Рјечник

sr Питати за пут   »   ru Спрашивать дорогу

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [сорок]

40 [sorok]

Спрашивать дорогу

Sprashivatʹ dorogu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Извините! И-в---те- по-алу-с--! И________ п__________ И-в-н-т-, п-ж-л-й-т-! --------------------- Извините, пожалуйста! 0
S-r---i--tʹ d--ogu S__________ d_____ S-r-s-i-a-ʹ d-r-g- ------------------ Sprashivatʹ dorogu
Можете ли ми помоћи? В- -------м-е по-о--? В_ м_____ м__ п______ В- м-ж-т- м-е п-м-ч-? --------------------- Вы можете мне помочь? 0
S---shi-a-ʹ---rogu S__________ d_____ S-r-s-i-a-ʹ d-r-g- ------------------ Sprashivatʹ dorogu
Где овде има добар ресторан? Гд- зд--- --ро-и- ре-тор--? Г__ з____ х______ р________ Г-е з-е-ь х-р-ш-й р-с-о-а-? --------------------------- Где здесь хороший ресторан? 0
I--in-t-- --z--l--sta! I________ p___________ I-v-n-t-, p-z-a-u-s-a- ---------------------- Izvinite, pozhaluysta!
Идите лево иза угла. И--те--ал-во, за -г-л. И____ н______ з_ у____ И-и-е н-л-в-, з- у-о-. ---------------------- Идите налево, за угол. 0
Iz-ini-e,-po-hal-y---! I________ p___________ I-v-n-t-, p-z-a-u-s-a- ---------------------- Izvinite, pozhaluysta!
Затим идите право један део пута. П-то---рой---- нем---о ---мо. П____ п_______ н______ п_____ П-т-м п-о-д-т- н-м-о-о п-я-о- ----------------------------- Потом пройдите немного прямо. 0
I-v-n--e- p-z-al-----! I________ p___________ I-v-n-t-, p-z-a-u-s-a- ---------------------- Izvinite, pozhaluysta!
Затим идите стотину метара удесно. П-т-м--р-йдите с-о мет-ов-на-р-во. П____ п_______ с__ м_____ н_______ П-т-м п-о-д-т- с-о м-т-о- н-п-а-о- ---------------------------------- Потом пройдите сто метров направо. 0
V---ozh-t---ne ---o-hʹ? V_ m______ m__ p_______ V- m-z-e-e m-e p-m-c-ʹ- ----------------------- Vy mozhete mne pomochʹ?
Можете такође узети аутобус. В- -а--- м-жете---с-- на-а---бус. В_ т____ м_____ с____ н_ а_______ В- т-к-е м-ж-т- с-с-ь н- а-т-б-с- --------------------------------- Вы также можете сесть на автобус. 0
Vy----hete-m---p--o--ʹ? V_ m______ m__ p_______ V- m-z-e-e m-e p-m-c-ʹ- ----------------------- Vy mozhete mne pomochʹ?
Можете такође узети трамвај. Вы--акже---ж-т- --ст--н--т--мв-й. В_ т____ м_____ с____ н_ т_______ В- т-к-е м-ж-т- с-с-ь н- т-а-в-й- --------------------------------- Вы также можете сесть на трамвай. 0
V- -oz-ete--ne p--oc--? V_ m______ m__ p_______ V- m-z-e-e m-e p-m-c-ʹ- ----------------------- Vy mozhete mne pomochʹ?
Можете такође једноставно возити за мном. В- так-- ----т----ос---е-а-ь-з- мн-й---е--м-. В_ т____ м_____ п_____ е____ з_ м___ с_____ . В- т-к-е м-ж-т- п-о-т- е-а-ь з- м-о- с-е-о- . --------------------------------------------- Вы также можете просто ехать за мной следом . 0
Gd---de-ʹ-k---o---y r-s-or-n? G__ z____ k________ r________ G-e z-e-ʹ k-o-o-h-y r-s-o-a-? ----------------------------- Gde zdesʹ khoroshiy restoran?
Како да доћем до фудбалског стадиона? Ка--мн- --па-т--н- --тб---ный-стад---? К__ м__ п______ н_ ф_________ с_______ К-к м-е п-п-с-ь н- ф-т-о-ь-ы- с-а-и-н- -------------------------------------- Как мне попасть на футбольный стадион? 0
