Рјечник

sr Прилози   »   uk Прислівники

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [сто]

100 [sto]

Прислівники

Pryslivnyky

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
већ једном – још никада в---о--н -а----щ- -ік--и в__ о___ р__ – щ_ н_____ в-е о-и- р-з – щ- н-к-л- ------------------------ вже один раз – ще ніколи 0
P-y----n-ky P__________ P-y-l-v-y-y ----------- Pryslivnyky
Јесте ли већ једном били у Берлину? Ви--ж- б--- в--ерл-н-? В_ в__ б___ в Б_______ В- в-е б-л- в Б-р-і-і- ---------------------- Ви вже були в Берліні? 0
Prys---n--y P__________ P-y-l-v-y-y ----------- Pryslivnyky
Не, још никада. Н-- -е -іко-и. Н__ щ_ н______ Н-, щ- н-к-л-. -------------- Ні, ще ніколи. 0
v--e odyn r-z – shche-n--oly v___ o___ r__ – s____ n_____ v-h- o-y- r-z – s-c-e n-k-l- ---------------------------- vzhe odyn raz – shche nikoly
неко – нико Х-о---будь --н--то Х_________ – н____ Х-о-н-б-д- – н-х-о ------------------ Хто-небудь – ніхто 0
v-h--o-yn--a--–-sh-he -----y v___ o___ r__ – s____ n_____ v-h- o-y- r-z – s-c-e n-k-l- ---------------------------- vzhe odyn raz – shche nikoly
Познајете ли овде некога? Ви з-а-т- --т--о-о-не----? В_ з_____ т__ к___________ В- з-а-т- т-т к-г---е-у-ь- -------------------------- Ви знаєте тут кого-небудь? 0
v-he-odyn raz – s-ch--ni-o-y v___ o___ r__ – s____ n_____ v-h- o-y- r-z – s-c-e n-k-l- ---------------------------- vzhe odyn raz – shche nikoly
Не, ја не познајем овде никога. Ні, я ---з--ю-т-т--і-о--. Н__ я н_ з___ т__ н______ Н-, я н- з-а- т-т н-к-г-. ------------------------- Ні, я не знаю тут нікого. 0
V-----e -u-y ----r----? V_ v___ b___ v B_______ V- v-h- b-l- v B-r-i-i- ----------------------- Vy vzhe buly v Berlini?
још – не више ще –-бі-ьш- -і щ_ – б_____ н_ щ- – б-л-ш- н- -------------- ще – більше ні 0
V----h--buly --Ber-ini? V_ v___ b___ v B_______ V- v-h- b-l- v B-r-i-i- ----------------------- Vy vzhe buly v Berlini?
Остајете ли још дуго овде? В- т-- -е на---го з-ли-ає--с-? В_ т__ щ_ н______ з___________ В- т-т щ- н-д-в-о з-л-ш-є-е-я- ------------------------------ Ви тут ще надовго залишаєтеся? 0
Vy---he bu-- ---e-l-ni? V_ v___ b___ v B_______ V- v-h- b-l- v B-r-i-i- ----------------------- Vy vzhe buly v Berlini?
Не, ја не остајем више дуго овде. Н-, ----ли--юся---н----г-. Н__ я з________ н_________ Н-, я з-л-ш-ю-я н-н-д-в-о- -------------------------- Ні, я залишаюся ненадовго. 0
Ni, s-c-e-nikoly. N__ s____ n______ N-, s-c-e n-k-l-. ----------------- Ni, shche nikoly.
још нешто – ништа више щ--що-- - ---ьш--н-чо-о щ_ щ___ – б_____ н_____ щ- щ-с- – б-л-ш- н-ч-г- ----------------------- ще щось – більше нічого 0
Ni,--hche ni----. N__ s____ n______ N-, s-c-e n-k-l-. ----------------- Ni, shche nikoly.
Желите ли још нешто попити? Х-ч--е-ще ---ь--и-ит-? Х_____ щ_ щ___ в______ Х-ч-т- щ- щ-с- в-п-т-? ---------------------- Хочете ще щось випити? 0
N---shc-e-n-k--y. N__ s____ n______ N-, s-c-e n-k-l-. ----------------- Ni, shche nikoly.
Не, ја не желим ништа више. Ні, я не----- більш----ч-г-. Н__ я н_ х___ б_____ н______ Н-, я н- х-ч- б-л-ш- н-ч-г-. ---------------------------- Ні, я не хочу більше нічого. 0
K-to-neb--ʹ – --kh-o K__________ – n_____ K-t---e-u-ʹ – n-k-t- -------------------- Khto-nebudʹ – nikhto
већ нешто – још ништа в-е--о---–--е -і-о-о в__ щ___ – щ_ н_____ в-е щ-с- – щ- н-ч-г- -------------------- вже щось – ще нічого 0
K-t--ne-u---– -i---o K__________ – n_____ K-t---e-u-ʹ – n-k-t- -------------------- Khto-nebudʹ – nikhto
Јесте ли већ нешто јели? В- вже ---- з---и? В_ в__ щ___ з_____ В- в-е щ-с- з-ї-и- ------------------ Ви вже щось з’їли? 0
Kh-o-neb-d- – -i---o K__________ – n_____ K-t---e-u-ʹ – n-k-t- -------------------- Khto-nebudʹ – nikhto
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Ні,-- щ--н--о----е--- -----. Н__ я щ_ н_____ н_ ї_ / ї___ Н-, я щ- н-ч-г- н- ї- / ї-а- ---------------------------- Ні, я ще нічого не їв / їла. 0
V---na-et- -ut -o-o-neb-d-? V_ z______ t__ k___________ V- z-a-e-e t-t k-h---e-u-ʹ- --------------------------- Vy znayete tut koho-nebudʹ?
још неко – нико више щ------неб----–----ь-----х-о щ_ х_________ – б_____ н____ щ- х-о-н-б-д- – б-л-ш- н-х-о ---------------------------- ще хто-небудь – більше ніхто 0
V--znay-te-tu--koh------dʹ? V_ z______ t__ k___________ V- z-a-e-e t-t k-h---e-u-ʹ- --------------------------- Vy znayete tut koho-nebudʹ?
Жели ли још неко кафу? Б------е-х-о-н---д---ав-? Б____ щ_ х_________ к____ Б-ж-є щ- х-о-н-б-д- к-в-? ------------------------- Бажає ще хто-небудь кави? 0
V---na-e-e t-t---ho-n--u--? V_ z______ t__ k___________ V- z-a-e-e t-t k-h---e-u-ʹ- --------------------------- Vy znayete tut koho-nebudʹ?
Не, нико више. Н-, б----- ніхт-. Н__ б_____ н_____ Н-, б-л-ш- н-х-о- ----------------- Ні, більше ніхто. 0
Ni--y- -e-z--yu--u---ik-ho. N__ y_ n_ z____ t__ n______ N-, y- n- z-a-u t-t n-k-h-. --------------------------- Ni, ya ne znayu tut nikoho.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.