Рјечник

sr У банци   »   ru В банке

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [шестьдесят]

60 [shestʹdesyat]

В банке

V banke

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Ја желим отворити рачун. Я хо-ел-бы-- хотел- -ы -т-рыть--ч-т. Я х____ б_ / х_____ б_ о______ с____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- о-к-ы-ь с-ё-. ------------------------------------ Я хотел бы / хотела бы открыть счёт. 0
V -a-ke V b____ V b-n-e ------- V banke
Овде је мој пасош. В-- -о- па---рт. В__ м__ п_______ В-т м-й п-с-о-т- ---------------- Вот мой паспорт. 0
V---n-e V b____ V b-n-e ------- V banke
А овде је моја адреса. Вот--ой---ре-. В__ м__ а_____ В-т м-й а-р-с- -------------- Вот мой адрес. 0
Ya -h--e- by ---h-t-l- by --kry-ʹ------. Y_ k_____ b_ / k______ b_ o______ s_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- o-k-y-ʹ s-h-t- ---------------------------------------- Ya khotel by / khotela by otkrytʹ schët.
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Я-х---л -- /-хо-ел--бы--оло---ь---нь---н------с-ёт. Я х____ б_ / х_____ б_ п_______ д_____ н_ м__ с____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- п-л-ж-т- д-н-г- н- м-й с-ё-. --------------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы положить деньги на мой счёт. 0
Ya -hot-l--y - --ote-a by otkr-t- s-hë-. Y_ k_____ b_ / k______ b_ o______ s_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- o-k-y-ʹ s-h-t- ---------------------------------------- Ya khotel by / khotela by otkrytʹ schët.
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Я--о----бы-/ хотела-бы--н--- -е--ги---м-ег--с--та. Я х____ б_ / х_____ б_ с____ д_____ с м____ с_____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- с-я-ь д-н-г- с м-е-о с-ё-а- -------------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы снять деньги с моего счёта. 0
Y---h-tel ---/-----ela -y o--r-t- -ch-t. Y_ k_____ b_ / k______ b_ o______ s_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- o-k-y-ʹ s-h-t- ---------------------------------------- Ya khotel by / khotela by otkrytʹ schët.
Ја желим узети изводе са рачуна. Я -о-е- бы-/ -о--------з-бр--ь-в-писки-с--с--т-. Я х____ б_ / х_____ б_ з______ в______ с_ с_____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- з-б-а-ь в-п-с-и с- с-ё-а- ------------------------------------------------ Я хотел бы / хотела бы забрать выписки со счёта. 0
V-t -o--p-sp--t. V__ m__ p_______ V-t m-y p-s-o-t- ---------------- Vot moy pasport.
Ја желим уновчити путнички чек. Я --ч- --л-чи-- -----и п--д-----о---че-у. Я х___ п_______ д_____ п_ д________ ч____ Я х-ч- п-л-ч-т- д-н-г- п- д-р-ж-о-у ч-к-. ----------------------------------------- Я хочу получить деньги по дорожному чеку. 0
Vot-mo- p-s-or-. V__ m__ p_______ V-t m-y p-s-o-t- ---------------- Vot moy pasport.
Колики су трошкови? С-оль-о с-с-ав-т-ко--сси-? С______ с_______ к________ С-о-ь-о с-с-а-и- к-м-с-и-? -------------------------- Сколько составит комиссия? 0
Vot-moy p---o--. V__ m__ p_______ V-t m-y p-s-o-t- ---------------- Vot moy pasport.
Где морам потписати? Где-мн--р-сп----ь--? Г__ м__ р___________ Г-е м-е р-с-и-а-ь-я- -------------------- Где мне расписаться? 0
V-- -o- ad-es. V__ m__ a_____ V-t m-y a-r-s- -------------- Vot moy adres.
Ја очекујем дознаку из Немачке. Я ож--аю-д-не-ны- пе-е-о- -з Гер-а--и. Я о_____ д_______ п______ и_ Г________ Я о-и-а- д-н-ж-ы- п-р-в-д и- Г-р-а-и-. -------------------------------------- Я ожидаю денежный перевод из Германии. 0
V-t -o- adres. V__ m__ a_____ V-t m-y a-r-s- -------------- Vot moy adres.
