Рјечник

sr Учити стране језике   »   uk Вивчення іноземних мов

23 [двадесет и три]

Учити стране језике

Учити стране језике

23 [двадцять три]

23 [dvadtsyatʹ try]

Вивчення іноземних мов

Vyvchennya inozemnykh mov

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Где сте научили шпански? Д---- -чи----спа-с--у? Д_ В_ в____ і_________ Д- В- в-и-и і-п-н-ь-у- ---------------------- Де Ви вчили іспанську? 0
Vyv--en-y------emny-h---v V_________ i_________ m__ V-v-h-n-y- i-o-e-n-k- m-v ------------------------- Vyvchennya inozemnykh mov
Знате ли и португалски? Ви--н-єт---ако- ---т----ьс---? В_ з_____ т____ п_____________ В- з-а-т- т-к-ж п-р-у-а-ь-ь-у- ------------------------------ Ви знаєте також португальську? 0
V-v-he--y--i----mnyk- --v V_________ i_________ m__ V-v-h-n-y- i-o-e-n-k- m-v ------------------------- Vyvchennya inozemnykh mov
Да, а такође знам и нешто италијански. Та-, - -на- також т--шки -т--і-с-к-. Т___ я з___ т____ т_____ і__________ Т-к- я з-а- т-к-ж т-о-к- і-а-і-с-к-. ------------------------------------ Так, я знаю також трошки італійську. 0
De--y v----y i--ansʹ-u? D_ V_ v_____ i_________ D- V- v-h-l- i-p-n-ʹ-u- ----------------------- De Vy vchyly ispansʹku?
Мислим да говорите веома добро. Я---аж----що-Ви говор-т- ---е до---. Я в______ щ_ В_ г_______ д___ д_____ Я в-а-а-, щ- В- г-в-р-т- д-ж- д-б-е- ------------------------------------ Я вважаю, що Ви говорите дуже добре. 0
D- -y--c--l- isp-ns-ku? D_ V_ v_____ i_________ D- V- v-h-l- i-p-n-ʹ-u- ----------------------- De Vy vchyly ispansʹku?
Ти језици су прилично слични. Мов- д-с-----од---і. М___ д_____ п_______ М-в- д-с-т- п-д-б-і- -------------------- Мови досить подібні. 0
D- -- v-h-ly--sp-n-ʹku? D_ V_ v_____ i_________ D- V- v-h-l- i-p-n-ʹ-u- ----------------------- De Vy vchyly ispansʹku?
Могу их добро да разумем. Я -х р---м-ю-д-б--. Я ї_ р______ д_____ Я ї- р-з-м-ю д-б-е- ------------------- Я їх розумію добре. 0
Vy -na-ete-t--o-h por----l-s-ku? V_ z______ t_____ p_____________ V- z-a-e-e t-k-z- p-r-u-a-ʹ-ʹ-u- -------------------------------- Vy znayete takozh portuhalʹsʹku?
Али говорити и писати је тешко. А-- -ов--и-и і -иса-- в-жк-. А__ г_______ і п_____ в_____ А-е г-в-р-т- і п-с-т- в-ж-о- ---------------------------- Але говорити і писати важко. 0
V- z----te t--ozh--o-tuh-l-s---? V_ z______ t_____ p_____________ V- z-a-e-e t-k-z- p-r-u-a-ʹ-ʹ-u- -------------------------------- Vy znayete takozh portuhalʹsʹku?
Још правим много грешака. Я -облю--е б--ат- п-м-ло-. Я р____ щ_ б_____ п_______ Я р-б-ю щ- б-г-т- п-м-л-к- -------------------------- Я роблю ще багато помилок. 0
V--zn-y-----akoz---o--u---ʹ-ʹk-? V_ z______ t_____ p_____________ V- z-a-e-e t-k-z- p-r-u-a-ʹ-ʹ-u- -------------------------------- Vy znayete takozh portuhalʹsʹku?
Исправите ме молим увек. В-пра-л-йт----н----в-д-- будь-л-ска. В__________ м___ з______ б__________ В-п-а-л-й-е м-н- з-в-д-, б-д---а-к-. ------------------------------------ Виправляйте мене завжди, будь-ласка. 0
T-k,-----n-y---a-o-h-t-oshky-ita-iy-sʹ-u. T___ y_ z____ t_____ t______ i__________ T-k- y- z-a-u t-k-z- t-o-h-y i-a-i-̆-ʹ-u- ----------------------------------------- Tak, ya znayu takozh troshky italiy̆sʹku.
Ваш изговор је сасвим добар. В-ша-вим--- ці-к---д---а. В___ в_____ ц_____ д_____ В-ш- в-м-в- ц-л-о- д-б-а- ------------------------- Ваша вимова цілком добра. 0
Tak, y----ay--tak-zh tr---ky i---iy̆s-ku. T___ y_ z____ t_____ t______ i__________ T-k- y- z-a-u t-k-z- t-o-h-y i-a-i-̆-ʹ-u- ----------------------------------------- Tak, ya znayu takozh troshky italiy̆sʹku.
Имате мали акценат. В- -а-т- мал---к---ак----. В_ м____ м________ а______ В- м-є-е м-л-н-к-й а-ц-н-. -------------------------- Ви маєте маленький акцент. 0
T----y- --a-u--a-o----ros-k- ita-iy̆-ʹ--. T___ y_ z____ t_____ t______ i__________ T-k- y- z-a-u t-k-z- t-o-h-y i-a-i-̆-ʹ-u- ----------------------------------------- Tak, ya znayu takozh troshky italiy̆sʹku.
Препознаје се одакле долазите. Можн- ді----ися- з-і--- В--р----. М____ д_________ з_____ В_ р_____ М-ж-а д-з-а-и-я- з-і-к- В- р-д-м- --------------------------------- Можна дізнатися, звідки Ви родом. 0
Y- -vaz-ayu- ---h--Vy ho-o--t--duz-e d---e. Y_ v________ s____ V_ h_______ d____ d_____ Y- v-a-h-y-, s-c-o V- h-v-r-t- d-z-e d-b-e- ------------------------------------------- YA vvazhayu, shcho Vy hovoryte duzhe dobre.
Који је Ваш матерњи језик? Яка -ова-є-д-я---с рі--о-? Я__ м___ є д__ в__ р______ Я-а м-в- є д-я в-с р-д-о-? -------------------------- Яка мова є для вас рідною? 0
Y--v-a-ha--,-s-cho ----ov---t- duzhe -o---. Y_ v________ s____ V_ h_______ d____ d_____ Y- v-a-h-y-, s-c-o V- h-v-r-t- d-z-e d-b-e- ------------------------------------------- YA vvazhayu, shcho Vy hovoryte duzhe dobre.
Идете ли на курс језика? В--ві-в-д--т--мо-н-- кур-? В_ в_________ м_____ к____ В- в-д-і-у-т- м-в-и- к-р-? -------------------------- Ви відвідуєте мовний курс? 0
Y---vaz-ay-, s-cho Vy ------t- duzhe do--e. Y_ v________ s____ V_ h_______ d____ d_____ Y- v-a-h-y-, s-c-o V- h-v-r-t- d-z-e d-b-e- ------------------------------------------- YA vvazhayu, shcho Vy hovoryte duzhe dobre.
Који уџбеник користите? Я-і-на--альн- мате-і-ли-----и-орис-о--єт-? Я__ н________ м________ в_ в______________ Я-і н-в-а-ь-і м-т-р-а-и в- в-к-р-с-о-у-т-? ------------------------------------------ Які навчальні матеріали ви використовуєте? 0
M-vy do---ʹ--odib--. M___ d_____ p_______ M-v- d-s-t- p-d-b-i- -------------------- Movy dosytʹ podibni.
У овом моменту не знам како се зове. Я --раз--е--наю- я- ц--н---ває----. Я з____ н_ з____ я_ ц_ н___________ Я з-р-з н- з-а-, я- ц- н-з-в-є-ь-я- ----------------------------------- Я зараз не знаю, як це називається. 0
M-v-----y----o-i-n-. M___ d_____ p_______ M-v- d-s-t- p-d-b-i- -------------------- Movy dosytʹ podibni.
Не могу се сетити наслова. Я н----жу-пр-г-д--- н----. Я н_ м___ п________ н_____ Я н- м-ж- п-и-а-а-и н-з-и- -------------------------- Я не можу пригадати назви. 0
M--y---s-tʹ p-d-b--. M___ d_____ p_______ M-v- d-s-t- p-d-b-i- -------------------- Movy dosytʹ podibni.
Заборавио / Заборавила сам то. Я-ц---а-у- / ---у--. Я ц_ з____ / з______ Я ц- з-б-в / з-б-л-. -------------------- Я це забув / забула. 0
YA-i--- --zu-i-- d-br-. Y_ ï__ r_______ d_____ Y- i-k- r-z-m-y- d-b-e- ----------------------- YA ïkh rozumiyu dobre.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Германски језици

