Рјечник

sr нешто морати   »   kn ಏನಾದರು ಅವಶ್ಯವಾಗಿ ಮಾಡುವುದು

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

೭೨ [ಎಪ್ಪತ್ತೆರಡು]

72 [Eppatteraḍu]

ಏನಾದರು ಅವಶ್ಯವಾಗಿ ಮಾಡುವುದು

ēnādaru avaśyavāgi māḍuvudu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
морати (ಅ-ಶ-ಯ) ಬ-ಕು. (_____ ಬೇ__ (-ವ-್-) ಬ-ಕ-. ------------- (ಅವಶ್ಯ) ಬೇಕು. 0
ēnā-a-u -v-śyav--- -ā--vu-u ē______ a_________ m_______ ē-ā-a-u a-a-y-v-g- m-ḍ-v-d- --------------------------- ēnādaru avaśyavāgi māḍuvudu
Ја морам послати писмо. ನಾನ- ----ಗದ-ನ್-ು -----ಸ(ಲ-----ು. ನಾ_ ಆ ಕಾ_____ ಕ_________ ನ-ನ- ಆ ಕ-ಗ-ವ-್-ು ಕ-ು-ಿ-(-ೇ-ಬ-ಕ-. -------------------------------- ನಾನು ಆ ಕಾಗದವನ್ನು ಕಳುಹಿಸ(ಲೇ)ಬೇಕು. 0
ēn-daru -va--av--i mā-uv--u ē______ a_________ m_______ ē-ā-a-u a-a-y-v-g- m-ḍ-v-d- --------------------------- ēnādaru avaśyavāgi māḍuvudu
Ја морам платити хотел. ನ-ನು ಆ-ವಸ----ಹಕ----ಹ- ಕೊಡ-ಲ---ೇಕು. ನಾ_ ಆ ವ______ ಹ_ ಕೊ_______ ನ-ನ- ಆ ವ-ತ-ಗ-ಹ-್-ೆ ಹ- ಕ-ಡ-ಲ-)-ೇ-ು- ---------------------------------- ನಾನು ಆ ವಸತಿಗೃಹಕ್ಕೆ ಹಣ ಕೊಡ(ಲೇ)ಬೇಕು. 0
(--aśy----ēku. (_______ b____ (-v-ś-a- b-k-. -------------- (avaśya) bēku.
Ти мораш рано устати. ನ--ು ----ಗ್ಗೆ--ೇಗ -ಳ--ೇ-ಬ--ು. ನೀ_ ಬೆ___ ಬೇ_ ಏ_______ ನ-ನ- ಬ-ಳ-ಗ-ಗ- ಬ-ಗ ಏ-(-ೇ-ಬ-ಕ-. ----------------------------- ನೀನು ಬೆಳಿಗ್ಗೆ ಬೇಗ ಏಳ(ಲೇ)ಬೇಕು. 0
(--a-ya- bēku. (_______ b____ (-v-ś-a- b-k-. -------------- (avaśya) bēku.
Ти мораш пуно радити. ನ--ು-ತ-ಂ-ಾ----ಸ-ಮ--(ಲೇ-ಬೇ--. ನೀ_ ತುಂ_ ಕೆ__ ಮಾ_______ ನ-ನ- ತ-ಂ-ಾ ಕ-ಲ- ಮ-ಡ-ಲ-)-ೇ-ು- ---------------------------- ನೀನು ತುಂಬಾ ಕೆಲಸ ಮಾಡ(ಲೇ)ಬೇಕು. 0
(-va---) b-k-. (_______ b____ (-v-ś-a- b-k-. -------------- (avaśya) bēku.
Ти мораш бити тачан / тачнa. ನೀ-------ಿ--ಠನಾಗ-----)ಬ-ಕು. ನೀ_ ಕಾ_____________ ನ-ನ- ಕ-ಲ-ಿ-್-ನ-ಗ-ರ-ಲ-)-ೇ-ು- --------------------------- ನೀನು ಕಾಲನಿಷ್ಠನಾಗಿರ(ಲೇ)ಬೇಕು. 0
N--u-ā ---a-av--n- --ḷu--s-(lē---ku. N___ ā k__________ k________________ N-n- ā k-g-d-v-n-u k-ḷ-h-s-(-ē-b-k-. ------------------------------------ Nānu ā kāgadavannu kaḷuhisa(lē)bēku.
Он мора напунити резервоар. ಅವ-ು --ಟ--ೋಲ- -ುಂಬ-ಸ--ೊ-್-----. ಅ__ ಪೆ___ ತುಂ________ ಅ-ನ- ಪ-ಟ-ರ-ಲ- ತ-ಂ-ಿ-ಿ-ೊ-್-ಬ-ಕ-. ------------------------------- ಅವನು ಪೆಟ್ರೋಲ್ ತುಂಬಿಸಿಕೊಳ್ಳಬೇಕು. 0
