Рјечник

sr Читати и писати   »   uk Читати і писати

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [шість]

6 [shistʹ]

Читати і писати

Chytaty i pysaty

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Ja читам. Я ----ю. Я ч_____ Я ч-т-ю- -------- Я читаю. 0
Chyt--y-- -ys--y C______ i p_____ C-y-a-y i p-s-t- ---------------- Chytaty i pysaty
Ја читам једно слово. Я-ч-т-ю л-те-у. Я ч____ л______ Я ч-т-ю л-т-р-. --------------- Я читаю літеру. 0
C-y-aty - -y---y C______ i p_____ C-y-a-y i p-s-t- ---------------- Chytaty i pysaty
Ја читам једну реч. Я----аю -----. Я ч____ с_____ Я ч-т-ю с-о-о- -------------- Я читаю слово. 0
Y- c-y-a--. Y_ c_______ Y- c-y-a-u- ----------- YA chytayu.
Ја читам једну реченицу. Я-ч-т-- р-ч-н-я. Я ч____ р_______ Я ч-т-ю р-ч-н-я- ---------------- Я читаю речення. 0
Y- -----y-. Y_ c_______ Y- c-y-a-u- ----------- YA chytayu.
Ја читам једно писмо. Я чи----л-ст. Я ч____ л____ Я ч-т-ю л-с-. ------------- Я читаю лист. 0
Y- -----yu. Y_ c_______ Y- c-y-a-u- ----------- YA chytayu.
Ја читам једну књигу. Я --таю-к-и--. Я ч____ к_____ Я ч-т-ю к-и-у- -------------- Я читаю книгу. 0
Y--chy--yu --te-u. Y_ c______ l______ Y- c-y-a-u l-t-r-. ------------------ YA chytayu literu.
Ја читам. Я-читаю. Я ч_____ Я ч-т-ю- -------- Я читаю. 0
YA-ch-t-yu-l---r-. Y_ c______ l______ Y- c-y-a-u l-t-r-. ------------------ YA chytayu literu.
Ти читаш. Т- ч-т-єш. Т_ ч______ Т- ч-т-є-. ---------- Ти читаєш. 0
YA-c---a----i--r-. Y_ c______ l______ Y- c-y-a-u l-t-r-. ------------------ YA chytayu literu.
Он чита. В-- --тає. В__ ч_____ В-н ч-т-є- ---------- Він читає. 0
YA -hyt--u-sl--o. Y_ c______ s_____ Y- c-y-a-u s-o-o- ----------------- YA chytayu slovo.
Ја пишем. Я-п-ш-. Я п____ Я п-ш-. ------- Я пишу. 0
Y--chytay--s-ov-. Y_ c______ s_____ Y- c-y-a-u s-o-o- ----------------- YA chytayu slovo.
Ја пишем једно слово. Я----у -іт-р-. Я п___ л______ Я п-ш- л-т-р-. -------------- Я пишу літеру. 0
Y- c----yu-s-o-o. Y_ c______ s_____ Y- c-y-a-u s-o-o- ----------------- YA chytayu slovo.
Ја пишем једну реч. Я пишу -лов-. Я п___ с_____ Я п-ш- с-о-о- ------------- Я пишу слово. 0
Y---h-t----r-che-n--. Y_ c______ r_________ Y- c-y-a-u r-c-e-n-a- --------------------- YA chytayu rechennya.
Ја пишем једну реченицу. Я --шу р------. Я п___ р_______ Я п-ш- р-ч-н-я- --------------- Я пишу речення. 0
YA c--ta-u---ch-nny-. Y_ c______ r_________ Y- c-y-a-u r-c-e-n-a- --------------------- YA chytayu rechennya.
Ја пишем једно писмо. Я-п--у--и--. Я п___ л____ Я п-ш- л-с-. ------------ Я пишу лист. 0
Y- ----ayu-rech--nya. Y_ c______ r_________ Y- c-y-a-u r-c-e-n-a- --------------------- YA chytayu rechennya.
Ја пишем једну књигу. Я пиш- --игу. Я п___ к_____ Я п-ш- к-и-у- ------------- Я пишу книгу. 0
Y- chyt-y- -ys-. Y_ c______ l____ Y- c-y-a-u l-s-. ---------------- YA chytayu lyst.
Ја пишем. Я п-шу. Я п____ Я п-ш-. ------- Я пишу. 0
YA c-------l--t. Y_ c______ l____ Y- c-y-a-u l-s-. ---------------- YA chytayu lyst.
Ти пишеш. Ти-п-ш--. Т_ п_____ Т- п-ш-ш- --------- Ти пишеш. 0
YA -h-ta-u -ys-. Y_ c______ l____ Y- c-y-a-u l-s-. ---------------- YA chytayu lyst.
Он пише. Ві--п-ш-. В__ п____ В-н п-ш-. --------- Він пише. 0
Y--c--t-y--kn---. Y_ c______ k_____ Y- c-y-a-u k-y-u- ----------------- YA chytayu knyhu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!