Рјечник

sr нешто морати   »   ur ‫کچھ کرنا‬

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

‫72 [بہتّر]‬

Bahattar

‫کچھ کرنا‬

kuch karna

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
морати ‫ل-زم---ر-ا‬ ‫_____ ک____ ‫-ا-م- ک-ن-‬ ------------ ‫لازمی کرنا‬ 0
k-c- ---na k___ k____ k-c- k-r-a ---------- kuch karna
Ја морам послати писмо. ‫م-ھے----بھ-ج-- ہے -‬ ‫____ خ_ ب_____ ہ_ -_ ‫-ج-ے خ- ب-ی-ن- ہ- -- --------------------- ‫مجھے خط بھیجنا ہے -‬ 0
k--h karna k___ k____ k-c- k-r-a ---------- kuch karna
Ја морам платити хотел. ‫-جھ- -وٹ- -ا----ا-----نا-ہ---‬ ‫____ ہ___ ک_ ب_ ا__ ک___ ہ_ -_ ‫-ج-ے ہ-ٹ- ک- ب- ا-ا ک-ن- ہ- -- ------------------------------- ‫مجھے ہوٹل کا بل ادا کرنا ہے -‬ 0
fe---ha-l f___ h___ f-a- h-a- --------- feal haal
Ти мораш рано устати. ‫----ں-صبح--و--ے--------- -‬ ‫_____ ص__ س____ ا____ ہ_ -_ ‫-م-ی- ص-ح س-ی-ے ا-ھ-ا ہ- -- ---------------------------- ‫تمھیں صبح سویرے اٹھنا ہے -‬ 0
feal-h-al f___ h___ f-a- h-a- --------- feal haal
Ти мораш пуно радити. ‫--ھ-----ت کا-----ا ----‬ ‫_____ ب__ ک__ ک___ ہ_ -_ ‫-م-ی- ب-ت ک-م ک-ن- ہ- -- ------------------------- ‫تمھیں بہت کام کرنا ہے -‬ 0
f-a----al f___ h___ f-a- h-a- --------- feal haal
Ти мораш бити тачан / тачнa. ‫تمھیں-----پ- آنا -ے ‫_____ و__ پ_ آ__ ہ_ ‫-م-ی- و-ت پ- آ-ا ہ- -------------------- ‫تمھیں وقت پر آنا ہے 0
mu----kh-t-b-ejn---ai - m____ k___ b_____ h__ - m-j-e k-a- b-e-n- h-i - ----------------------- mujhe khat bhejna hai -
Он мора напунити резервоар. ‫اسے----ول----نا--ے -‬ ‫___ پ____ ب____ ہ_ -_ ‫-س- پ-ر-ل ب-ر-ا ہ- -- ---------------------- ‫اسے پٹرول بھرنا ہے -‬ 0
m-jh-------bh--na-h-i-- m____ k___ b_____ h__ - m-j-e k-a- b-e-n- h-i - ----------------------- mujhe khat bhejna hai -
Он мора поправити ауто. ‫ا---گا-- مرمت-ک-ن- -ے -‬ ‫___ گ___ م___ ک___ ہ_ -_ ‫-س- گ-ڑ- م-م- ک-ن- ہ- -- ------------------------- ‫اسے گاڑی مرمت کرنا ہے -‬ 0
m-j---k-at bhe--a---i-- m____ k___ b_____ h__ - m-j-e k-a- b-e-n- h-i - ----------------------- mujhe khat bhejna hai -
Он мора oпрати ауто. ‫-سے-گ-ڑی--ھو-- ہ---‬ ‫___ گ___ د____ ہ_ -_ ‫-س- گ-ڑ- د-و-ا ہ- -- --------------------- ‫اسے گاڑی دھونا ہے -‬ 0
m------o-el ka bi- -da--a--------- m____ h____ k_ b__ a__ k____ h__ - m-j-e h-t-l k- b-l a-a k-r-a h-i - ---------------------------------- mujhe hotel ka bil ada karna hai -
Она мора куповати. ‫ا-ے-خ---ا-ی ---ی-ہے--‬ ‫___ خ______ ک___ ہ_ -_ ‫-س- خ-ی-ا-ی ک-ن- ہ- -- ----------------------- ‫اسے خریداری کرنی ہے -‬ 0
m-j-e -ote- -a bi- a-----r-a ha--- m____ h____ k_ b__ a__ k____ h__ - m-j-e h-t-l k- b-l a-a k-r-a h-i - ---------------------------------- mujhe hotel ka bil ada karna hai -
