Рјечник

sr Питати за пут   »   te దోవలని అడగడం

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [నలభై]

40 [Nalabhai]

దోవలని అడగడం

Dōvalani aḍagaḍaṁ

Изаберите како желите да видите превод:   
српски телугу Игра Више
Извините! క--మ-ంచం--! క్_____ క-ష-ి-చ-డ-! ----------- క్షమించండి! 0
Dō-ala-i-a-a-aḍaṁ D_______ a_______ D-v-l-n- a-a-a-a- ----------------- Dōvalani aḍagaḍaṁ
Можете ли ми помоћи? మీర- -ాక- -హాయం--ే-గ--ా? మీ_ నా_ స__ చే_____ మ-ర- న-క- స-ా-ం చ-య-ల-ా- ------------------------ మీరు నాకు సహాయం చేయగలరా? 0
Dō-alani--ḍ-gaḍ-ṁ D_______ a_______ D-v-l-n- a-a-a-a- ----------------- Dōvalani aḍagaḍaṁ
Где овде има добар ресторан? ఈ-చ-ట-టుప-్కల ఏ-ైన----చ- --స-టార-ంట- -ం--? ఈ చు______ ఏ__ మం_ రె____ ఉం__ ఈ చ-ట-ట-ప-్-ల ఏ-ై-ా మ-చ- ర-స-ట-ర-ం-్ ఉ-ద-? ------------------------------------------ ఈ చుట్టుపక్కల ఏదైనా మంచి రెస్టారెంట్ ఉందా? 0
Kṣa-i-̄ca--i! K___________ K-a-i-̄-a-ḍ-! ------------- Kṣamin̄caṇḍi!
Идите лево иза угла. చ--ర-- ఎడ-వ--ు---త--గండి చి___ ఎ_____ తి___ చ-వ-ి- ఎ-మ-ై-ు-ి త-ర-ం-ి ------------------------ చివరిన ఎడమవైపుకి తిరగండి 0
Kṣa-i----ṇḍ-! K___________ K-a-i-̄-a-ḍ-! ------------- Kṣamin̄caṇḍi!
Затим идите право један део пута. తర-----కొం- దూర- -ేర--ా వెళ---డి త___ కొం_ దూ_ నే__ వె___ త-ు-ా- క-ం- ద-ర- న-ర-గ- వ-ళ-ళ-డ- -------------------------------- తరువాత కొంత దూరం నేరుగా వెళ్ళండి 0
K-a---̄-aṇḍ-! K___________ K-a-i-̄-a-ḍ-! ------------- Kṣamin̄caṇḍi!
Затим идите стотину метара удесно. ఆ---వంద-మీటర--ు క--- --ప--- ----ళం-ి ఆ_ వం_ మీ___ కు_ వై__ వె___ ఆ-ై వ-ద మ-ట-్-ు క-డ- వ-ప-క- వ-ళ-ళ-డ- ------------------------------------ ఆపై వంద మీటర్లు కుడి వైపుకి వెళ్ళండి 0
Mī-u nāku --h--aṁ c-ya-----ā? M___ n___ s______ c__________ M-r- n-k- s-h-y-ṁ c-y-g-l-r-? ----------------------------- Mīru nāku sahāyaṁ cēyagalarā?
Можете такође узети аутобус. మీర- --- -ో-కూడ----ళ--వ-్చు మీ_ బ_ లో కూ_ వె_____ మ-ర- బ-్ ల- క-డ- వ-ళ-ళ-చ-చ- --------------------------- మీరు బస్ లో కూడా వెళ్ళవచ్చు 0
M-----āku s-h---ṁ c-y-g--a--? M___ n___ s______ c__________ M-r- n-k- s-h-y-ṁ c-y-g-l-r-? ----------------------------- Mīru nāku sahāyaṁ cēyagalarā?
Можете такође узети трамвај. మ-రు---రామ--లో-క-డా వ--్--చ--ు మీ_ ట్__ లో కూ_ వె_____ మ-ర- ట-ర-మ- ల- క-డ- వ-ళ-ళ-చ-చ- ------------------------------ మీరు ట్రామ్ లో కూడా వెళ్ళవచ్చు 0
