Рјечник

sr Активности на годишњем одмору   »   ru В отпуске

48 [четрдесет и осам]

Активности на годишњем одмору

Активности на годишњем одмору

48 [сорок восемь]

48 [sorok vosemʹ]

В отпуске

V otpuske

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Је ли плажа чиста? П-яж -и----? П___ ч______ П-я- ч-с-ы-? ------------ Пляж чистый? 0
V o---ske V o______ V o-p-s-e --------- V otpuske
Може ли се тамо купати? Там --жно к-па-ь-я? Т__ м____ к________ Т-м м-ж-о к-п-т-с-? ------------------- Там можно купаться? 0
V-o--us-e V o______ V o-p-s-e --------- V otpuske
Није ли опасно тамо се купати? Там--- опасно-куп--ь-я? Т__ н_ о_____ к________ Т-м н- о-а-н- к-п-т-с-? ----------------------- Там не опасно купаться? 0
Pl---h-ch-s-y-? P_____ c_______ P-y-z- c-i-t-y- --------------- Plyazh chistyy?
Може ли се овде изнајмити сунцобран? Мож------сь -зять на------- --н- ---с--н-а? М____ з____ в____ н_ п_____ з___ о_ с______ М-ж-о з-е-ь в-я-ь н- п-о-а- з-н- о- с-л-ц-? ------------------------------------------- Можно здесь взять на прокат зонт от солнца? 0
P--az- c-isty-? P_____ c_______ P-y-z- c-i-t-y- --------------- Plyazh chistyy?
Може ли се овде изнајмити лежаљка? Мож-- ----- --ят-----п-ока- -е----г? М____ з____ в____ н_ п_____ ш_______ М-ж-о з-е-ь в-я-ь н- п-о-а- ш-з-о-г- ------------------------------------ Можно здесь взять на прокат шезлонг? 0
P-ya-h -his-y-? P_____ c_______ P-y-z- c-i-t-y- --------------- Plyazh chistyy?
Може ли се овде изнајмити чамац? М-----з---ь--зя-- на-п-о-ат--о--у? М____ з____ в____ н_ п_____ л_____ М-ж-о з-е-ь в-я-ь н- п-о-а- л-д-у- ---------------------------------- Можно здесь взять на прокат лодку? 0
Ta- mo-h---kupa-ʹ-y-? T__ m_____ k_________ T-m m-z-n- k-p-t-s-a- --------------------- Tam mozhno kupatʹsya?
Ја бих радо сурфао / сурфала. Я х-тел--ы / хо------- з-ня--с--сё-фингом. Я х____ б_ / х_____ б_ з_______ с_________ Я х-т-л б- / х-т-л- б- з-н-т-с- с-р-и-г-м- ------------------------------------------ Я хотел бы / хотела бы заняться сёрфингом. 0
T-- m--hn-----at-sy-? T__ m_____ k_________ T-m m-z-n- k-p-t-s-a- --------------------- Tam mozhno kupatʹsya?
Ја бих радо ронио / ронила. Я --те--бы --хо-ел- -ы -он----ь. Я х____ б_ / х_____ б_ п________ Я х-т-л б- / х-т-л- б- п-н-р-т-. -------------------------------- Я хотел бы / хотела бы понырять. 0
Tam moz-no --p----y-? T__ m_____ k_________ T-m m-z-n- k-p-t-s-a- --------------------- Tam mozhno kupatʹsya?
Ја бих радо скијао / скијала на води. Я-------------о-е-- бы п-кат--ься-н- в------лыж--. Я х____ б_ / х_____ б_ п_________ н_ в_____ л_____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- п-к-т-т-с- н- в-д-ы- л-ж-х- -------------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы покататься на водных лыжах. 0
Tam-n----as-- kup--ʹs-a? T__ n_ o_____ k_________ T-m n- o-a-n- k-p-t-s-a- ------------------------ Tam ne opasno kupatʹsya?
Може ли се изнајмити даска за сурфање? М---о -зя------------ до--у--л- сёрфи-га? М____ в____ н_ п_____ д____ д__ с________ М-ж-о в-я-ь н- п-о-а- д-с-у д-я с-р-и-г-? ----------------------------------------- Можно взять на прокат доску для сёрфинга? 0
Tam ne--pa-n---up--ʹsya? T__ n_ o_____ k_________ T-m n- o-a-n- k-p-t-s-a- ------------------------ Tam ne opasno kupatʹsya?
Може ли се изнајмити опрема за роњење? М--но -з--- на пр-кат сна-я---и- -ля----в-нг-? М____ в____ н_ п_____ с_________ д__ д________ М-ж-о в-я-ь н- п-о-а- с-а-я-е-и- д-я д-й-и-г-? ---------------------------------------------- Можно взять на прокат снаряжение для дайвинга? 0
Ta--ne o-as----up-t-s--? T__ n_ o_____ k_________ T-m n- o-a-n- k-p-t-s-a- ------------------------ Tam ne opasno kupatʹsya?
Могу ли се изнајмити водене скије? Мо-н---зя----- --о-ат--одн-- лыж-? М____ в____ н_ п_____ в_____ л____ М-ж-о в-я-ь н- п-о-а- в-д-ы- л-ж-? ---------------------------------- Можно взять на прокат водные лыжи? 0
Mozh-o--desʹ v--a-- ----rok--------ot so--ts-? M_____ z____ v_____ n_ p_____ z___ o_ s_______ M-z-n- z-e-ʹ v-y-t- n- p-o-a- z-n- o- s-l-t-a- ---------------------------------------------- Mozhno zdesʹ vzyatʹ na prokat zont ot solntsa?
Ја сам тек почетник. Я -ольк- н-ч------й---н-чи---щая. Я т_____ н_________ / н__________ Я т-л-к- н-ч-н-ю-и- / н-ч-н-ю-а-. --------------------------------- Я только начинающий / начинающая. 0
Moz--o -des--vzy-t- na prokat -----o---ol-tsa? M_____ z____ v_____ n_ p_____ z___ o_ s_______ M-z-n- z-e-ʹ v-y-t- n- p-o-a- z-n- o- s-l-t-a- ---------------------------------------------- Mozhno zdesʹ vzyatʹ na prokat zont ot solntsa?
Ја сам просечно добар / добра. Я--е --в--м-но--чо-. Я н_ с_____ н_______ Я н- с-в-е- н-в-ч-к- -------------------- Я не совсем новичок. 0
M----o zdes- -z------- pr-k-t -o---ot so-n-s-? M_____ z____ v_____ n_ p_____ z___ o_ s_______ M-z-n- z-e-ʹ v-y-t- n- p-o-a- z-n- o- s-l-t-a- ---------------------------------------------- Mozhno zdesʹ vzyatʹ na prokat zont ot solntsa?
Сналазим се већ с тим. Я---э--- -ор--о -н--ом - --аком-. Я с э___ х_____ з_____ / з_______ Я с э-и- х-р-ш- з-а-о- / з-а-о-а- --------------------------------- Я с этим хорошо знаком / знакома. 0
Mo-hno z-e-- v-ya-ʹ -a -r-kat s-----ng? M_____ z____ v_____ n_ p_____ s________ M-z-n- z-e-ʹ v-y-t- n- p-o-a- s-e-l-n-? --------------------------------------- Mozhno zdesʹ vzyatʹ na prokat shezlong?
Где је ски лифт? Г-е лы--ы- -о--ё-н-к? Г__ л_____ п_________ Г-е л-ж-ы- п-д-ё-н-к- --------------------- Где лыжный подъёмник? 0
Moz----zde-- -zy--- n----o-at -hezlo--? M_____ z____ v_____ n_ p_____ s________ M-z-n- z-e-ʹ v-y-t- n- p-o-a- s-e-l-n-? --------------------------------------- Mozhno zdesʹ vzyatʹ na prokat shezlong?
Имаш ли са собом скије? А--ыжи-то - т-бя - с-----есть? А л______ у т___ с с____ е____ А л-ж---о у т-б- с с-б-й е-т-? ------------------------------ А лыжи-то у тебя с собой есть? 0
Moz--- zdes- vzy-tʹ--a --ok-t--hez----? M_____ z____ v_____ n_ p_____ s________ M-z-n- z-e-ʹ v-y-t- n- p-o-a- s-e-l-n-? --------------------------------------- Mozhno zdesʹ vzyatʹ na prokat shezlong?
Имаш ли обућу за скијање ту? А--ы---е ----нки--о---т-бя-- -о-о--е-т-? А л_____ б_________ у т___ с с____ е____ А л-ж-ы- б-т-н-и-т- у т-б- с с-б-й е-т-? ---------------------------------------- А лыжные ботинки-то у тебя с собой есть? 0
M--h-o zde-- v--at--na--rok---l-dku? M_____ z____ v_____ n_ p_____ l_____ M-z-n- z-e-ʹ v-y-t- n- p-o-a- l-d-u- ------------------------------------ Mozhno zdesʹ vzyatʹ na prokat lodku?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик слика

