Рјечник

sr Постављати питања 1   »   uk Ставити запитання 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [шістдесят два]

62 [shistdesyat dva]

Ставити запитання 1

Stavyty zapytannya 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
учити Вчитися В______ В-и-и-я ------- Вчитися 0
St------zapyta-n-a 1 S______ z_________ 1 S-a-y-y z-p-t-n-y- 1 -------------------- Stavyty zapytannya 1
Уче ли ученици много? У-ні--ага-- вча----? У___ б_____ в_______ У-н- б-г-т- в-а-ь-я- -------------------- Учні багато вчаться? 0
St--yt- z-p-t-nn-a-1 S______ z_________ 1 S-a-y-y z-p-t-n-y- 1 -------------------- Stavyty zapytannya 1
Не, они уче мало. Н-----н--в-а--ся м-л-. Н__ в___ в______ м____ Н-, в-н- в-а-ь-я м-л-. ---------------------- Ні, вони вчаться мало. 0
V-h-tysya V________ V-h-t-s-a --------- Vchytysya
питати За-----ати З_________ З-п-т-в-т- ---------- Запитувати 0
V-hy-y--a V________ V-h-t-s-a --------- Vchytysya
Питате ли често учитеља? Ви-ча--- ---ит---- вч-те-я? В_ ч____ з________ в_______ В- ч-с-о з-п-т-є-е в-и-е-я- --------------------------- Ви часто запитуєте вчителя? 0
Vc----s-a V________ V-h-t-s-a --------- Vchytysya
Не, не питам га често. Ні- я не----т---о-о-за--тую. Н__ я н_ ч____ й___ з_______ Н-, я н- ч-с-о й-г- з-п-т-ю- ---------------------------- Ні, я не часто його запитую. 0
Uc-ni ------ -----ʹ-y-? U____ b_____ v_________ U-h-i b-h-t- v-h-t-s-a- ----------------------- Uchni bahato vchatʹsya?
одговорити В-дповідати В__________ В-д-о-і-а-и ----------- Відповідати 0
Uc-n- ---ato v-h-tʹsya? U____ b_____ v_________ U-h-i b-h-t- v-h-t-s-a- ----------------------- Uchni bahato vchatʹsya?
Одговорите, молим Вас. В----в-д-й-е,----ь-лас--. В____________ б__________ В-д-о-і-а-т-, б-д---а-к-. ------------------------- Відповідайте, будь-ласка. 0
Uc----b--a-o-vcha--s-a? U____ b_____ v_________ U-h-i b-h-t- v-h-t-s-a- ----------------------- Uchni bahato vchatʹsya?
Ја одговарам. Я -ідп---д--. Я в__________ Я в-д-о-і-а-. ------------- Я відповідаю. 0
Ni- --------a----a-m-lo. N__ v___ v________ m____ N-, v-n- v-h-t-s-a m-l-. ------------------------ Ni, vony vchatʹsya malo.
радити П--ц--ати П________ П-а-ю-а-и --------- Працювати 0
N---v-ny--ch-tʹs-a m--o. N__ v___ v________ m____ N-, v-n- v-h-t-s-a m-l-. ------------------------ Ni, vony vchatʹsya malo.
Ради ли он управо? В-н -ар---п--ц--? В__ з____ п______ В-н з-р-з п-а-ю-? ----------------- Він зараз працює? 0
N-,--o---vc---ʹs----al-. N__ v___ v________ m____ N-, v-n- v-h-t-s-a m-l-. ------------------------ Ni, vony vchatʹsya malo.
Да, управо ради. Т-к- --н з---- ---цю-. Т___ в__ з____ п______ Т-к- в-н з-р-з п-а-ю-. ---------------------- Так, він зараз працює. 0
Z-p--uva-y Z_________ Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
долазити П----д--и П________ П-и-о-и-и --------- Приходити 0
Z--y----ty Z_________ Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
Долазите ли Ви? В--й-е-е? В_ й_____ В- й-е-е- --------- Ви йдете? 0
Z--y-u---y Z_________ Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
Да, долазимо одмах. Та---м- -а-а- ---й-е-о. Т___ м_ з____ п________ Т-к- м- з-р-з п-и-д-м-. ----------------------- Так, ми зараз прийдемо. 0
V---h--to-zapy-u-e-e----yt--ya? V_ c_____ z_________ v_________ V- c-a-t- z-p-t-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------------- Vy chasto zapytuyete vchytelya?
становати Ж--и Ж___ Ж-т- ---- Жити 0
Vy-chasto -apy-u--t- -chytel-a? V_ c_____ z_________ v_________ V- c-a-t- z-p-t-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------------- Vy chasto zapytuyete vchytelya?
Станујете ли у Берлину? В---иве-е в-Бер--ні? В_ ж_____ в Б_______ В- ж-в-т- в Б-р-і-і- -------------------- Ви живете в Берліні? 0
V- ---st---ap---yet- ----telya? V_ c_____ z_________ v_________ V- c-a-t- z-p-t-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------------- Vy chasto zapytuyete vchytelya?
Да, ја станујем у Берлину. Т-к, я-ж--- --Бе--іні. Т___ я ж___ в Б_______ Т-к- я ж-в- в Б-р-і-і- ---------------------- Так, я живу в Берліні. 0
N------n- c--s-o y-oho z-p--u-u. N__ y_ n_ c_____ y̆___ z________ N-, y- n- c-a-t- y-o-o z-p-t-y-. -------------------------------- Ni, ya ne chasto y̆oho zapytuyu.

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!