Рјечник

sr Негација 1   »   uk заперечення 1

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

64 [шістдесят чотири]

64 [shistdesyat chotyry]

заперечення 1

zaperechennya 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Ја не разумем реч. Я-н- роз-м-ю ----о-с-ов-. Я н_ р______ ц____ с_____ Я н- р-з-м-ю ц-о-о с-о-а- ------------------------- Я не розумію цього слова. 0
zape--che---a 1 z____________ 1 z-p-r-c-e-n-a 1 --------------- zaperechennya 1
Ја не разумем реченицу. Я-------у--ю-ц--г--рече-н-. Я н_ р______ ц____ р_______ Я н- р-з-м-ю ц-о-о р-ч-н-я- --------------------------- Я не розумію цього речення. 0
z-p--e-he--y--1 z____________ 1 z-p-r-c-e-n-a 1 --------------- zaperechennya 1
Ја не разумем значење. Я н--розу--ю,-що це--з--чає. Я н_ р_______ щ_ ц_ о_______ Я н- р-з-м-ю- щ- ц- о-н-ч-є- ---------------------------- Я не розумію, що це означає. 0
Y---e roz---y--t--oh- slova. Y_ n_ r_______ t_____ s_____ Y- n- r-z-m-y- t-ʹ-h- s-o-a- ---------------------------- YA ne rozumiyu tsʹoho slova.
учитељ Вч-т--ь В______ В-и-е-ь ------- Вчитель 0
YA ---r-zumi----s-oho sl--a. Y_ n_ r_______ t_____ s_____ Y- n- r-z-m-y- t-ʹ-h- s-o-a- ---------------------------- YA ne rozumiyu tsʹoho slova.
Разумете ли учитеља? Ви-р-зум-єт--вчителя? В_ р________ в_______ В- р-з-м-є-е в-и-е-я- --------------------- Ви розумієте вчителя? 0
Y---e roz--i-u---ʹoho ----a. Y_ n_ r_______ t_____ s_____ Y- n- r-z-m-y- t-ʹ-h- s-o-a- ---------------------------- YA ne rozumiyu tsʹoho slova.
Да, добро га разумем. Т-к, ---о-о до-ре------ію. Т___ я й___ д____ р_______ Т-к- я й-г- д-б-е р-з-м-ю- -------------------------- Так, я його добре розумію. 0
YA ne ------y- t-ʹo---rec-e--y-. Y_ n_ r_______ t_____ r_________ Y- n- r-z-m-y- t-ʹ-h- r-c-e-n-a- -------------------------------- YA ne rozumiyu tsʹoho rechennya.
учитељица В--тель-а В________ В-и-е-ь-а --------- Вчителька 0
Y- n- roz-m-yu -sʹ--o-rech-nn--. Y_ n_ r_______ t_____ r_________ Y- n- r-z-m-y- t-ʹ-h- r-c-e-n-a- -------------------------------- YA ne rozumiyu tsʹoho rechennya.
Разумете ли учитељицу? Ви--оз-мі--е вчи---ь--? В_ р________ в_________ В- р-з-м-є-е в-и-е-ь-у- ----------------------- Ви розумієте вчительку? 0
Y- -- -ozu-iy- -sʹ-ho -eche-ny-. Y_ n_ r_______ t_____ r_________ Y- n- r-z-m-y- t-ʹ-h- r-c-e-n-a- -------------------------------- YA ne rozumiyu tsʹoho rechennya.
Да, добро је разумем. Так- --її --б-е ро-у---. Т___ я ї_ д____ р_______ Т-к- я ї- д-б-е р-з-м-ю- ------------------------ Так, я її добре розумію. 0
Y- n----z---yu, s--ho --e-ozna-h--e. Y_ n_ r________ s____ t__ o_________ Y- n- r-z-m-y-, s-c-o t-e o-n-c-a-e- ------------------------------------ YA ne rozumiyu, shcho tse oznachaye.
људи Люди Л___ Л-д- ---- Люди 0
YA----roz-mi----sh--o-ts- o--a-h---. Y_ n_ r________ s____ t__ o_________ Y- n- r-z-m-y-, s-c-o t-e o-n-c-a-e- ------------------------------------ YA ne rozumiyu, shcho tse oznachaye.
Разумете ли људе? Ви роз----т--л----? В_ р________ л_____ В- р-з-м-є-е л-д-й- ------------------- Ви розумієте людей? 0
YA -- --zumi-u, -hch------o--a-ha--. Y_ n_ r________ s____ t__ o_________ Y- n- r-z-m-y-, s-c-o t-e o-n-c-a-e- ------------------------------------ YA ne rozumiyu, shcho tse oznachaye.
Не, не разумем их тако добро. Н---я ї---е -у-- д--ре ро--м--. Н__ я ї_ н_ д___ д____ р_______ Н-, я ї- н- д-ж- д-б-е р-з-м-ю- ------------------------------- Ні, я їх не дуже добре розумію. 0
V-hy---ʹ V_______ V-h-t-l- -------- Vchytelʹ
пријатљица П--р-га П______ П-д-у-а ------- Подруга 0
Vchy--lʹ V_______ V-h-t-l- -------- Vchytelʹ
Имате ли пријатељицу? Ви --є---под---у? В_ м____ п_______ В- м-є-е п-д-у-у- ----------------- Ви маєте подругу? 0
V--yte-ʹ V_______ V-h-t-l- -------- Vchytelʹ
Да, имам. Т--, маю. Т___ м___ Т-к- м-ю- --------- Так, маю. 0
V- r-z----e---vc--t-ly-? V_ r_________ v_________ V- r-z-m-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------ Vy rozumiyete vchytelya?
кћерка До-ка Д____ Д-ч-а ----- Дочка 0
Vy ro--m---t- v-hy-e-ya? V_ r_________ v_________ V- r-z-m-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------ Vy rozumiyete vchytelya?
Имате ли кћерку? Ви м-є-----ч--? В_ м____ д_____ В- м-є-е д-ч-у- --------------- Ви маєте дочку? 0
Vy -o--miy-t--v---t--ya? V_ r_________ v_________ V- r-z-m-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------ Vy rozumiyete vchytelya?
Не, немам. Н-, -е-м-ю. Н__ н_ м___ Н-, н- м-ю- ----------- Ні, не маю. 0
Ta-, -- y-oh- -------oz--iyu. T___ y_ y̆___ d____ r________ T-k- y- y-o-o d-b-e r-z-m-y-. ----------------------------- Tak, ya y̆oho dobre rozumiyu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.