Рјечник

sr У граду   »   ru В городе

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [двадцать пять]

25 [dvadtsatʹ pyatʹ]

В городе

V gorode

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Мне-ну-но----во-з--. М__ н____ н_ в______ М-е н-ж-о н- в-к-а-. -------------------- Мне нужно на вокзал. 0
V--o-o-e V g_____ V g-r-d- -------- V gorode
Хтео / хтела бих до аеродрома. Мне -ужн- --а-р---р-. М__ н____ в а________ М-е н-ж-о в а-р-п-р-. --------------------- Мне нужно в аэропорт. 0
V-gorode V g_____ V g-r-d- -------- V gorode
Хтео / хтела бих до центра града. М-- ---но в це-т--города. М__ н____ в ц____ г______ М-е н-ж-о в ц-н-р г-р-д-. ------------------------- Мне нужно в центр города. 0
M---nuz-no -a--okz--. M__ n_____ n_ v______ M-e n-z-n- n- v-k-a-. --------------------- Mne nuzhno na vokzal.
Како да идем до железничке станице? К----не-п-пас---на --кз-л? К__ м__ п______ н_ в______ К-к м-е п-п-с-ь н- в-к-а-? -------------------------- Как мне попасть на вокзал? 0
M-- nu-hno -a v--zal. M__ n_____ n_ v______ M-e n-z-n- n- v-k-a-. --------------------- Mne nuzhno na vokzal.
Како да идем до аеродрома? Как--не---па--ь - ---о--рт? К__ м__ п______ в а________ К-к м-е п-п-с-ь в а-р-п-р-? --------------------------- Как мне попасть в аэропорт? 0
M----u-h-o na vokza-. M__ n_____ n_ v______ M-e n-z-n- n- v-k-a-. --------------------- Mne nuzhno na vokzal.
Како да идем до центра града? К-к -н---опа----в----тр -ор-д-? К__ м__ п______ в ц____ г______ К-к м-е п-п-с-ь в ц-н-р г-р-д-? ------------------------------- Как мне попасть в центр города? 0
Mn- nuzh---v-ae--p-r-. M__ n_____ v a________ M-e n-z-n- v a-r-p-r-. ---------------------- Mne nuzhno v aeroport.
Требам такси. М-е --жн- --кс-. М__ н____ т_____ М-е н-ж-о т-к-и- ---------------- Мне нужно такси. 0
M-- n--hn- v -e--p-r-. M__ n_____ v a________ M-e n-z-n- v a-r-p-r-. ---------------------- Mne nuzhno v aeroport.
Требам план града. М-- -у-на -арт- -о--д-. М__ н____ к____ г______ М-е н-ж-а к-р-а г-р-д-. ----------------------- Мне нужна карта города. 0
M-e nuz-n- - a-ro---t. M__ n_____ v a________ M-e n-z-n- v a-r-p-r-. ---------------------- Mne nuzhno v aeroport.
Требам хотел. Мне--уж-- --с---иц-. М__ н____ г_________ М-е н-ж-а г-с-и-и-а- -------------------- Мне нужна гостиница. 0
Mn- nuzh-o----se--- ----d-. M__ n_____ v t_____ g______ M-e n-z-n- v t-e-t- g-r-d-. --------------------------- Mne nuzhno v tsentr goroda.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Я х--е- -- ----тел--------ть маши-- н- --ок-т. Я х____ б_ / х_____ б_ в____ м_____ н_ п______ Я х-т-л б- / х-т-л- б- в-я-ь м-ш-н- н- п-о-а-. ---------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы взять машину на прокат. 0
Mne nu--n- - t-e--- -----a. M__ n_____ v t_____ g______ M-e n-z-n- v t-e-t- g-r-d-. --------------------------- Mne nuzhno v tsentr goroda.
Овде је моја кредитна картица. В-т---я к---ит--я---р--чк-. В__ м__ к________ к________ В-т м-я к-е-и-н-я к-р-о-к-. --------------------------- Вот моя кредитная карточка. 0
M---nuzhno v-ts-n-r -or-d-. M__ n_____ v t_____ g______ M-e n-z-n- v t-e-t- g-r-d-. --------------------------- Mne nuzhno v tsentr goroda.
Овде је моја возачка дозвола. Во- --и -од--е-ьски- -ра--. В__ м__ в___________ п_____ В-т м-и в-д-т-л-с-и- п-а-а- --------------------------- Вот мои водительские права. 0
K-k -ne-p--ast---- v--za-? K__ m__ p______ n_ v______ K-k m-e p-p-s-ʹ n- v-k-a-? -------------------------- Kak mne popastʹ na vokzal?
Шта се има видети у граду? Что--о--- увиде-ь - гор--е? Ч__ м____ у______ в г______ Ч-о м-ж-о у-и-е-ь в г-р-д-? --------------------------- Что можно увидеть в городе? 0
Ka- ----pop-st- -a-vok--l? K__ m__ p______ n_ v______ K-k m-e p-p-s-ʹ n- v-k-a-? -------------------------- Kak mne popastʹ na vokzal?
Идите у стари град. Идит- - с--р---г-р-д. И____ в с_____ г_____ И-и-е в с-а-ы- г-р-д- --------------------- Идите в старый город. 0
K-k -n---o----- ----o--a-? K__ m__ p______ n_ v______ K-k m-e p-p-s-ʹ n- v-k-a-? -------------------------- Kak mne popastʹ na vokzal?
Направите обилазак града. Сов------ о---р-ую--кс--р--ю-----о----. С________ о_______ э________ п_ г______ С-в-р-и-е о-з-р-у- э-с-у-с-ю п- г-р-д-. --------------------------------------- Совершите обзорную экскурсию по городу. 0
Ka- -ne -opa-tʹ v---r---r-? K__ m__ p______ v a________ K-k m-e p-p-s-ʹ v a-r-p-r-? --------------------------- Kak mne popastʹ v aeroport?
Идите до луке. С-од-те-в п--т. С______ в п____ С-о-и-е в п-р-. --------------- Сходите в порт. 0
K-----e------t- v---r-po-t? K__ m__ p______ v a________ K-k m-e p-p-s-ʹ v a-r-p-r-? --------------------------- Kak mne popastʹ v aeroport?
Направите обилазак лукe. С-е-д-те -а-э---у--и--по --рту. С_______ н_ э________ п_ п_____ С-е-д-т- н- э-с-у-с-ю п- п-р-у- ------------------------------- Съездите на экскурсию по порту. 0
Ka- mne pop--t- --a-r-port? K__ m__ p______ v a________ K-k m-e p-p-s-ʹ v a-r-p-r-? --------------------------- Kak mne popastʹ v aeroport?
Које још знаменитости постоје? К-к-- до-топр---чат--ь---ти -сть кр-м--то-о? К____ д____________________ е___ к____ т____ К-к-е д-с-о-р-м-ч-т-л-н-с-и е-т- к-о-е т-г-? -------------------------------------------- Какие достопримечательности есть кроме того? 0
Kak mn----past- ---s--t----rod-? K__ m__ p______ v t_____ g______ K-k m-e p-p-s-ʹ v t-e-t- g-r-d-? -------------------------------- Kak mne popastʹ v tsentr goroda?

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!