Рјечник

sr Постављати питања 1   »   ru Задавать вопросы 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [шестьдесят два]

62 [shestʹdesyat dva]

Задавать вопросы 1

Zadavatʹ voprosy 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
учити Уч--ь У____ У-и-ь ----- Учить 0
Za--v--ʹ ---ro---1 Z_______ v______ 1 Z-d-v-t- v-p-o-y 1 ------------------ Zadavatʹ voprosy 1
Уче ли ученици много? Уч-ник- --ого у-ат? У______ м____ у____ У-е-и-и м-о-о у-а-? ------------------- Ученики много учат? 0
Z-da--t- v-p-----1 Z_______ v______ 1 Z-d-v-t- v-p-o-y 1 ------------------ Zadavatʹ voprosy 1
Не, они уче мало. Н-т---ни -чат --л-. Н___ о__ у___ м____ Н-т- о-и у-а- м-л-. ------------------- Нет, они учат мало. 0
U---tʹ U_____ U-h-t- ------ Uchitʹ
питати Спраш----ь С_________ С-р-ш-в-т- ---------- Спрашивать 0
U-h-tʹ U_____ U-h-t- ------ Uchitʹ
Питате ли често учитеља? В- ч-ст--спрашива-т-----те--? В_ ч____ с__________ у_______ В- ч-с-о с-р-ш-в-е-е у-и-е-я- ----------------------------- Вы часто спрашиваете учителя? 0
U--i-ʹ U_____ U-h-t- ------ Uchitʹ
Не, не питам га често. Н-т,-я е-о-с-раш-ваю --------. Н___ я е__ с________ н_ ч_____ Н-т- я е-о с-р-ш-в-ю н- ч-с-о- ------------------------------ Нет, я его спрашиваю не часто. 0
U--e-iki -nog- u-hat? U_______ m____ u_____ U-h-n-k- m-o-o u-h-t- --------------------- Ucheniki mnogo uchat?
одговорити О-ве---ь О_______ О-в-ч-т- -------- Отвечать 0
Uch-n--i-mno------at? U_______ m____ u_____ U-h-n-k- m-o-o u-h-t- --------------------- Ucheniki mnogo uchat?
Одговорите, молим Вас. Отв--ьт-- п-----й---. О________ п__________ О-в-т-т-, п-ж-л-й-т-. --------------------- Ответьте, пожалуйста. 0
Uc-eni-- -nogo----at? U_______ m____ u_____ U-h-n-k- m-o-o u-h-t- --------------------- Ucheniki mnogo uchat?
Ја одговарам. Я---веч--. Я о_______ Я о-в-ч-ю- ---------- Я отвечаю. 0
Net,--ni -c-at m-l-. N___ o__ u____ m____ N-t- o-i u-h-t m-l-. -------------------- Net, oni uchat malo.
радити Р--от-ть Р_______ Р-б-т-т- -------- Работать 0
Ne-- -ni--chat mal-. N___ o__ u____ m____ N-t- o-i u-h-t m-l-. -------------------- Net, oni uchat malo.
Ради ли он управо? О- -а----з ---о-а-т? О_ к__ р__ р________ О- к-к р-з р-б-т-е-? -------------------- Он как раз работает? 0
Net- -ni---hat-m--o. N___ o__ u____ m____ N-t- o-i u-h-t m-l-. -------------------- Net, oni uchat malo.
Да, управо ради. Да,--н--ак ------бо-ает. Д__ о_ к__ р__ р________ Д-, о- к-к р-з р-б-т-е-. ------------------------ Да, он как раз работает. 0
S--ashi-a-ʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
долазити Ид-и И___ И-т- ---- Идти 0
S-r-s---atʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
Долазите ли Ви? Вы-идёте? В_ и_____ В- и-ё-е- --------- Вы идёте? 0
S-r--h--atʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
Да, долазимо одмах. Д----- с--ча- -р---е-. Д__ м_ с_____ п_______ Д-, м- с-й-а- п-и-д-м- ---------------------- Да, мы сейчас прийдем. 0
V- c-a-to ---ash--a--t- ----tely-? V_ c_____ s____________ u_________ V- c-a-t- s-r-s-i-a-e-e u-h-t-l-a- ---------------------------------- Vy chasto sprashivayete uchitelya?
становати Ж--ь Ж___ Ж-т- ---- Жить 0
V- ch---o-spra--iv-y-t- uc---elya? V_ c_____ s____________ u_________ V- c-a-t- s-r-s-i-a-e-e u-h-t-l-a- ---------------------------------- Vy chasto sprashivayete uchitelya?
Станујете ли у Берлину? Вы-жи--те---Б---и-е? В_ ж_____ в Б_______ В- ж-в-т- в Б-р-и-е- -------------------- Вы живёте в Берлине? 0
V---has-- spr-shivaye---uchitely-? V_ c_____ s____________ u_________ V- c-a-t- s-r-s-i-a-e-e u-h-t-l-a- ---------------------------------- Vy chasto sprashivayete uchitelya?
Да, ја станујем у Берлину. Д-, - ---- в--е--и-е. Д__ я ж___ в Б_______ Д-, я ж-в- в Б-р-и-е- --------------------- Да, я живу в Берлине. 0
Ne-- y- yeg- sp-a-hiv-----e --a---. N___ y_ y___ s__________ n_ c______ N-t- y- y-g- s-r-s-i-a-u n- c-a-t-. ----------------------------------- Net, ya yego sprashivayu ne chasto.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!