त---हें --ु- क---करन--है
तु__ ब__ का_ क__ है
त-म-ह-ं ब-ु- क-म क-न- ह-
------------------------
तुम्हें बहुत काम करना है 0 ani-aa----a---na_______ b_____a-i-a-r- b-a-e----------------anivaary baaten
उ--- घर स-- --ना-है
उ__ घ_ सा_ क__ है
उ-क- घ- स-फ़ क-न- ह-
-------------------
उसको घर साफ़ करना है 0 m-j-- ho-----o -ais--de-e ha-nm____ h____ k_ p____ d___ h___m-j-e h-t-l k- p-i-e d-n- h-i-------------------------------mujhe hotal ko paise dene hain
ह-ें-त---- क-म -----ना है
ह_ तु__ का_ प_ जा_ है
ह-े- त-र-त क-म प- ज-न- ह-
-------------------------
हमें तुरंत काम पर जाना है 0 tu---n---ld-e-----n- -ait_____ j_____ j_____ h__t-m-e- j-l-e- j-g-n- h-i------------------------tumhen jaldee jagana hai
हमे- --र-त-डॉक्-र----प-- जा-ा है
ह_ तु__ डॉ___ के पा_ जा_ है
ह-े- त-र-त ड-क-ट- क- प-स ज-न- ह-
--------------------------------
हमें तुरंत डॉक्टर के पास जाना है 0 t-mhen--ah-t----m ---a-a--ait_____ b____ k___ k_____ h__t-m-e- b-h-t k-a- k-r-n- h-i----------------------------tumhen bahut kaam karana hai
त-म ल---ं को-ब---- प-रत--्ष---र---है
तु_ लो_ को ब_ की प्____ क__ है
त-म ल-ग-ं क- ब- क- प-र-ी-्-ा क-न- ह-
------------------------------------
तुम लोगों को बस की प्रतीक्षा करनी है 0 t-mhe- -a-ut----m ka---a--ait_____ b____ k___ k_____ h__t-m-e- b-h-t k-a- k-r-n- h-i----------------------------tumhen bahut kaam karana hai
त-म-ल-गों-को ----- -ी प्रती-्-ा---नी है
तु_ लो_ को ट्__ की प्____ क__ है
त-म ल-ग-ं क- ट-र-न क- प-र-ी-्-ा क-न- ह-
---------------------------------------
तुम लोगों को ट्रेन की प्रतीक्षा करनी है 0 tu-h-- ---u- k-am ka-a-a hait_____ b____ k___ k_____ h__t-m-e- b-h-t k-a- k-r-n- h-i----------------------------tumhen bahut kaam karana hai
Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика.
Зато су нам преводиоци и неопходни.
У давна времена сви смо говорили истим језиком.
То се променило када је човек почео да се сели.
Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом.
Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености.
Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације.
Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици.
Али, човек се није дуго задржавао на једном месту.
На тај начин су се језици све више одвајали један од другог.
У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати.
Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година.
Одувек су постојали контакти с другим народима.
То је утицало на мењање језика.
Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика.
Зато развој језика никада није могао бити приведен крају.
Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика.
Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују.
Свака еволуција прати извесна правила.
Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су.
Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година.
Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика.
Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика.
Само тако се може установити шта се када променило.
Још увек се не зна шта условљава развој језика.
Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког.
То значи да је историја народа формирала њихове језике.
Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...