Рјечник

sr Питати за пут   »   lt Kelio teiravimasis

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [keturiasdešimt]

Kelio teiravimasis

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Извините! A--i-r----! A__________ A-s-p-a-a-! ----------- Atsiprašau! 0
Можете ли ми помоћи? A----l--- -a--pad-ti? A_ g_____ m__ p______ A- g-l-t- m-n p-d-t-? --------------------- Ar galite man padėti? 0
Где овде има добар ресторан? Ku--č-- --a g-ra--r-s------s? K__ č__ y__ g____ r__________ K-r č-a y-a g-r-s r-s-o-a-a-? ----------------------------- Kur čia yra geras restoranas? 0
Идите лево иза угла. E-k-t-------r- u- k-m--. E_____ į k____ u_ k_____ E-k-t- į k-i-ę u- k-m-o- ------------------------ Eikite į kairę už kampo. 0
Затим идите право један део пута. Pa--ui------tį-p-eik-t--ti-si--. P_____ t______ p_______ t_______ P-s-u- t-u-u-į p-e-k-t- t-e-i-i- -------------------------------- Paskui truputį paeikite tiesiai. 0
Затим идите стотину метара удесно. Pasku- ši--ą me--ų -i---e---d---ę. P_____ š____ m____ e_____ į d_____ P-s-u- š-m-ą m-t-ų e-k-t- į d-š-ę- ---------------------------------- Paskui šimtą metrų eikite į dešnę. 0
Можете такође узети аутобус. (Jū-- -a-i-e--a--uot-----autob-s-. (____ g_____ v_______ i_ a________ (-ū-) g-l-t- v-ž-u-t- i- a-t-b-s-. ---------------------------------- (Jūs) galite važiuoti ir autobusu. 0
Можете такође узети трамвај. (J-s) g-lit- -ažiu--- ir ---m-aj--i. (____ g_____ v_______ i_ t__________ (-ū-) g-l-t- v-ž-u-t- i- t-a-v-j-m-. ------------------------------------ (Jūs) galite važiuoti ir tramvajumi. 0
Можете такође једноставно возити за мном. (Jūs)-g-l-te-t-e---g---s-ui-m-ne-v--iu-t-. (____ g_____ t______ p_____ m___ v________ (-ū-) g-l-t- t-e-i-g p-s-u- m-n- v-ž-u-t-. ------------------------------------------ (Jūs) galite tiesiog paskui mane važiuoti. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? Kai- --- nu-y--i---fu--------a-i-n-? K___ m__ n______ į f______ s________ K-i- m-n n-v-k-i į f-t-o-o s-a-i-n-? ------------------------------------ Kaip man nuvykti į futbolo stadioną? 0
Пређите мост! V----o-ite ----tiltą! V_________ p__ t_____ V-ž-u-k-t- p-r t-l-ą- --------------------- Važiuokite per tiltą! 0
Возите кроз тунел! Važ-uo-i----e--tu-el-! V_________ p__ t______ V-ž-u-k-t- p-r t-n-l-! ---------------------- Važiuokite per tunelį! 0
Возите до трећег семафора. Va-----it--i----r-č----vi-s---r-. V_________ i__ t_____ š__________ V-ž-u-k-t- i-i t-e-i- š-i-s-f-r-. --------------------------------- Važiuokite iki trečio šviesoforo. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Pask-i pa---it- - -ir---gatv- --š--ė-e. P_____ p_______ į p____ g____ d________ P-s-u- p-s-k-t- į p-r-ą g-t-ę d-š-n-j-. --------------------------------------- Paskui pasukite į pirmą gatvę dešinėje. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Pas--i v---uo-i-e t--si-- pe---i-- sa----žą. P_____ v_________ t______ p__ k___ s________ P-s-u- v-ž-u-k-t- t-e-i-i p-r k-t- s-n-r-ž-. -------------------------------------------- Paskui važiuokite tiesiai per kitą sankryžą. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? A-s-p-----, ------m--------k-- - -ro --stą? A__________ k___ (____ n______ į o__ u_____ A-s-p-a-a-, k-i- (-a-) n-v-k-i į o-o u-s-ą- ------------------------------------------- Atsiprašau, kaip (man) nuvykti į oro uostą? 0
Најбоље је да узмете метро. Ge-----ia- važiu-kite me-r-. G_________ v_________ m_____ G-r-a-s-a- v-ž-u-k-t- m-t-o- ---------------------------- Geriausiai važiuokite metro. 0
Возите се једноставно до задње станице. T---i---v-----k-te-ik- galuti-ės s--ti--. T______ v_________ i__ g________ s_______ T-e-i-g v-ž-u-k-t- i-i g-l-t-n-s s-o-i-s- ----------------------------------------- Tiesiog važiuokite iki galutinės stoties. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + литвански (1-100) МП3 литвански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!