M-r--n-k- --h-ya------------? M___ n___ s______ c__________ M-r- n-k- s-h-y-ṁ c-y-g-l-r-? ----------------------------- Mīru nāku sahāyaṁ cēyagalarā?
Можете такође једноставно возити за мном. మ-ర- మ--క--్------ వ--- -ూడ- రా-చ్-ు మీ_ మీ కా_ లో నా వె__ కూ_ రా___ మ-ర- మ- క-ర- ల- న- వ-న- క-డ- ర-వ-్-ు ------------------------------------ మీరు మీ కార్ లో నా వెనక కూడా రావచ్చు 0
Ī cu--up--kal- --ain----n--- re-ṭā-e---u---? Ī c___________ ē_____ m____ r________ u____ Ī c-ṭ-u-a-k-l- ē-a-n- m-n-c- r-s-ā-e-ṭ u-d-? -------------------------------------------- Ī cuṭṭupakkala ēdainā man̄ci resṭāreṇṭ undā?
Како да доћем до фудбалског стадиона? న-ను ఫుట- -ా-్ --టే--య---ి-ఎ-ా-వెళ-ళా-ి? నే_ ఫు_ బా_ స్___ కి ఎ_ వె____ న-న- ఫ-ట- బ-ల- స-ట-డ-య- క- ఎ-ా వ-ళ-ళ-ల-? ---------------------------------------- నేను ఫుట్ బాల్ స్టేడియం కి ఎలా వెళ్ళాలి? 0
Ī--uṭ------ala--d-i-ā-ma-̄c----s-āreṇṭ-un--? Ī c___________ ē_____ m____ r________ u____ Ī c-ṭ-u-a-k-l- ē-a-n- m-n-c- r-s-ā-e-ṭ u-d-? -------------------------------------------- Ī cuṭṭupakkala ēdainā man̄ci resṭāreṇṭ undā?
Пређите мост! వం--న-ి--ా-- ----ళండి! వం___ దా_ వె____ వ-త-న-ి ద-ట- వ-ళ-ళ-డ-! ---------------------- వంతెనని దాటి వెళ్ళండి! 0
Ī --ṭṭu-akkal- -da-n--man̄c-------r----un-ā? Ī c___________ ē_____ m____ r________ u____ Ī c-ṭ-u-a-k-l- ē-a-n- m-n-c- r-s-ā-e-ṭ u-d-? -------------------------------------------- Ī cuṭṭupakkala ēdainā man̄ci resṭāreṇṭ undā?
Возите кроз тунел! టన్--్----చ- వ-ళ-ళండి! ట___ లోం_ వె____ ట-్-ల- ల-ం-ి వ-ళ-ళ-డ-! ---------------------- టన్నల్ లోంచి వెళ్ళండి! 0
C-va-ina--ḍamav-i--k---iragaṇ-i C_______ e___________ t________ C-v-r-n- e-a-a-a-p-k- t-r-g-ṇ-i ------------------------------- Civarina eḍamavaipuki tiragaṇḍi
Возите до трећег семафора. మూ-వ--్ర--ిక--స--్నల్--ి--ేర-కున-వ----వ--్ళ--ి మూ__ ట్___ సి___ ని చే______ వె___ మ-డ- ట-ర-ఫ-క- స-గ-న-్ న- చ-ర-క-న-వ-క- వ-ళ-ళ-డ- ---------------------------------------------- మూడవ ట్రాఫిక్ సిగ్నల్ ని చేరుకునేవరకు వెళ్ళండి 0
C-v---na --a------uk- t--a--ṇḍi C_______ e___________ t________ C-v-r-n- e-a-a-a-p-k- t-r-g-ṇ-i ------------------------------- Civarina eḍamavaipuki tiragaṇḍi
