Я -о-о ----м- т-му -о-- -у-у --у-н-ти.
Я й___ н_ ї__ т___ щ_ я м___ с________
Я й-г- н- ї-, т-м- щ- я м-ш- с-у-н-т-.
--------------------------------------
Я його не їм, тому що я мушу схуднути. 0 C-o-u ----e-ï-t- -----?C____ V_ n_ ï___ t_____C-o-u V- n- i-s-e t-r-a-------------------------Chomu Vy ne ïste torta?
Я--ого -е--’ю, то-у що-я -ови-ен-/ -о-ин-а ---ї-ати.
Я й___ н_ п___ т___ щ_ я п______ / п______ щ_ ї_____
Я й-г- н- п-ю- т-м- щ- я п-в-н-н / п-в-н-а щ- ї-а-и-
----------------------------------------------------
Я його не п’ю, тому що я повинен / повинна ще їхати. 0 Y- --shu--k--d----.Y_ m____ s_________Y- m-s-u s-h-d-u-y--------------------YA mushu skhudnuty.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја га не пијем, јер још морам возити.
Я його не п’ю, тому що я повинен / повинна ще їхати.
Я-ї-----п-------- -о вон-----одн-.
Я ї_ н_ п___ т___ щ_ в___ х_______
Я ї- н- п-ю- т-м- щ- в-н- х-л-д-а-
----------------------------------
Я її не п’ю, тому що вона холодна. 0 YA y̆--o--e-ïm,---m- shcho--a-mu--u-skhudn--y.Y_ y̆___ n_ ï__ t___ s____ y_ m____ s_________Y- y-o-o n- i-m- t-m- s-c-o y- m-s-u s-h-d-u-y------------------------------------------------YA y̆oho ne ïm, tomu shcho ya mushu skhudnuty.
Я---го--е п’-- то---що-я не -а---ук--.
Я й___ н_ п___ т___ щ_ я н_ м__ ц_____
Я й-г- н- п-ю- т-м- щ- я н- м-ю ц-к-у-
--------------------------------------
Я його не п’ю, тому що я не маю цукру. 0 C--mu ---n- -ʺye-- p-va?C____ V_ n_ p_____ p____C-o-u V- n- p-y-t- p-v-?------------------------Chomu Vy ne pʺyete pyva?
Я-його--е-ї----о-у -- - -ог- ---з----л-в-/----о-л---.
Я й___ н_ ї__ т___ щ_ я й___ н_ з_______ / з_________
Я й-г- н- ї-, т-м- щ- я й-г- н- з-м-в-я- / з-м-в-я-а-
-----------------------------------------------------
Я його не їм, тому що я його не замовляв / замовляла. 0 YA-po---e- /-pov-nn--s-----ï-h--y.Y_ p______ / p______ s____ ï______Y- p-v-n-n / p-v-n-a s-c-e i-k-a-y------------------------------------YA povynen / povynna shche ïkhaty.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила.
Я його не їм, тому що я його не замовляв / замовляла.
Я н--ї--це--т-м---о-я в-----р--н--ь.
Я н_ ї_ ц__ т___ щ_ я в_____________
Я н- ї- ц-, т-м- щ- я в-г-т-р-а-е-ь-
------------------------------------
Я не їм це, тому що я вегетаріанець. 0 Y- y̆oho n- p'yu,-tomu--hcho-y- p-vy--n - -ovyn-a--h--- i---a-y.Y_ y̆___ n_ p____ t___ s____ y_ p______ / p______ s____ ï______Y- y-o-o n- p-y-, t-m- s-c-o y- p-v-n-n / p-v-n-a s-c-e i-k-a-y-----------------------------------------------------------------YA y̆oho ne p'yu, tomu shcho ya povynen / povynna shche ïkhaty.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац.
Я не їм це, тому що я вегетаріанець.
YA y̆oho ne p'yu, tomu shcho ya povynen / povynna shche ïkhaty.
У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен.
Он мора да похрани сваку реч.
Ви га у томе можете подржати.
Гестикулирање је одличан начин помоћи.
Гестикулација потпомаже меморисање.
Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете.
Једна студија је ово јасно потврдила.
Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи.
У питању су биле измишљене речи.
Оне су припадале једном вештачком језику.
Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање.
То значи да их испитаници нису само чули и прочитали.
Користећи гесте они су приказивали њихово значење.
Док су учили, мерена им је мождана активност.
У току испитивања се дошло до занимљивог открића.
Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу.
Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга.
Ова додатна мождана активност утиче на памћење.
При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже.
Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области.
На тај начин се речник брже обрађује.
Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази.
Речи се на тај начин и боље похрањују.
Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју.
Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку.
Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења.
Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро.
Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…