Једна немачка пословица каже : Слика нам каже више од стотину речи. То значи да се слике врло често разумеју боље од говора. Слике такође могу боље да преносе емоције. Из тог разлога реклама употребљава много слика. Слике функционишу другачије од језика. Оне нам истовремено приказују неколико ствари и то у њиховој целокупности. То значи да цела слика постиже известан учинак. У језику се већином користи више речи. Но слике и речи иду руку под руку. Да би описали неку слику, потребне су нам речи. Али, многе текстове можемо разумети тек уз помоћ слике. Лингвисти већ дуже време проучавају однос између слика и говора. Поставља се питање да ли слике у ствари представљају један засебан језик. Ако је нешто снимљено, можемо гледати слике. Али порука филма није конкретна. Уколико једна слика треба да функционише као говор, мора бити конкретна. Што мање приказује - то је јаснија порука. Пиктограми ово одлично илуструју. То су једноставни и јасни симболи у облику сличице. Они замењују вербални језик и као такви су облик визуелне комуникације. Свакоме је познат пиктограм “забрањено пушење”. На њему је приказана цигарета прекрижена косом цртом. Захвањујући глобализацији слике добијају на значају. При томе се мора научити сликовни језик. Он се не разуме у читавом свету, мада тако многи мисле. То је зато што наше разумевање слика зависи од културе из које потичемо. Шта видимо зависи од бројних чинилаца. Према томе, неки људи не виде цигарете већ само тамне линије.
Да ли си знао?
Турски спада у породицу око 40 туркијских језика. Највећа сродност турског је с азербејџанским језиком. То је матерњи или други језик за више од 80 милиона људи. Они првенствено живе у Турској и на Балкану. Исељеници су донели турски и у Европу, Америку и Аустралију. И на турски су утицали други језици. У језичком фонду се пре свега налазе речи из арапског и француског. Пуно различитих дијалеката је одлика турског језика. Истанбулски дијалект се при томе сматра основом данашњег књижевног језика. Граматика познаје укупно шест падежа. Карактеристика турског је такође аглутинирајућа језичка структура. То значи да се граматички облици изражавају суфиксима. Редослед тих наставака је тачно утврђен, иако их може бити много. Овај принцип разликује турски од индогерманских језика.