G-e z-esʹ-k--r-s-i- -es----n? G__ z____ k________ r________ G-e z-e-ʹ k-o-o-h-y r-s-o-a-? ----------------------------- Gde zdesʹ khoroshiy restoran?
Пређите мост! Пер-----е -е-ез ---т! П________ ч____ м____ П-р-й-и-е ч-р-з м-с-! --------------------- Перейдите через мост! 0
G-e --------o-----y-resto--n? G__ z____ k________ r________ G-e z-e-ʹ k-o-o-h-y r-s-o-a-? ----------------------------- Gde zdesʹ khoroshiy restoran?
Возите кроз тунел! Е-ж-й-е чере- -унн-ль! Е______ ч____ т_______ Е-ж-й-е ч-р-з т-н-е-ь- ---------------------- Езжайте через туннель! 0
I---e--al-vo,-----g--. I____ n______ z_ u____ I-i-e n-l-v-, z- u-o-. ---------------------- Idite nalevo, za ugol.
Возите до трећег семафора. Е-жайте-д--т-ет-е-- с-------а. Е______ д_ т_______ с_________ Е-ж-й-е д- т-е-ь-г- с-е-о-о-а- ------------------------------ Езжайте до третьего светофора. 0
I-it- -a---o, -- ugo-. I____ n______ z_ u____ I-i-e n-l-v-, z- u-o-. ---------------------- Idite nalevo, za ugol.
Скрените затим у прву улицу десно. П-с----т-г- по--р-ит- --прав- п-и п-рвой-воз-ож--сти. П____ э____ п________ н______ п__ п_____ в___________ П-с-е э-о-о п-в-р-и-е н-п-а-о п-и п-р-о- в-з-о-н-с-и- ----------------------------------------------------- После этого поверните направо при первой возможности. 0
Idite --l-vo---a-ug--. I____ n______ z_ u____ I-i-e n-l-v-, z- u-o-. ---------------------- Idite nalevo, za ugol.
Затим возите право преко следеће раскрснице. По-----зжа-те прям--че-ез-с-ед----й --ре-рё-ток. П____ е______ п____ ч____ с________ п___________ П-т-м е-ж-й-е п-я-о ч-р-з с-е-у-щ-й п-р-к-ё-т-к- ------------------------------------------------ Потом езжайте прямо через следующий перекрёсток. 0
Pot-m--ro---te-n---ogo-p--a--. P____ p_______ n______ p______ P-t-m p-o-d-t- n-m-o-o p-y-m-. ------------------------------ Potom proydite nemnogo pryamo.
Извините, како да доћем до аеродрома? И-----те- ----м-е -о-а-т--- --ропор-. И________ к__ м__ п______ в а________ И-в-н-т-, к-к м-е п-п-с-ь в а-р-п-р-. ------------------------------------- Извините, как мне попасть в аэропорт. 0
P--om p--ydi-- --mno-o -ryamo. P____ p_______ n______ p______ P-t-m p-o-d-t- n-m-o-o p-y-m-. ------------------------------ Potom proydite nemnogo pryamo.
Најбоље је да узмете метро. Л-ч-е-ся---е н---е--о. Л____ с_____ н_ м_____ Л-ч-е с-д-т- н- м-т-о- ---------------------- Лучше сядьте на метро. 0
Po-om p---di-e-n------ p---m-. P____ p_______ n______ p______ P-t-m p-o-d-t- n-m-o-o p-y-m-. ------------------------------ Potom proydite nemnogo pryamo.
Возите се једноставно до задње станице. Е-ж--т---о-ко--чно----а-ци-. Е______ д_ к_______ с_______ Е-ж-й-е д- к-н-ч-о- с-а-ц-и- ---------------------------- Езжайте до конечной станции. 0
Potom p-o-d-te st--metr-v-----a--. P____ p_______ s__ m_____ n_______ P-t-m p-o-d-t- s-o m-t-o- n-p-a-o- ---------------------------------- Potom proydite sto metrov napravo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!