Скрените затим у прву улицу десно. అ-్-డ----క--- -ైపు- ఉన-న మ-ద-ి-వ--ిల- -- --రగం-ి అ___ మీ కు_ వై__ ఉ__ మొ__ వీ__ కి తి___ అ-్-డ మ- క-డ- వ-ప-న ఉ-్- మ-ద-ి వ-ధ-ల- క- త-ర-ం-ి ------------------------------------------------ అక్కడ మీ కుడి వైపున ఉన్న మొదటి వీధిలో కి తిరగండి 0
C--ari----ḍ---v-ipu---t--a-a-ḍi C_______ e___________ t________ C-v-r-n- e-a-a-a-p-k- t-r-g-ṇ-i ------------------------------- Civarina eḍamavaipuki tiragaṇḍi
Затим возите право преко следеће раскрснице. అప్పుడ- నెక----్ --ర--తా---------ర-గా--ె--ళం-ి అ___ నె___ చౌ___ నుం_ నే__ వె___ అ-్-ు-ు న-క-స-ట- చ-ర-్-ా న-ం-ి న-ర-గ- వ-ళ-ళ-డ- ---------------------------------------------- అప్పుడు నెక్స్ట్ చౌరస్తా నుండి నేరుగా వెళ్ళండి 0
T-ru-āta kon-- --ra--nē-ugā-ve---ṇ-i T_______ k____ d____ n_____ v_______ T-r-v-t- k-n-a d-r-ṁ n-r-g- v-ḷ-a-ḍ- ------------------------------------ Taruvāta konta dūraṁ nērugā veḷḷaṇḍi
Извините, како да доћем до аеродрома? క్షమి-చండి,-వ-----శ్-యాని-ి --ా -ెళ---ల-? క్_____ వి_______ ఎ_ వె____ క-ష-ి-చ-డ-, వ-మ-న-శ-ర-ా-ి-ి ఎ-ా వ-ళ-ళ-ల-? ----------------------------------------- క్షమించండి, విమానాశ్రయానికి ఎలా వెళ్ళాలి? 0
T-ruvāta ko-ta dū--- nēr--- v--ḷaṇḍi T_______ k____ d____ n_____ v_______ T-r-v-t- k-n-a d-r-ṁ n-r-g- v-ḷ-a-ḍ- ------------------------------------ Taruvāta konta dūraṁ nērugā veḷḷaṇḍi
Најбоље је да узмете метро. మ-ర----్ వే-/--ం--- -్రౌం-- నుం----ెళ్ళడ- ఉ-్త-ం మీ_ స_ వే / అం__ గ్__ నుం_ వె___ ఉ___ మ-ర- స-్ వ- / అ-డ-్ గ-ర-ం-్ న-ం-ి వ-ళ-ళ-ం ఉ-్-మ- ------------------------------------------------ మీరు సబ్ వే / అండర్ గ్రౌండ్ నుండి వెళ్ళడం ఉత్తమం 0
T--u--t- ko-t--d--a---ēr--- v-ḷḷ--ḍi T_______ k____ d____ n_____ v_______ T-r-v-t- k-n-a d-r-ṁ n-r-g- v-ḷ-a-ḍ- ------------------------------------ Taruvāta konta dūraṁ nērugā veḷḷaṇḍi
Возите се једноставно до задње станице. ఆ--ి------్-వద్ద--య-క- ---ి ఆ__ స్__ వ__ బ___ రం_ ఆ-ర- స-ట-ప- వ-్- బ-ట-ి ర-డ- --------------------------- ఆఖరి స్టాప్ వద్ద బయటకి రండి 0
Ā-ai van-a---ṭ-rl----ḍi---ipuk--veḷ--ṇḍi Ā___ v____ m______ k___ v______ v_______ Ā-a- v-n-a m-ṭ-r-u k-ḍ- v-i-u-i v-ḷ-a-ḍ- ---------------------------------------- Āpai vanda mīṭarlu kuḍi vaipuki veḷḷaṇḍi

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!