdiside?
Када сте почели? ನೀ---ಎಷ್-ು -ೊ--ತ-ಗ- ಪ್--ರ-------ರಿ? ನೀ_ ಎ__ ಹೊ___ ಪ್_______ ನ-ವ- ಎ-್-ು ಹ-ತ-ತ-ಗ- ಪ-ರ-ರ-ಭ-ಸ-ದ-ರ-? ----------------------------------- ನೀವು ಎಷ್ಟು ಹೊತ್ತಿಗೆ ಪ್ರಾರಂಭಿಸಿದಿರಿ? 0
Nīn- -ā-a--ār-k---īdisi-e? N___ y___ k__ k___________ N-n- y-v- k-r k-a-ī-i-i-e- -------------------------- Nīnu yāva kār kharīdiside?
Када сте престали? ನೀ-----್-ು-ಹ----ಿಗೆ--ು---ಿ-ಿರ-? ನೀ_ ಎ__ ಹೊ___ ಮು_____ ನ-ವ- ಎ-್-ು ಹ-ತ-ತ-ಗ- ಮ-ಗ-ಸ-ದ-ರ-? ------------------------------- ನೀವು ಎಷ್ಟು ಹೊತ್ತಿಗೆ ಮುಗಿಸಿದಿರಿ? 0
N----yāva-pat-i-ege c-ndā-ā----de? N___ y___ p________ c_____________ N-n- y-v- p-t-i-e-e c-n-ā-ā-a-ā-e- ---------------------------------- Nīnu yāva patrikege candādāranāde?
Зашто сте се пробудили? ನಿಮ---ಏಕ-----ಚ-ವಾಯಿ-ು? ನಿ__ ಏ_ ಎ_______ ನ-ಮ-ೆ ಏ-ೆ ಎ-್-ರ-ಾ-ಿ-ು- ---------------------- ನಿಮಗೆ ಏಕೆ ಎಚ್ಚರವಾಯಿತು? 0
N--u----- p-tr-kege--a-dād-r---de? N___ y___ p________ c_____________ N-n- y-v- p-t-i-e-e c-n-ā-ā-a-ā-e- ---------------------------------- Nīnu yāva patrikege candādāranāde?
Зашто сте постали учитељ? ನೀ-ು --- ಅಧ-ಯ-ಪ-ರ-----? ನೀ_ ಏ_ ಅ________ ನ-ವ- ಏ-ೆ ಅ-್-ಾ-ಕ-ಾ-ಿ-ಿ- ----------------------- ನೀವು ಏಕೆ ಅಧ್ಯಾಪಕರಾದಿರಿ? 0
N----yā-a ---ri-eg- ----ādā-anā--? N___ y___ p________ c_____________ N-n- y-v- p-t-i-e-e c-n-ā-ā-a-ā-e- ---------------------------------- Nīnu yāva patrikege candādāranāde?
Зашто сте узели такси? ನ-ವ--ಟ್--ಕ-ಸಿ----ು ಏ-- -ೆಗೆದು-ೊ-ಡ-ರಿ? ನೀ_ ಟ್______ ಏ_ ತೆ______ ನ-ವ- ಟ-ಯ-ಕ-ಸ-ಯ-್-ು ಏ-ೆ ತ-ಗ-ದ-ಕ-ಂ-ಿ-ಿ- ------------------------------------- ನೀವು ಟ್ಯಾಕ್ಸಿಯನ್ನು ಏಕೆ ತೆಗೆದುಕೊಂಡಿರಿ? 0
Nīv- -ā-a--u -ōḍidi-i? N___ y______ n________ N-v- y-r-n-u n-ḍ-d-r-? ---------------------- Nīvu yārannu nōḍidiri?
Одакле сте дошли? ನ-ವ- -ಲ-ಲ--- ಬ---ದ್ದ-ರಿ? ನೀ_ ಎ___ ಬಂ_____ ನ-ವ- ಎ-್-ಿ-ದ ಬ-ದ-ದ-ದ-ರ-? ------------------------ ನೀವು ಎಲ್ಲಿಂದ ಬಂದಿದ್ದೀರಿ? 0
N-v--yāra--- n--idi--? N___ y______ n________ N-v- y-r-n-u n-ḍ-d-r-? ---------------------- Nīvu yārannu nōḍidiri?
Где сте ишли? ನೀವು----ಲ----ಹ-ಗ-ದ್----? ನೀ_ ಎ___ ಹೋ_____ ನ-ವ- ಎ-್-ಿ-ೆ ಹ-ಗ-ದ-ದ-ರ-? ------------------------ ನೀವು ಎಲ್ಲಿಗೆ ಹೋಗಿದ್ದಿರಿ? 0
Nī---yā--nn---ōḍ-----? N___ y______ n________ N-v- y-r-n-u n-ḍ-d-r-? ---------------------- Nīvu yārannu nōḍidiri?
Где сте били? ನೀವ- -ಲ-ಲ-ದ್-ಿರ-? ನೀ_ ಎ______ ನ-ವ- ಎ-್-ಿ-್-ಿ-ಿ- ----------------- ನೀವು ಎಲ್ಲಿದ್ದಿರಿ? 0
Nīv------n-u -h-ṭ--mā-i-iri? N___ y______ b____ m________ N-v- y-r-n-u b-ē-i m-ḍ-d-r-? ---------------------------- Nīvu yārannu bhēṭi māḍidiri?
Коме си помогао / помогла? ನ-ನು--ಾರಿ-----ಾಯ ಮ-ಡ-ದೆ? ನೀ_ ಯಾ__ ಸ__ ಮಾ___ ನ-ನ- ಯ-ರ-ಗ- ಸ-ಾ- ಮ-ಡ-ದ-? ------------------------ ನೀನು ಯಾರಿಗೆ ಸಹಾಯ ಮಾಡಿದೆ? 0
Nīvu--āran-u bhē-i-m-ḍidi--? N___ y______ b____ m________ N-v- y-r-n-u b-ē-i m-ḍ-d-r-? ---------------------------- Nīvu yārannu bhēṭi māḍidiri?
Коме си писао / писала? ನ-ನು ----ಗೆ-ಬರ-ದ-? ನೀ_ ಯಾ__ ಬ___ ನ-ನ- ಯ-ರ-ಗ- ಬ-ೆ-ೆ- ------------------ ನೀನು ಯಾರಿಗೆ ಬರೆದೆ? 0
Nī---yār--nu -h-ṭi-mā-----i? N___ y______ b____ m________ N-v- y-r-n-u b-ē-i m-ḍ-d-r-? ---------------------------- Nīvu yārannu bhēṭi māḍidiri?
Коме си одговорио / одговорила? ನೀನ----ರ--ೆ ಉ-್-----ಟ-ಟೆ? ನೀ_ ಯಾ__ ಉ___ ಕೊ___ ನ-ನ- ಯ-ರ-ಗ- ಉ-್-ರ ಕ-ಟ-ಟ-? ------------------------- ನೀನು ಯಾರಿಗೆ ಉತ್ತರ ಕೊಟ್ಟೆ? 0
N-vu-yārann- ---u----diri? N___ y______ g____________ N-v- y-r-n-u g-r-t-s-d-r-? -------------------------- Nīvu yārannu gurutisidiri?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...