N-nu---kāg------n---aḷu-isa-lē-b-ku. N___ ā k__________ k________________ N-n- ā k-g-d-v-n-u k-ḷ-h-s-(-ē-b-k-. ------------------------------------ Nānu ā kāgadavannu kaḷuhisa(lē)bēku.
Он мора поправити ауто. ಅವ-ು ತ-್ನ ಕಾರ---ು-ರ---ರ--ಮಾ--ಕ-ಳ-----ು. ಅ__ ತ__ ಕಾ___ ರಿ__ ಮಾ_______ ಅ-ನ- ತ-್- ಕ-ರ-್-ು ರ-ಪ-ರ- ಮ-ಡ-ಕ-ಳ-ಳ-ೇ-ು- --------------------------------------- ಅವನು ತನ್ನ ಕಾರನ್ನು ರಿಪೇರಿ ಮಾಡಿಕೊಳ್ಳಬೇಕು. 0
N-n--ā--ā--dava--u -a--hisa(-ē-b--u. N___ ā k__________ k________________ N-n- ā k-g-d-v-n-u k-ḷ-h-s-(-ē-b-k-. ------------------------------------ Nānu ā kāgadavannu kaḷuhisa(lē)bēku.
Он мора oпрати ауто. ಅ--ು----- ಕ-ರ-್-ು---ಳ-ಯಬ-ಕು. ಅ__ ತ__ ಕಾ___ ತೊ_____ ಅ-ನ- ತ-್- ಕ-ರ-್-ು ತ-ಳ-ಯ-ೇ-ು- ---------------------------- ಅವನು ತನ್ನ ಕಾರನ್ನು ತೊಳೆಯಬೇಕು. 0
Nānu ā-vasat--r-hak-e--a---k--a---)--k-. N___ ā v____________ h___ k____________ N-n- ā v-s-t-g-̥-a-k- h-ṇ- k-ḍ-(-ē-b-k-. ---------------------------------------- Nānu ā vasatigr̥hakke haṇa koḍa(lē)bēku.
Она мора куповати. ಅ-ಳು ಕ--ಡ--ಕ----ಬೇಕ-. ಅ__ ಕೊಂ_ ಕೊ_____ ಅ-ಳ- ಕ-ಂ-ು ಕ-ಳ-ಳ-ೇ-ು- --------------------- ಅವಳು ಕೊಂಡು ಕೊಳ್ಳಬೇಕು. 0
Nā-u - va--tig--h----------k--a--ē)bēk-. N___ ā v____________ h___ k____________ N-n- ā v-s-t-g-̥-a-k- h-ṇ- k-ḍ-(-ē-b-k-. ---------------------------------------- Nānu ā vasatigr̥hakke haṇa koḍa(lē)bēku.
Она мора чистити стан. ಅವ-ು--ನ-ಯ-್---ಸ್-----ೊಳ-ಸ-ೇ--. ಅ__ ಮ____ ಸ್_________ ಅ-ಳ- ಮ-ೆ-ನ-ನ- ಸ-ವ-್-ಗ-ಳ-ಸ-ೇ-ು- ------------------------------ ಅವಳು ಮನೆಯನ್ನು ಸ್ವಚ್ಚಗೊಳಿಸಬೇಕು. 0
Nānu-ā v-s-tig-̥--k-e--aṇa--o-a---)b---. N___ ā v____________ h___ k____________ N-n- ā v-s-t-g-̥-a-k- h-ṇ- k-ḍ-(-ē-b-k-. ---------------------------------------- Nānu ā vasatigr̥hakke haṇa koḍa(lē)bēku.
Она мора прати веш. ಅ------್--ಗ-ನ-ನು--ಗೆ--ೇಕು. ಅ__ ಬ______ ಒ_____ ಅ-ಳ- ಬ-್-ೆ-ಳ-್-ು ಒ-ೆ-ಬ-ಕ-. -------------------------- ಅವಳು ಬಟ್ಟೆಗಳನ್ನು ಒಗೆಯಬೇಕು. 0
N-nu-beḷi--- b----ēḷa-l-)--ku. N___ b______ b___ ē___________ N-n- b-ḷ-g-e b-g- ē-a-l-)-ē-u- ------------------------------ Nīnu beḷigge bēga ēḷa(lē)bēku.