Овде је мој број рачуна. Вот н-ме- м--г------а. В__ н____ м____ с_____ В-т н-м-р м-е-о с-е-а- ---------------------- Вот номер моего счета. 0
Vot---y --r--. V__ m__ a_____ V-t m-y a-r-s- -------------- Vot moy adres.
Да ли је новац стигао? Деньг- пр----? Д_____ п______ Д-н-г- п-и-л-? -------------- Деньги пришли? 0
Y--kh-te--b--/ kh---l---y-pol-z-it----nʹ-- n- -----chët. Y_ k_____ b_ / k______ b_ p________ d_____ n_ m__ s_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- p-l-z-i-ʹ d-n-g- n- m-y s-h-t- -------------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by polozhitʹ denʹgi na moy schët.
Ја желим заменити тај новац. Я--о--- бы------ел--бы по---я-ь эти-де-ьг-. Я х____ б_ / х_____ б_ п_______ э__ д______ Я х-т-л б- / х-т-л- б- п-м-н-т- э-и д-н-г-. ------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы поменять эти деньги. 0
Y---ho-el -y-/ --otel- -y--olozh-t--d---g--n- m-y -c---. Y_ k_____ b_ / k______ b_ p________ d_____ n_ m__ s_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- p-l-z-i-ʹ d-n-g- n- m-y s-h-t- -------------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by polozhitʹ denʹgi na moy schët.
Ја требам америчке доларе. М---ну-н---олл-р---ША. М__ н____ д______ С___ М-е н-ж-ы д-л-а-ы С-А- ---------------------- Мне нужны доллары США. 0
Y--kh-te- b--/ --otel- by----ozhitʹ -en-g- n------sc---. Y_ k_____ b_ / k______ b_ p________ d_____ n_ m__ s_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- p-l-z-i-ʹ d-n-g- n- m-y s-h-t- -------------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by polozhitʹ denʹgi na moy schët.
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Дайт- ------о-а-у-ст---мелк-е-ба-кн-т-. Д____ м___ п__________ м_____ б________ Д-й-е м-е- п-ж-л-й-т-, м-л-и- б-н-н-т-. --------------------------------------- Дайте мне, пожалуйста, мелкие банкноты. 0
Y----ot-l by-- k-ot-l- -- sny--- de-ʹgi-- m---go-sc---a. Y_ k_____ b_ / k______ b_ s_____ d_____ s m_____ s______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- s-y-t- d-n-g- s m-y-g- s-h-t-. -------------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by snyatʹ denʹgi s moyego schëta.
Има ли овде банкомат? З-е-ь------бан-о-ат? З____ е___ б________ З-е-ь е-т- б-н-о-а-? -------------------- Здесь есть банкомат? 0
Y----o-e---- /-k-ot-l---y--ny-t- --n--i-- --y--o schë-a. Y_ k_____ b_ / k______ b_ s_____ d_____ s m_____ s______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- s-y-t- d-n-g- s m-y-g- s-h-t-. -------------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by snyatʹ denʹgi s moyego schëta.
Колико новца се може подигнути? С--ль-о-денег мож-о-сня-ь? С______ д____ м____ с_____ С-о-ь-о д-н-г м-ж-о с-я-ь- -------------------------- Сколько денег можно снять? 0
Ya-k-o-el ---/ ---t-l- by-s-y--- -en--- - -oye--------a. Y_ k_____ b_ / k______ b_ s_____ d_____ s m_____ s______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- s-y-t- d-n-g- s m-y-g- s-h-t-. -------------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by snyatʹ denʹgi s moyego schëta.
Које кредитне картице се могу користити? Как-м--к-еди----- к-р-----ми --ж----ол-зов--ься? К_____ к_________ к_________ м____ п____________ К-к-м- к-е-и-н-м- к-р-о-к-м- м-ж-о п-л-з-в-т-с-? ------------------------------------------------ Какими кредитными карточками можно пользоваться? 0
Ya---ot-l----- --o---- -- -a-r------pi--- so s-h--a. Y_ k_____ b_ / k______ b_ z______ v______ s_ s______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- z-b-a-ʹ v-p-s-i s- s-h-t-. ---------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by zabratʹ vypiski so schëta.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.