Германски језици спадају у индоевропску језичку породицу. Посебност ове језичке групе су њене фонолошке особине. Њихов гласовни систем сасвим је другачији од гласовних система дугих језика. Постоји отприлике петнаест германских језика. Они су матерњи језици око пет стотина милиона људи широм света. Ипак, тачан број ових језика тешко је утврдити. Често је нејасно да ли се ради о језицима или о дијалектима. Најпознатији германски језик је енглески. Он је матерњи језик готово 350 милиона људи широм света. После енглеског, долазе немачки и холандски. Германски језици се деле у разне групе. Постоје северногермански, западногермански и источногермански језици. У сверногерманске језике спадају скандинавски језици. Енглески, немачки и холандски су западногермански језици. Источногермански језици су сви изумрли. Готски је, на пример, спадао у ову групу. Германски језици су се ширили светом у процесу колонизације. Последица тога је, на пример, да се холандски разуме на Карибику и у Јужној Африци. Сви германски језици имају заједнички корен. Ипак, нејасно је да ли је постојао један јединствени прото-језик. Сем тога, веома је мало старогерманских текстова. За разлику од романских језика, овде скоро да и нема извора. Зато је проучавање германских језика умногоме отежано. Уз то има и врло мало информација о култури Германа. Германски народи нису били уједињени. Зато није могао постојати ни заједнички идентитет. Стога се наука морала окренути другим изворима. Без Грка и Римљана, о Теутонцима не би знали готово ништа.
Да ли си знао?
Каталонски спада у породицу романских језика. У блиском је сродству са шпанским, француским и италијанским. Говори се у Андори, у шпанској регији Каталонији и на Балеарским острвима. Каталонски се говори и у деловима Арагона и Валенције. Укупно око 12 милиона људи говори или разуме каталонски. Језик је настао између 8. и 10. века у подручју Пиринеја. Територијалним освајањима се затим проширио на југ и исток. Важно је знати да каталонски није дијалекат шпанског. Развио се из вулгарног латинског и важи за посебан језик. Шпанци или Латиноамериканци га значи не разумеју аутоматски. Многе структуре каталонског су сличне онима у другим романским језицима. Међутим, има и неколико посебности које се на појављују у другим језицима. Говорници каталонског су веома поносни на свој језик. И политика се већ неколико деценија активно заузима за каталонски. Учите каталонски, овај језик има будућност!