Ми морамо одмах ићи у школу. ನ-ವು-ಈ---ಡಲೆ--ಾಲ-ಗ- ಹೋ-ಬ--ು ನಾ_ ಈ ಕೂ__ ಶಾ__ ಹೋ___ ನ-ವ- ಈ ಕ-ಡ-ೆ ಶ-ಲ-ಗ- ಹ-ಗ-ೇ-ು --------------------------- ನಾವು ಈ ಕೂಡಲೆ ಶಾಲೆಗೆ ಹೋಗಬೇಕು 0
Nī-- ----gge -ēg- -ḷ--l--b--u. N___ b______ b___ ē___________ N-n- b-ḷ-g-e b-g- ē-a-l-)-ē-u- ------------------------------ Nīnu beḷigge bēga ēḷa(lē)bēku.
Ми морамо одмах ићи на посао. ನ-ವು ----ಡ-- ಕ---ಕ-ಕ- -ೋ--ೇ-ು. ನಾ_ ಈ ಕೂ__ ಕೆ____ ಹೋ____ ನ-ವ- ಈ ಕ-ಡ-ೆ ಕ-ಲ-ಕ-ಕ- ಹ-ಗ-ೇ-ು- ------------------------------ ನಾವು ಈ ಕೂಡಲೆ ಕೆಲಸಕ್ಕೆ ಹೋಗಬೇಕು. 0
Nī----eḷig-e b-g- ē-a---)b-k-. N___ b______ b___ ē___________ N-n- b-ḷ-g-e b-g- ē-a-l-)-ē-u- ------------------------------ Nīnu beḷigge bēga ēḷa(lē)bēku.
Ми морамо одмах ићи лекару. ನಾವ----ಕೂ-ಲೆ ವೈದ----ಬಳಿ ಹೋಗ-ೇ-ು. ನಾ_ ಈ ಕೂ__ ವೈ___ ಬ_ ಹೋ____ ನ-ವ- ಈ ಕ-ಡ-ೆ ವ-ದ-ಯ- ಬ-ಿ ಹ-ಗ-ೇ-ು- -------------------------------- ನಾವು ಈ ಕೂಡಲೆ ವೈದ್ಯರ ಬಳಿ ಹೋಗಬೇಕು. 0
Nīnu t-m-ā--e-asa -āḍ-(lē)bē-u. N___ t____ k_____ m____________ N-n- t-m-ā k-l-s- m-ḍ-(-ē-b-k-. ------------------------------- Nīnu tumbā kelasa māḍa(lē)bēku.
Ви морате чекати аутобус. ನ-ವು--ಸ- -----ಯ-ೇಕು. ನೀ_ ಬ_ ಗೆ ಕಾ____ ನ-ವ- ಬ-್ ಗ- ಕ-ಯ-ೇ-ು- -------------------- ನೀವು ಬಸ್ ಗೆ ಕಾಯಬೇಕು. 0
N--u -u----kel--a-m---(-ē)bē--. N___ t____ k_____ m____________ N-n- t-m-ā k-l-s- m-ḍ-(-ē-b-k-. ------------------------------- Nīnu tumbā kelasa māḍa(lē)bēku.
Ви морате чекати воз. ನ--- -ೈ-ು ಗಾ-ಿಗೆ-ಕಾಯಬೇಕ-. ನೀ_ ರೈ_ ಗಾ__ ಕಾ____ ನ-ವ- ರ-ಲ- ಗ-ಡ-ಗ- ಕ-ಯ-ೇ-ು- ------------------------- ನೀವು ರೈಲು ಗಾಡಿಗೆ ಕಾಯಬೇಕು. 0
N--u -umb--k-l-s- -āḍa(------u. N___ t____ k_____ m____________ N-n- t-m-ā k-l-s- m-ḍ-(-ē-b-k-. ------------------------------- Nīnu tumbā kelasa māḍa(lē)bēku.
Ви морате чекати такси. ನೀ-ು -್ಯಾ----ಗ--ಕ---ೇ--. ನೀ_ ಟ್____ ಕಾ____ ನ-ವ- ಟ-ಯ-ಕ-ಸ-ಗ- ಕ-ಯ-ೇ-ು- ------------------------ ನೀವು ಟ್ಯಾಕ್ಸಿಗೆ ಕಾಯಬೇಕು. 0
N--- --l--i-ṭha-ā--ra(lē)b---. N___ k________________________ N-n- k-l-n-ṣ-h-n-g-r-(-ē-b-k-. ------------------------------ Nīnu kālaniṣṭhanāgira(lē)bēku.

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...