Рјечник

sr Прилози   »   ru Наречия

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [сто]

100 [sto]

Наречия

Narechiya

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
већ једном – још никада уж--од--жды-- ещё---ког-а у__ о______ – е__ н______ у-е о-н-ж-ы – е-ё н-к-г-а ------------------------- уже однажды – ещё никогда 0
N--ec-i-a N________ N-r-c-i-a --------- Narechiya
Јесте ли већ једном били у Берлину? В- у-- ког---ни---ь-бы-ал--в -ер---е? В_ у__ к___________ б_____ в Б_______ В- у-е к-г-а-н-б-д- б-в-л- в Б-р-и-е- ------------------------------------- Вы уже когда-нибудь бывали в Берлине? 0
Nar-c--ya N________ N-r-c-i-a --------- Narechiya
Не, још никада. Не-,-е-ё н-ко---. Н___ е__ н_______ Н-т- е-ё н-к-г-а- ----------------- Нет, ещё никогда. 0
u-----dn-z--y ----shc-- ------a u___ o_______ – y______ n______ u-h- o-n-z-d- – y-s-c-ë n-k-g-a ------------------------------- uzhe odnazhdy – yeshchë nikogda
неко – нико К-о--о-–-никто К_____ – н____ К-о-т- – н-к-о -------------- Кто-то – никто 0
u-h- -dna--dy ---eshch----k-g-a u___ o_______ – y______ n______ u-h- o-n-z-d- – y-s-c-ë n-k-g-a ------------------------------- uzhe odnazhdy – yeshchë nikogda
Познајете ли овде некога? В--з--сь -о-о-н--у-ь --а--е? В_ з____ к__________ з______ В- з-е-ь к-г---и-у-ь з-а-т-? ---------------------------- Вы здесь кого-нибудь знаете? 0
uz-e -dn--hd--– y-s-c-- nikog-a u___ o_______ – y______ n______ u-h- o-n-z-d- – y-s-c-ë n-k-g-a ------------------------------- uzhe odnazhdy – yeshchë nikogda
Не, ја не познајем овде никога. Н-т- --з---- н-к--о--е з-аю. Н___ я з____ н_____ н_ з____ Н-т- я з-е-ь н-к-г- н- з-а-. ---------------------------- Нет, я здесь никого не знаю. 0
Vy uz----og-a-ni--d- -yva-i----e---n-? V_ u___ k___________ b_____ v B_______ V- u-h- k-g-a-n-b-d- b-v-l- v B-r-i-e- -------------------------------------- Vy uzhe kogda-nibudʹ byvali v Berline?
још – не више Ещё---бол-ш- нет Е__ – б_____ н__ Е-ё – б-л-ш- н-т ---------------- Ещё – больше нет 0
V- --h-----da-nib----byval--v---rl-ne? V_ u___ k___________ b_____ v B_______ V- u-h- k-g-a-n-b-d- b-v-l- v B-r-i-e- -------------------------------------- Vy uzhe kogda-nibudʹ byvali v Berline?
Остајете ли још дуго овде? Вы---ё----го-зд-с--бу---е? В_ е__ д____ з____ б______ В- е-ё д-л-о з-е-ь б-д-т-? -------------------------- Вы ещё долго здесь будете? 0
V--u--- ko-----ibudʹ-byval- ---er----? V_ u___ k___________ b_____ v B_______ V- u-h- k-g-a-n-b-d- b-v-l- v B-r-i-e- -------------------------------------- Vy uzhe kogda-nibudʹ byvali v Berline?
Не, ја не остајем више дуго овде. Н--, - зд-с--буду--е дол-о. Н___ я з____ б___ н_ д_____ Н-т- я з-е-ь б-д- н- д-л-о- --------------------------- Нет, я здесь буду не долго. 0
N--, --shch- ---og-a. N___ y______ n_______ N-t- y-s-c-ë n-k-g-a- --------------------- Net, yeshchë nikogda.
још нешто – ништа више Е----то--иб--ь – н----о-б--ь-е Е__ ч_________ – н_____ б_____ Е-ё ч-о-н-б-д- – н-ч-г- б-л-ш- ------------------------------ Ещё что-нибудь – ничего больше 0
N-t--y--h-h- -i-o--a. N___ y______ n_______ N-t- y-s-c-ë n-k-g-a- --------------------- Net, yeshchë nikogda.
Желите ли још нешто попити? Вы х-т-------е----то-ни--дь---пи-ь? В_ х_____ б_ е__ ч_________ п______ В- х-т-л- б- е-ё ч-о-н-б-д- п-п-т-? ----------------------------------- Вы хотели бы ещё что-нибудь попить? 0
N--,-y-s---- n-kogda. N___ y______ n_______ N-t- y-s-c-ë n-k-g-a- --------------------- Net, yeshchë nikogda.
Не, ја не желим ништа више. Н----- -ол--е---чего н----ч-. Н___ я б_____ н_____ н_ х____ Н-т- я б-л-ш- н-ч-г- н- х-ч-. ----------------------------- Нет, я больше ничего не хочу. 0
K-o--- – --kto K_____ – n____ K-o-t- – n-k-o -------------- Kto-to – nikto
већ нешто – још ништа Уж- что--о - -----ич-го У__ ч_____ – е__ н_____ У-е ч-о-т- – е-ё н-ч-г- ----------------------- Уже что-то – ещё ничего 0
K-o--o----i--o K_____ – n____ K-o-t- – n-k-o -------------- Kto-to – nikto
Јесте ли већ нешто јели? Вы--же------иб--ь---и? В_ у__ ч_________ е___ В- у-е ч-о-н-б-д- е-и- ---------------------- Вы уже что-нибудь ели? 0
Kto-to - --kto K_____ – n____ K-o-t- – n-k-o -------------- Kto-to – nikto
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Н-т- --ещё н-чего-не--- / не-ела. Н___ я е__ н_____ н_ е_ / н_ е___ Н-т- я е-ё н-ч-г- н- е- / н- е-а- --------------------------------- Нет, я ещё ничего не ел / не ела. 0
V- --e-ʹ--ogo-nibudʹ--na--t-? V_ z____ k__________ z_______ V- z-e-ʹ k-g---i-u-ʹ z-a-e-e- ----------------------------- Vy zdesʹ kogo-nibudʹ znayete?
још неко – нико више Ещ----о-то-– ник-о ---ьше Е__ к_____ – н____ б_____ Е-ё к-о-т- – н-к-о б-л-ш- ------------------------- Ещё кто-то – никто больше 0
V- z-e----------bud- -n--ete? V_ z____ k__________ z_______ V- z-e-ʹ k-g---i-u-ʹ z-a-e-e- ----------------------------- Vy zdesʹ kogo-nibudʹ znayete?
Жели ли још неко кафу? Е-ё ----н--уд---о-----о--? Е__ к_________ х____ к____ Е-ё к-о-н-б-д- х-ч-т к-ф-? -------------------------- Ещё кто-нибудь хочет кофе? 0
Vy -desʹ-ko-o-n-b-d----ayete? V_ z____ k__________ z_______ V- z-e-ʹ k-g---i-u-ʹ z-a-e-e- ----------------------------- Vy zdesʹ kogo-nibudʹ znayete?
Не, нико више. Н--, бо-ь-е ник--. Н___ б_____ н_____ Н-т- б-л-ш- н-к-о- ------------------ Нет, больше никто. 0
N-t- ya -d--ʹ ni-o----e --ay-. N___ y_ z____ n_____ n_ z_____ N-t- y- z-e-ʹ n-k-g- n- z-a-u- ------------------------------ Net, ya zdesʹ nikogo ne znayu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.