Она мора чистити стан. ‫اسے -لی---- صفا-- ک-نی--ے -‬ ‫___ ف___ ک_ ص____ ک___ ہ_ -_ ‫-س- ف-ی- ک- ص-ا-ی ک-ن- ہ- -- ----------------------------- ‫اسے فلیٹ کی صفائی کرنی ہے -‬ 0
m-jhe-ho--l-k- b-- ad--k--na--ai-- m____ h____ k_ b__ a__ k____ h__ - m-j-e h-t-l k- b-l a-a k-r-a h-i - ---------------------------------- mujhe hotel ka bil ada karna hai -
Она мора прати веш. ‫اسے-ک--ے-دھو-ے --- -‬ ‫___ ک___ د____ ہ__ -_ ‫-س- ک-ڑ- د-و-ے ہ-ں -- ---------------------- ‫اسے کپڑے دھونے ہیں -‬ 0
t-mh-n saweray --hna---i - t_____ s______ u____ h__ - t-m-e- s-w-r-y u-h-a h-i - -------------------------- tumhen saweray uthna hai -
Ми морамо одмах ићи у школу. ‫ہ--- ف-ر---ا-کول ---ا-ہے--‬ ‫____ ف___ ا____ ج___ ہ_ -_ ‫-م-ں ف-ر-ً ا-ک-ل ج-ن- ہ- -- ---------------------------- ‫ہمیں فوراً اسکول جانا ہے -‬ 0
t----n-s----ay---h-a--ai - t_____ s______ u____ h__ - t-m-e- s-w-r-y u-h-a h-i - -------------------------- tumhen saweray uthna hai -
Ми морамо одмах ићи на посао. ‫ہم---ف-را----م -ہ ج-نا-ہ---‬ ‫____ ف___ ک__ پ_ ج___ ہ_ -_ ‫-م-ں ف-ر-ً ک-م پ- ج-ن- ہ- -- ----------------------------- ‫ہمیں فوراً کام پہ جانا ہے -‬ 0
t--h-- -a-e--- uth----a- - t_____ s______ u____ h__ - t-m-e- s-w-r-y u-h-a h-i - -------------------------- tumhen saweray uthna hai -
Ми морамо одмах ићи лекару. ‫ہ--ں ---ا- ڈ--ٹ------ا- --نا ہے--‬ ‫____ ف___ ڈ____ ک_ پ__ ج___ ہ_ -_ ‫-م-ں ف-ر-ً ڈ-ک-ر ک- پ-س ج-ن- ہ- -- ----------------------------------- ‫ہمیں فوراً ڈاکٹر کے پاس جانا ہے -‬ 0
tumh-n -ohat--a-m-ka--a h---- t_____ b____ k___ k____ h__ - t-m-e- b-h-t k-a- k-r-a h-i - ----------------------------- tumhen bohat kaam karna hai -
Ви морате чекати аутобус. ‫---ل---ں----بس--ا -------ک-نا-ہے--‬ ‫__ ل____ ک_ ب_ ک_ ا_____ ک___ ہ_ -_ ‫-م ل-گ-ں ک- ب- ک- ا-ت-ا- ک-ن- ہ- -- ------------------------------------ ‫تم لوگوں کو بس کا انتظار کرنا ہے -‬ 0
t--h-n -o--t-kaam k-r-a-ha- - t_____ b____ k___ k____ h__ - t-m-e- b-h-t k-a- k-r-a h-i - ----------------------------- tumhen bohat kaam karna hai -
Ви морате чекати воз. ‫-م-----ں ک- ٹری- ک- --ت----کرن------‬ ‫__ ل____ ک_ ٹ___ ک_ ا_____ ک___ ہ_ -_ ‫-م ل-گ-ں ک- ٹ-ی- ک- ا-ت-ا- ک-ن- ہ- -- -------------------------------------- ‫تم لوگوں کو ٹرین کا انتظار کرنا ہے -‬ 0
tu-hen ----- ka-m k--n- h-i - t_____ b____ k___ k____ h__ - t-m-e- b-h-t k-a- k-r-a h-i - ----------------------------- tumhen bohat kaam karna hai -
Ви морате чекати такси. ‫تم --گوں ----ی----ک--انت-ار--ر-- -ے--‬ ‫__ ل____ ک_ ٹ____ ک_ ا_____ ک___ ہ_ -_ ‫-م ل-گ-ں ک- ٹ-ک-ی ک- ا-ت-ا- ک-ن- ہ- -- --------------------------------------- ‫تم لوگوں کو ٹیکسی کا انتظار کرنا ہے -‬ 0
t-mhe--waq- p---aana---i - t_____ w___ p__ a___ h__ - t-m-e- w-q- p-r a-n- h-i - -------------------------- tumhen waqt par aana hai -

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...